Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Архива / НАЈГОРА ЈЕ БОЛЕСТ ОСТАТИ БЕЗ ДОДИРА

НАЈГОРА ЈЕ БОЛЕСТ ОСТАТИ БЕЗ ДОДИРА

 Ево, болест поново и незадрживо надолази са свих страна. Епидемија нигде није одлазила одавде, постала је наш непријатни сапутник који нас држи у сталном страху од овако крхког живота. Тај страх се подстиче и негује као најава општег помора, само ако се не уозбиљимо. Грађанска неозбиљност, ако сам добро разумео срдите прекоре који долазе из срца таме и струке, узрок је наше могуће, и скоро извесне пропасти.

Не можемо знати шта се заиста догађа око нас нити у нама, шта је са вакцинама и крдом које покушава да се прокужи, али му не иде. Пандемија коју изазива неуништива корона, једини је узрок смрти који се рачуна, сва остала милионска умирања пролазе мимо света, неопажена као и увек.

Хајде да мало завиримо у наш утрнули социјални живот, и тамо потражимо знаке равнодушности према животу и смрти од само једне ствари. Људи су склони да се адаптирају на страх, па и на стално подсећање о могућности најгорег исхода. Али, овде се слободни грађани очима својих спасилаца виде као васпитаници којима је слобода одузета, па им више и не треба. У неслободним друштвима болест је само средство за даља ограничења, ако је могуће и потпуна. На тај начин болест се препушта свом току, а контрола над животом људи постаје тиранска опсесија.

Такве контроле нема без забрана. Забрана мора да буде застрашујућа, а претња о томе непрекидна.

Видели смо колико је нестручан Кризни штаб, непоуздан и лажљив у својим опасним противречностима. Његови гласници немају везе са болешћу, не знају шта да раде, али имају са режимом и његовом злом нарави. Пандемија је идеални савезник концепције свевлашћа, при чему се здрави људи затварају у гета а болест пушта на слободу, јер нико на зна шта ће са њом. Ње не би ни било ако би нестали људи. Зато је одузимање слободе поново њихова најбоља идеја.


Поново је Предраг Кон, после само једног дана паузе припретио окупацијским полицијским сатом, ванредним стањем и закључавањем Београда. Народ не зна другачије, он је навикао на мотку!

Да овај текст не би био производ само лаичке логике, мало сам попричао са струком, али истинском. Епидемиолог који је некада радио на ВМА, каже да штаб ради под притиском политике и панике и да мере које предлаже Кон само подстичу болест. Идеја о закључавању Београда је нелогична и погубна. Ако главни град има највише оболелих, његово затварање претвара га у хаотично жариште. Унутрашње изолације у изолованој трећини Србије нису могуће, таквих модела нема, нема средстава нити људи који би контролисали карантин изнутра. Нема лекара, нема вакцине, нема лекова. То би омогућило ширење заразе на више десетина хиљада људи за кратко време.

Доктор се нада да је та идеја само претенциозна глупост, чији је циљ одржавање општег страха. Он мисли да „штаб“ мора да научи основну ствар: како се обраћати људима. Поштовани грађани, за почетак.

Дакле, поштовани грађани, ми нисмо власт над вама, желимо да помогнемо. Желимо да нам верујете. Говорићемо вам само истину која ће бити проверљива, ништа неће нити сме бити урађено силом, нити на груб начин. Сва ограничења, ако их буде, морају да буду логична, хумана и добро образложена. Не служимо никоме, само вама. Са нама су сада најбољи људи, желимо да им верујете. Кон, Несторовић, Кисић, Тиодоровић, Гојковић више нису овде и неће бити у прилици да шире страх, буду трансмисија једне воље, наносе штету општем здрављу и масовно угрожавају животе у Србији. Сви прогони лекара из групе Уједињени против ковида престаће одмах, и они ће уложити све своје снаге и знања у лечењу оболелих.

 На пример.

Мере: само маске, дистанца, суплементи за имунитет. Могући облици повратка радости, блискости и љубави. Најгора је болест остати без додира.

То је све у разореном систему. Систем нису растурили оболели нити општа неозбиљност, него чежња за свевлашћем уз низ капиталних, патолошких лажи. И лекарска послуга чији је смисао постојања да те лажи оправда.

Ако нећете побуну на улицама Београда бар док не прође ово, не претите него поштујте грађане Србије. Не умете то, али пробајте. Склоните негде Кона, или му дајте да буде ноћни портир, избацивач на мањем сплаву, стражар, затворски чувар, командир вода, управник старачког дома, дресер вируса… Било шта, само нека заћути.

Љубодраг Стојадиновић
Извор: Пешчаник.нет

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

БРНАБИЋ У 1.000 КВАДРАТА – СРБИ У РЕДОВИМА ЗА НАРОДНУ КУХИЊУ

  Реконструкција државне виле у којој је до смрти живела Јованка Броз, а у коју …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *