Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Архива / МАНАСТИР ПУСТИЊА – ФОТО ГАЛЕРИЈА

МАНАСТИР ПУСТИЊА – ФОТО ГАЛЕРИЈА

Манастир Пустиња налази се недалеко од центра села Поћуте, на улазу у Пустињску клисуру коју је река Јабланица усекла у северозападне обронке Баљевских планина Припада Епархији Ваљевској Српске Православне Цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Ово свето место, несагледиво са пута и реке, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планине Орловаче са северне и Беле стенеса јужне стране у потпуности је оправдало име које му је дато. Удаљен од насеља у околини на око три километра, окружен густом шумом, скучен, заравњен плато пружио је идеалне услове за подизање сакралног седишта које чува и расејава хришћанску православну духовност.

 

                      фото Дејан Вукићевић

Од настанка до 1962. године, када је пробијен уски асфалтни пут од Поћуте  ову светињу је, од турских похода и ратних разарања, штитила уска, стрма стаза усечена у врлетне литице Беле стене. С друге стране, неприступачност Пустињског комплекса учинила је да се и до данас многи нису упознали са културно-историјским вредностима овог места и лепотом природе која га окружује, као што је записала Десанка Максимовић у манастирску књигу 1992. године: „Срећна сам што сам посетила ово Свето место. Како бих пошла на онај свет, да овде нисам била и поклонила се иконама у овој светињи“.

                                 фото Дејан Вукићевић

Извесно је да је садашња црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице саграђена на темељима старије, с обзиром да су Турци дозвољавали подизање храмова само на местима где су пре њиховог доласка биле богомоље или писана документа о ранијем постојању. Докази о постојању старијег храма на месту данашњег пружају остаци темеља и гроб са скелетом откривен приликом сондажних ископавања спољног зида олтарске апсиде (радове је обављао стручни тим Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Ваљева).

Такође, у литератури се помиње постојање Ваведењске цркве у 12. веку /Ружичић 1893, Живојиновић 1972, Новаковић и Миклуш 1998/што упућује на закључак да би будућа систематска археолошка истраживања резултовала, поред материјалних доказа о пореклу и старости првобитне цркве, и расветљавању значаја који је Пустиња заузимала у српској средњовековној историји и духовној култури.

                            фото Дејан Вукићевић

За последње две деценије изузетним трудом малобројног сестринства и уз помоћ донатора манастир је увелико узнапредовао. Године 1986. подигнут је спратни конак са трпезаријом, владичанским одајама и ћелијама, порта ограђена каменим зидом са великом улазном капијом, а изван дворишта је изграђен економски објекат. На западном ободу порте подиже се капела која ће бити посвећена Св. Василију Острошком са парохијском трпезаријом и објектом за паљење свећа у циљу заштите фресака у главном храму. Травнато манастирско двориште, поред цветних алеја, краси столетно стабло бора, засађено 1848. године које се са правилно развијеним деблом и богатом крошњом сврстава у споменике природе. Сада се над овим местом, на почетку и крају сваког дана разлеже звук црквеног звона који одјекује шумом и преко планинских висова расејава Пустињску православну духовност.

Манастиром данас управља игуманија Нина, а поред ње у манастиру се налазе још две монахиње.

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

МИГРАНТИ – ЈУЧЕ СМО ЗАСПАЛИ БЕЗ ЊИХ А ПРОБУДИЛИ СЕ СА ЊИМА,КАКО??

Они нису дошли, они су ДОВЕДЕНИ. Под окриљем ноћи и што је још много важније, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *