Повезане објаве
Познато је да је култ свете Петке веома развијен у српском народу. Многе наше породице славе је као крсну славу (по бројности свечара у Србији ова светица заузима пето место ), баш као што су њеном имену посвећени и и бројни српски храмови у којима јој се верници обраћају молитвом за помоћ и спас у болести и другим животним неприликама.У наредних неколико дана уочи свете Петке на нашем порталу моћићете да прочитате необична сведочења људи којима је ова светица помогла,као и занимљиве приче и податке о њој које ретко имате могућности да прочитате.
Приче о Светој Петки и њеним чудима
Чудесна виђења свете Петке (коју празнујемо 27. октобра) дешавају се и данас – светитељка помаже у болести и невољи, али и опомиње оне који греше. Многима је спасила живот и извела их на прави пут вере
Радећи, пре нешто више од десет година, на књизи о светој Петки, наши свештеници прикупили су и сведочанства заштите, исцељења или опомене, напомињући како им “долазе многа искрено верујућа лица којима морамо да признамо аутентичност њихових виђења”. Преносимо само једну од таквих фасцинатних исповести из тог времена:
Један официр ЈНА и члан тада неприкосновене Партије, затечен је на коленима на поду београдске капелице удубљене у стени испод зидина калемегданске тврђаве, посвећене светој Петки. Кад га је неко од верника упитао како он, као војно лице, тако слободно испољава своја верска осећања упркос Партији која му то забрањује, он је одговорио:
Ова црквица ми је спасла живот. За време Другог светског рата ја сам овде у близини био нападнут од стране немачке патроле и гоњен полицијским псима који су ми били за петама. Спас сам потражио у овој пећиници – црквици која тада није имала ни врата која би ме могла заштитити од паса. Утрчавши у црквицу ја сам очекивао да ће пси ући и растргнути ме пре доласка патроле. Међутим, пси су стигли и лајали, али нису улазили даље од прага.
Утом су стигли и полицајци и један од њих је крочио унутра са пиштољем и батеријом. У том трену створила се однекуд испред мене нека жена у црном оделу и ставши испред мене раширила свој плашт да ме заклони. Војник је шарао батеријом и преко мене и преко свих зидова и углова капелице, и није ме видео. Био сам за њега невидљив! Војници су одјурили даље, а жена у црнини је нестала.Тек после два сата ја сам скупио храбрости да изађем из капелице, не знајући да ли су моји гониоци у близини, али је напољу све било мирно и деловало је умирујуће.
После сам сазнао да је ова црквица посвећена светој Петки. Бацивши поглед на икону, видео сам да је Она била обучена у црне хаљине, и тако сам је препознао. Она ми је спасила живот, и зато долазим овде да јој се захвалим.
„Жена у црном“
Преподобна Мати Параскева и Приче о Светој Петки
Преподобна Мати Параскева
Света Петка се верницима, према бројним прикупљеним сведочанствима, јавља не само у сну, већ и на јави, при чему је најчешће виде као “жену у црном” (док се Молдовласима јавља чешће у белој одећи). Она их обично теши и блажи ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.
Необична је и, на исти начин сачувана, прича из села Витановца код Краљева, која се ипак завршила срећно. Домаћица породице је изашла на пут да сачека аутобус којим је требао да стигне њен муж, да му руком махне да не излази из аутобуса нигде у селу, већ да пожури кући због неке обавезе. Био је празник. Чекајући аутобус деси се да на њу налети комби, одбаци је у страну и она остане да лежи контузована.
Освестила се у болници, баш када је примала ињекцију. После одласка болничарке, остаде “жена у црном поред кревета”.
– Требало је дете да ти страда, али ти си га заменила. Немој да тужиш возача који је је прегазио. Кад оздравиш, иди у цркву свете Петке и упали свећу… Зашто си радила на петак. И зашто уопште радиш недељом?
Кад је утонула у сан, болесница је видела унутрашњост цркве свете Петке и распоред икона на зиду. Када је изашла из болнице, отишла је у цркву свете Пекте и то испричала старешини.
Преузето Башта Балкана
