Повезане објаве
Спорт као сурогат за национално достојанство
Спорт је за Српске политичаре и спортисте очигледно пречи од устава, уставно правног поредка, идентитета па и територије.
Свака прича политичара и спортиста о „националним победама“, „слави“ и „достојанству“ на Олимпијским играма је провидна и засигурно ЛАЖ. Та „национална слава“ не би смела да буде нешто што се спортом стиче, већ што се спортом брани. Овако, спортисти Србије отишли су на такмичење са достојанством државе и заставе унапред укаљаним, што значи да ће се, уместо да „бране част Отаџбине“, тамо бавити саможивим борбама за стицање олимписких пензија и обећаним наградама за медаље не марећи за то што се самим учешћем на овим играма у историју уписују као издајници, а ни на то што и себе и Србију пред целим светом ваљају у блату.
„Шта да се ради“, „виша сила“, „шта се ту може“, свршен чин“ „неправда па то ти је“, „антисрпска политика“ и сличне фразе понављају ИЗДАЈНИЦИ како би оправдали издају.
Не наши споритсти у Токију се не боре да победе за славу државе и заставе, и државу и заставу су укаљали пристанком да учествују на Олимписким играма заједно са спортистима непризнате државе косово. Тамо где се вијори и српска и косовска застава, једна застава мора бити лажна. Јесу ли то наши политичари и спортисти учешћем пристали да свет помисли да је Српска лажна
Ми можемо да се тешимо да је лажна она друга, и да затварамо очи пред њом правећи се да не постоји. Али треба да нам буде јасно – тешко ћемо бранити српску териотирију на Космету пред ОЕБС, УНЕСКО, Интерполом или Уједињеним нацијама, ако нисмо у стању да заузмемо став на Олимписким играма.
Претеривање? Многи би се са тиме сложили. Баш као што су многи на појаву заставе међународно непризнате државе реаговали слегањем рамена и фразама
Да ће „Косово“ (без звездице и без фусноте) учествовати и на овим Олимписким Играма знало се се одавно , и церемонија отварања свакако је била идеално подсећање на скандалозну и срамотну чињеницу да се по том питању, не само ништа није урадило, већ ништа није ни покушало урадити.
И не можемо очекивати да ће наше интересе и достојанство на међународном плану бранити ДРУГИ . Морамо научити да су за достојанство и част пре свега неопходна храброст, национални понос и чврсти непоколебљиви ставови.
