Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Вести / Путем Старе планине до кањона реке Јерме и манастира Светог Јована Богослова. Шта је то што га спаја са Аја Софијом?

Путем Старе планине до кањона реке Јерме и манастира Светог Јована Богослова. Шта је то што га спаја са Аја Софијом?


Долина реке Мораве – Велика и Јужна Морава – води путнике који траже авантуру на Стару планину. Не може се пропустити: чиста сирова лепота, нетакнута од стране индустрије.

Стара Планина има још једно име – Балкан планина. Припада огромном планинском ланцу који се протеже све од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 km. Стара Планина је његов најзападнији део; и природна граница између Србије и Бугарске. Њен највиши врх Миџор са 2.169 метара највиши је врх у југоисточној Србији. Тако је управо ова планина добила име по целом полуострву.


Стара планина испресецана је водопадима. Сматра се да је Стара Планина планина са највишим хидропотенцијалом у југоисточној Европи. Кањони ових брзих река откривају праисторијске ере, јер су једно од најбогатијих археолошких налазишта у Европи за откривање фосила. Неки од најсликовитијих крајолика могу се видети око кањона реке Јерме и око кањона реке Росомач – названог „Росомачки лонци“.

Стара Планина такође скрива језеро Завој. Смештено у долини између три нагиба, језеро Завој нуди уживање у ретко виђеном окружењу. А језеро скрива потопљено село Завој, где се и дан данас на дну језера виде куће које су прилично очуване и атракција су за рониоце. Недалеко од ње може се наћи једна од најстаријих бања у Европи – Звоначка бања, која потиче из римског доба. Спада у ред бања на највишој надморској висини. Одликује се изузетним карактеристикама ваздуха који у себи садржи слободан радон.

На улазу у живописни и беспрекорно тихи кањон реке Јерме, између Одоровачког и Влашког ждрела налази се манастир Светог Јована Богослова.Манастир се налази у очуваном подручју које је природно станиште белоглавог супа.Подручје природног резервата Јерма налази се на триторији општина Бабушнице,Пирота и Димитровграда/ некадашњи Цариброд, градић који је на месту где је Фридрих Барбароса прегазио Нишаву  ишавши у Крсташке походе.


Манастир је подигнут 1395. године. Ктитори манастира су Константин Дејановић (сестрић цара Душана) и његова ћерка Јелена (удата за Манојла II Палеолога). Њихова имена су са именом Јована Богослова уклесана на три посебне кружне плоче на западној фасади цркве.

Константин Дејановић био је велможа који је управљао деловима данашње Македоније, југоисточне Србије, југозападне Бугарске и дела Косова.После Бајазитовог-османског освајања овог дела Србије у походима на Тесалију,Мореју, Бугарску и Цариград постаје турски вазал као и остали Блкански владари и са Краљевићем Марком гине у битци на Ровинима против Угара.Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира је наставила његова кћи Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Константина XI Палеолог и Јована VIII.

Црква је имала изузетну двострану икону са представом чуда у Латомском манастиру са једне стране и ликовима светог Јована Богослова и Пресвете Богородице са друге. Ова икона је настала крајем XIV века и била је дар византијске царице Јелене, у знак сећања на оца Константина. Ова икона је заједно са иконостасом велике уметничке вредности, који потиче из 1622. године украден од стране бугарске окупаторске војске и однешен у Софију. Данас се чува у националном музеју у Софији.


Одлично очувано и мистериозно сликарство манастира које су 1449. године осликали уметници из северне Грчке убраја се у највиша сликарска остварења тог доба на Балкану.Фреске обухватају сцене и композиције Великих празника,Учења светих отаца,призора из Богородичиног живота,Христово страдање,ликове српских светитеља,балканских апостола,који описују идентитет култа светитеља.

У манастиру се налази и конак који је под заштитом Унеска, а одликује га градња која је рађена у Златном пресеку. Што је пре Леонарда да Винчија.

Манастир св.Јована Богослова код Поганова проглашен је за споменик културе 1949.а за споменик културе од великог значаја 1979.године.

Информације о Danijela Dejanovic

Погледајте такође

ЗАШТО СЕ ИЗ ОСТРОГА НЕ СМЕ ИЗНЕТИ НИШТА СЕМ МИРНЕ ДУШЕ И ЧИСТЕ САВЕСТИ..

 Из светиње човек мора да изађе само чист, исповеђен, мирне душе и чисте савести, помирен …

2 коментара

  1. Један од Вукова

    Свака част на тесту Данијела.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *