Почетна / Архива / МАНАСТИР ПОКАЈНИЦА – ИМЕ МУ ГОВОРИ СВЕ ЕВО И ЗАШТО

МАНАСТИР ПОКАЈНИЦА – ИМЕ МУ ГОВОРИ СВЕ ЕВО И ЗАШТО

Цркву је подигао смедеревски војвода а потом и кнез смедеревске нахије Вујица Вулићевић. Он је био један од знаменитих учесника у борбама против Турака, но српски народ много више од његовог јунаштва памти чин у коме је учествовао, када је убио кума, вођу Првог српског устанка, вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа.

 

Покајница се налази у Старом Селу. Када је подигнута, црква посвећена Светом оцу Николају Мириклијском, тачније празнику Преноса моштију Светог Николе, у почетку се званично звала просто и једноставно – Великопланска, јер је била парохијска, намењена становницима Новог и Старог Села, Ракинца и Радовања, наравно и Велике Плане, али врло брзо је то промењено. Народ јој је наденуо име Покајница и тако је остало.

Подигнута је 1818. године, о чему сведочи урезан натпис на талпи лево од улаза у цркву, али и запис на престоној икони Светог Ђорђа који убија аждају.


Цркву је подигао смедеревски војвода а потом и кнез смедеревске нахије Вујица Вулићевић. Он је био један од знаменитих учесника у борбама против Турака, но српски народ много више од његовог јунаштва памти чин у коме је учествовао, када је убио кума, вођу Првог српског устанка, вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа. По предању, војвода Вујица је био један од главних у завери која је окончана Карађорђевим убиством, које је било у непосредној близини манастира, у Радовањском лугу, у ноћи између 12. и 13. јула 1817. Сматра се да је управо Вујица био тај који је понео са собом одрубљену Карађорђеву главу, његову сабљу, одело, па и ордење и бисаге у којима је било 4 хиљаде дуката. Овде треба рећи да један део народне традиције говори да је цркву подигао кнез Милош новцем нађеним код убијеног Карађорђа, но да се држимо предања, које бележи и историја манастира. Војвода је, по том предању, застао да се одмори на оближњем пропланку и тек тада схватио шта је заправо учинио. Тада је, наводно, одлучио да управо на том месту подигне цркву, не би ли барем некако справо кривицу, а српски књаз Милош и његова жена, кнегиња Љубица су му дозволили да искористи дукате које је пронашао у Карађорђевим бисагама.

Године 1880. цркви је придодат трем са западне стране који има функцију сполјне припрате, а тада је прерађен кров и препокривен новом шиндром. У време Првог светског рата поставлјена је решетка на огради трема. На самом улазу у порту манастира налази се конак из периода градње цркве, у коме је данас музејска поставка, а непосредно уз цркву је дрвена звонара. Црква је служила као парохијска црква Велике Плане све до 1951. године, до изградње и освећења садашње цркве у Великој Плани, да би 1954. при овој цркви био основан манастир са мушким братством, а 1991. претворен је у женски манастир.

Што се саме цркве тиче, она је по много чему карактеристична за период у коме је настала. У облику лађе, припада већим црквама ове врсте, са полигоналним завршецима на оба краја. Темелј је од камена, а зидови су урађени од храстових талпи, међусобно ужлјеблјених и на понеким местима са унутрашње стране, ојачаних косницама и гредицама. Кров, најкарактеристичнији деталј брвнара, масиван је и стрм. Конструкција иконостаса је из периода градње цркве, а за иконе из тридесетих година XИX века се сматра да су рад Констатина Зографа. Наиме, грчке сигнатуре на иконама упућују да је њихов аутор или Грк или неко ко је копирао грчка дела, а то се види и на икони светога Димитрија, који коплјем убија бугарског цара Калојана.

У порти се налази и звонара, западно од цркве, поставлјена је на четири дрвена стуба и покривена даскама, а носи два звона. Конак је подигнут је 1980-82. године, и има приземлје и спрат. У конаку је и капела у којој се служи током зимског периода.

Фото Дејан Вукићевић

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ЗАШТО COVID – 19 КОСИ АМЕРИКАНЦЕ?

Објашњење није само у томе што су власти САД у почетку потцењивале епидемију, него и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *