Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Архива / ПОСЛОДАВЦИ:МОЈ МИНУТ ВРЕДИ ИСТО ОНОЛИКО КОЛИКО И ВАШ!

ПОСЛОДАВЦИ:МОЈ МИНУТ ВРЕДИ ИСТО ОНОЛИКО КОЛИКО И ВАШ!

Фантастичан текст који нас у ово робовласничко време  подсећа на све оно што требамо да захтевамо од будућег послодавца.Данас када је обезвређен сваки труд,лојалност,образовање,поштење…морате знати и подсећати себе на то колико вредите.

Слободно можете да ми персирате као и ја вама, макар до момента док се обоје не усагласимо да за персирањем нема потребе, јер поштовање људског интегритета нема никакве везе са пословном позицијом, степеном стручне спреме и бројем година. Дакле, на Ви смо до даљњег.

За добробит посла неопходно је причати о свему, али на цивилизован начин. Повишен тон слободно оставите за разговор са својом породицом или са самим собом. Можете да ми кажете све али не и свашта.Овај радник захтева поштовање, не зато што је надобудан, него зато што је Човек.

Ако очекујете од мене да долазим на време на посао, исто тако можете да очекујете да ћу на време са посла и отићи. Мој минут траје 60 секунди баш исто као и ваш, тако да није ништа мање вредан. Уколико желите да остајем прековремено, то се плаћа. У новчаним апоенима. Похвалама, тапшањем по рамену и изражавањем вашег задовољства се не могу платити месечни рачуни.

Ако ја завршавам своје обавезе у предвиђеном року очекујем и своју плату у року. Тај новац је зарађен мојим радом или краће речено – мој је. Без мог претходног одобрења не можете га задржавати код себе након предвиђеног рока за исплату плата, јер нисам пристао да вам га позајмим. Ако ја не касним на посао не желим да ни моја плата касни.

Ако не будем пријављен и будем радио на црно будите сигурни да ћете и ви бити пријављени да радите на црно. То што се вама не исплати да, у не знам каквој држави послујете легално, апсолутно није моја ствар. Требало је онда да разапнете неки пластеник и пикирате парадајз у њему, а не да имате фирму. Сваки дан мог не пријављеног рада за вас, је један поклоњени дан од моје пензије када бих могао спокојно да шетам и потпуно заслужено не радим ништа.

Ако сте у стању да питате непристојна питања будите спремни да чујете непристојан одговор. Нећу да одговарам на питања „Што се не шверцујеш?“ него хоћу паре за превоз. На питање „Да ли и кад планирате породицу?“ следи одговор „Шта те боли курац“. Шта сте ви, гинеколог или послодавац?! Да бисте избегли постављање тог идиотског питања, следећи пут у конкурсу напишите да тражите искључиво жене са урађеном хистеректомијом и мушкарце са урађеном вазектомијом па да видите какву бисте репутацију направили својој фирми.

Ако сте власник фирме, нисте власник универзума. Као што има других радника за које ви кажете да „једва чекају“ моје радно место, исто тако има и других послодаваца који би желели баш оваквог радника. Капиталистичким егоцентризмом и ниподаштавањем људи који за вашу фирму остварују профит показујете само на каквом малограђанском бизнис плану почива ваш посао.

Докле год као послодавци не будете схватили да иако сте мотор бизниса који покрећете, радници су његово гориво и без њих неће стићи нигде. Или макар не далеко. Ако вам је циљ само дотле, слободно га остварите сами јер достојанствени радници који ће бити поштовани и задовољни своје каријере ипак желе да одведу даље са људима који то умеју да препознају.


Блогдан

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

БРНАБИЋ У 1.000 КВАДРАТА – СРБИ У РЕДОВИМА ЗА НАРОДНУ КУХИЊУ

  Реконструкција државне виле у којој је до смрти живела Јованка Броз, а у коју …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *