Почетна / Архива / Чекајући “оставинску расправу“ почео је рат за Вучићевог наследникa
Слика: порталаналитика.ме

Чекајући “оставинску расправу“ почео је рат за Вучићевог наследникa

 

Време смрти и разоноде

 

Александар Вучић је уверен да ће доживотно остати на власти. Ако је у праву, у Србији би ускоро могли да буду одржани ванредни председнички избори. Хронична обољења га растурају, лекови не помажу, снага га напушта, а то раде и најближи сарадници и савезници. О генералној проби оставинске расправе, која се већ води у врху напредњачког картела, пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некад блиски Вучићев сарадник и пријатељ.

Предраг Поповић

Кад се осврне око себе, Вучић претрне од страха. У рукама сваког сарадника види лопату, којом ће затрпавати његову раку и своје трагове криминала и корупције. Облије га зној, холтер ЕКГ само што не експлодира, а напуне се пелене. Како и не би кад зна да они о њему мисле исто што и он о њима.

Зато се, по исласку из ВИП апартмана на Војно-медицинској академији, фотографисао са својим шарпланинцем Паком, само у њега има поверења. Пас му се обрадовао, махао је репом. Вучића би тако дочекао само Марко Ђурић, али не и Небојша Стефановић, Зорана Михајловић, Братислав Гашић и остали паразити.

У ратној стратегији, којом намерава да продужи боравак на трону, припремио је услове за чистку неподобних припадника дворске свите, као и недовољно лојалних појединаца из државних институција. Обезбедио је и подршку неколико значајних савезника с предаторским апетитом, којима је наменио запажене улоге у медијима и на опозиционој сцени.

Одбрану и последње дане финансираће, по обичају, пљачкашким походом на јавне ресурсе, уграђивањем у бесмислене, али скупе мегаломанске пројекте. За почетак, мора да се обрачуна с мангупима из својих редова.

Откад је ушао у политику Вучић игра симултанку, сам против свих, како против политичких сарадника, тако и против страначких колега, кумова и остатка света. Сваком газди је верно служио док год је имао интерес, да би му забио нож у леђа.

Док је био у радикалима, заклињао се у верност Војиславу Шешељу (чак је и у цркви потписао признаницу у којој је својом чашћу и децом гарантовао да ће се слепо извршавати налоге вољеног вође), а истовремено је копао раку за његову политичку каријеру. На основу властитог искуства, издајник се плаши издаје.

Тренутно, највише страхује од Небојше Стефановића. Што је Вучић некад био Шешељу, то је њему Стефановић. Да се историја не би поновила, диктатор је прихватио прво улично правило: кад је сукоб неизбежан, удари први.

Вучић већ две године субверзивним акцијама подрива Стефановића. Кадровским решењима, избором државних секретара у Министарству унутрашњих послова, сузбио је Стефановићев утицај.

Јавну компромитацију, кроз строго контролисане медије, почео је офирањем сумњивих послова министровог кума Дмитра Ђуровића, бившег директора „Коридора Србије“, који је осумњичен за вишемилионске преваре.

Да не би било забуне, како би и функционери СНС-а схватили ко је права мета, Вучић је стимулисао ширење скандала с лажним дипломама Стефановића, па је чак и РТС морао да емитује прилог с конференције за новинаре Бошка Обрадовића, који је тврдио да министар није завршио ни факултет, а камоли докторске студије. Касније, наместиле су се афере „Тате Гранате“ Бранка Стефановића и клана кумова Папића, што је допринело бржој и ефикаснијој демонтажи сумњивог лица.

Тајно, из дубоке сенке, антистефановићевском кампањом управљао је лично Вучић. Шаптачку диверзију је почео пошалицама о томе како је др Стефановић „украо све што има, купио је само диплому“, да би ту тезу надугачко разрађивао у својим, али и у независним медијима. Сваки детаљ компромитујуће кампање имао је конкретан повод, много тривијалнији од стварних разлога за сукоб у који су се упустили дојучерашњи блиски сарадници.

У трагикомичној политикантској каријери, Стефановић је верно копирао Вучића. Све је подредио властитим лукративним интересима. Морал, правду и истину одбацио је као непотребан терет, па се препустио згртању новца. У смутне послове, као и вођа, увукао је најближу родбину, пре свих оца, брата и актуелну супругу.

Страначку и државничку функцију употребљавао је за ширење утицаја и стварање кадровске мреже, која је у Београду преузела примат у односу на Вучићеву фракцију.

У борби за превласт у странци, током прошлогодишње кампање за локалне изборе, браћа Вучић су покушали да му скрешу крила. Малим унутарстраначким пучем, Андреј Вучић је преузео контролу над шест одбора у најважнијим београдским општинама, међу којима су били Стари град, Савски венац и Нови Београд. На исти начин, покушали су да на своју страну привуку одређене функционере МУП-а и вође навијачких група, који су до тада били под Стефановићевим патронатом. Кад су Вучићи схватили да је Стефановић много озбиљнији противник него што су очекивали, било је касно.

Контранапад је био жесток. На Стефановићев захтев, навијачи Црвене звезде и Партизана почели су да скандирају „Вучићу, педеру“ и „Вучићу, спаси Србију и убиј се“. С тим је успео само да изнервира шефа, а много значајнији ударац задао му је избацивањем Дијане Хркаловић из МУП-а.

Док је била на функцији државног секретара, Хркаловићка је поступала искључиво у интересу и по налозима Александра Вучића. Формирала је паралелни центар моћи, који је управљао акцијама МУП-а. За специјалне задатке, безбедносне и политичке, ангажовала је полицајце који су одговарали само њој. Такав однос снага трајао је све до маја ове године, кад је Стефановић посетио Сједињене Америчке Државе.

После разговора с водећим људима америчке обавештајне заједнице, од ЦИА и ФБИ до ДЕА, уз подршку за вођење ресора, Стефановић је добио и статус партнера у предстојећим политичким акцијама, које за циљ имају спутавање Вучића на свим нивоима, укључујући и Српску напредну странку.

Стефановић је Американцима дао информације које су омогућиле заплену 17 тона кокаина у Филаделфији. После тога, по истој процедури пресечени су шверцерски канали којима је дрога из Јужне Америке пребацивана у Шпанију и Грчку. У осветничком заносу, љут због медијске хајке којој су изложени он и његов отац, Стефановић је недавно извршио још три удара на српски нарко картел.

У Старој Пазови, на локалитету „Петровић салаш“, у пластеницима компаније „Јовањица“, откривени су засади марихуане. Полиција није ни реч објавила о тој акцији, само је Радио-телевизија Војводине емитовала кратак прилог. Међутим, и то је било довољно да се компромитује врх власти. Власник „Јовањице“, највећег српског произвођача органске хране, Предраг Колувија, није само издашни спонзор Српске напредне странке, него и интимни пријатељ министра одбране Александра Вулина.

– У Србији имамо 146.000 регистрованих корисника новчане и социјалне помоћи, а на имањима као што је ово имамо мањак сезонских радника. Све ово би морало да буде показатељ шта би требало да радимо и куда треба да идемо – рекао је Вулин приликом посете плантажи „Јовањице“.

У радничком комбинезону, с осмехом на лицу, Вулин је пред камерама чучнуо и прихватио се посла. На свом сајту, хвалоспеве на рачун друга Колувије гарнирао је са чак 86 фотографија и три видео клипа.

Док су њих двојица позирали пред камерама, дивећи се разним сортама парадајза, паприке и краставаца, у суседном стакленику је бујала марихуана.

Злочести критизери у ТХЦ-у проналазе објашњење Вулинових, благо речено, необичних изјава и поступака, али од те теме, ма колико била занимљива, важнија је одлука полиције да упадне у плантажу марихуане, чији власник је у изузетно блиским односима с водећим људима напредњачког картела.

Истог дана, 200 километара северније, мађарска полиција је пресрела камион с робом прешевске фирме „Флуиди“. У амбалажи, уместо сока, откривене су цигарете и хероин. Не зна се колико камиона и скупоценог товара је већ прошло на шверцерској маршрути од Косова, преко Прешева и целе Србије у Мађарску, па даље, на тржиште земаља Европске уније. Односно, можда зна министар Стефановић, који се није званично оглашавао ни о овом случају.

Кад је на друштвеним мрежама почео да се врти снимак који је направила мађарска полиција, Стефановић је сарадницима из МУП-а рекао да не зна детаље, али да није изненађен што је камион са цигаретама и дрогом без проблема прешао целу Србију. На конкретно питање чија је дрога, министар је рекао да би одговор требало да понуди Драган Стевановић, звани Боске, државни секретар у Министарству привреде и шеф напредњака Пчињског округа.

У свом слузавом стилу, Стефановић је пребацио одговорност на Боскета, да он призна како нарко бизнис у Србији контролише Вучић. Да није тако, не би могли овакви товари да се опуштено транспортују и то под пратњом.

За разлику од та два случаја, медијску промоцију добило је хапшење Младена Новаковића, званог Тоцило. Нарко дилер из Америча, код Младеновца, пао је са 77 кг хероина и пола кг кокаина. Тоцило је дрогу набављао у Турској, да би је пласирао на тржишта у Србији, Црној Гори и Аустрији. Режимски медији детаљно извештавају о пословима младеновачке екипе, али нико не помиње њене везе с једним од кумова Александра Вучића.

Пошто је шверц наркотика, уз прање пара, најуноснија привредна делатност напредњачког картела, логично је што је Вучић појачао притисак на Стефановића. За напад искористио је афере у којима учествују министрови кумови и најближи сарадници Горан и Александар Папић.

Горан Папић, заменик начелника Службе за борбу против организованог криминала, пажњу јавности је привукао прошлог месеца, кад је, уз помоћ колеге, зверски претукао Дејана Пејовића, познатог београдског угоститеља. Силеџија с полицијском значком, охрабрен кумством с министром полиције, Папић је на делу показао агресивност својствену свим напредњачким примитивцима.

Међутим, тим поступком нанео је већу штету куму Стефановићу, негу Пејовићу.

Док се борио за утицај у МУП-у, Стефановић је радио исто што и Вучић, у службу је убацивао своје кадрове, међу којима је био и Папић. Иако се школовао за месара, Горан Папић је каријеру градио као конобар у ресторану свог оца. Из тог бизниса, пре пет година, прешао је директно у МУП Србије. Прошао је неколико кратких крусева, како би му се олакшао успон у полицијској номенклатури.

Папић се, причају његове колеге, посебно истакао шпијунским активностима док је био распоређен у кабинет министра полиције, задужен за послове безбедности. Незванично, по интерном налогу кума министра, био је задужен за праћење одређених опозиционара и новинара, па и државних функционера.

Једно време је у стопу пратио бившег новинара Светомира Марјановића, актуелног саветника за медије Зоране Михајловић, потпредседнице Владе и министарке саобраћаја и инфраструктуре. Михајловићка је на мере стављена крајем 2016. године, кад је формирала Радну групу, која је истраживала спорно пословање Стефановићевог главног кума Дмитра Ђуровића.

Иако је имао задатак да преко Марјановића открије у чијем интересу Михајловићка води истрагу корупције у „Коридорима“, Папић није успео. Уместо том темом, Марјановић се бавио само стајлингом госпође министарке, припремао јој је програме за дијете и организовао одласке на пилатес. Бивши новинар је био јако поносан на успех у редизајнирању министарке. Мало-мало, па је објављивао промотивне интервјуе у којима се она хвалила како је смршала 14, па 18, па још 12 килограма. Да је то истина, испало би да јој је Марјановић помогао да за две године истопи 448 килограма. С тог задатка је Папић скинут кад га је БИА раскринкала. Месар и његов кум нису претпоставили да Марјановић много дуже сарађује с том службом.

Други прљави посао Папић је обавио много успешније. На мети му се нашао Бранко Миљуш, бивши директор дневног листа Прес. Миљуш је постао сумњив кад се укључио у председничку кампању Вука Јеремића. После фијаска, шетао је од немила до недрага, од Вучићевог кума Горана Веселиновића, власника недељника Експрес, до Драгана Ђиласа. Папић је учествовао у хапшењу Милана Дабовића, брата кошаркашице Ане Дабовић, који је у септембру 2016. године ухваћен с два и по килограма кокаина. Пошто је тада Ђилас био у вези с Дабовићком, напредњачки медији сад покушавају да Папићев вандалски скандал прикажу као освету лидера Странке слободе и правде. Од тих бесмислица много су важнији докази који инкриминишу Стефановића и Папића.

– Горан Папић, с надимком Конобар, сада је „нова Дијана Хркаловић“. На врху криминалне пирамиде налазе се браћа Вучић, а онда редом иде низ криминалних кругова. Ту се налази и Стефановићев кум Папић. За четири године је стигао до места заменика начелника СБПОК-а, чему не могу да се надају ни школовани, искусни полицајци са више од 20 година службе. Папић је прешао пут од кабинета министра, преко одељења за опсервацију и документацију, службе за специјалне и истражне методе, па до СБПОК-а. За Папића се везују никад разјашњене афере незаконитог прислушкивања иза којих је стајала Хркаловићка – тврди Бошко Обрадовић, председник покрета Двери.

Обрадовић је поставио питање где је данас Дијана Хркаловић и да ли је променила идентитет. Кад јој је Стафановић дао ногу у доњи део леђа, Хркаловићка је нестала с политичке сцене. Одређени појединци су тврдили да је одмах из Београда отишла у Црну Гору, у Котор. Шта је тамо радила може да се наслути из изјаве Марка Бастаћа, председника београдске општине Стари град, који је индиректно оптужио Хркаловићку да је „члан, ако не и вођа кавачког клана“. Још нема конкретних доказа за њено чланство у кавачком, али има за активности у Вучићевом клану.

Вучић је Хркаловићки опет поверио задатак да ровари против Стефановића. По његовом налогу, Хркаловићка је недавно посетила Војислава Шешеља, коме је пренела инструкције како да у медијима прозива Бранка и Небојшу Стефановића. Где Вучић оком, Шешељ скоком. Отуд изјаве војводе о афери с продајом наоружања, у којима старијег Стефановића оптужује за повлашћен положај, а млађег за трговину утицајем и сукоб интереса.

То је само почетак Шешељеве кампање, тек ће се видети какве је све компромитујуће информације добио и како мора да их пласира.

Упоредо с тим, Вучић у обрачуну користи и Безбедносно-информативну агенцију. Истог дана кад је одржано припремно рочиште по тужби Бранка Стефановића против Његомира Килибарде, у медијима су објављени крунски докази коруптивних активности министровог „Тате Гранате“. Килибарда је, у фебруару ове године, изјавио да му је Бранко Стефановић нудио 300.000 евра као позајмицу током преговора око продаје хотела „Шумадија“ на лицитацији.

Кад су преговори запели, батинаши су упали у хотел и демолирали све што су стигли. Прве информације о том скандалу објавио је Магазин Таблоид. Кад је Килибарда признао шта се десило, Стефановић га је тужио за увреду. Док је трајало рочиште у београдском Другом основном суду, из архива БИА, преко неких сарадничких медија на друштвеним мрежама објављен је тајно снимљени телефонски разговор Килибарде и Александра Папића, рођака Горана Папића, најближег сарадника Небојше Стефановића. У том разговору, Папић је нудио 20.000 евра Килибарди, „то је за вас лично, нема никакве везе ни са каквим договором“. Килибарда је очекивао 100.000 евра, био је незадовољан цифром, као што су сад отац и син Стефановић бити незадовољни Вучићевом злоупотребом БИА.

Злоупотреба безбедносних служби, уз медијску хипнозу, представља основу на којој Вучић гради своје политикантске преваре. Услуге БИА он користи против свих таргетованих појединаца, свеједно да ли су у питању опозиционари, новинари, тајкуни, кумови или страначке колеге. Но, и у БИА има људи који му дрмају кавез, па је решио да контролу службе препусти некоме у кога има више поверења од Братислава Гашића.

Разлозима за прекид сарадње Вучића и Гашића већ је писано на страницама Магазина Таблоид, а званично објашњење смене директора БИА биће погоршање његовог здравственог стања. Уосталом, то је и смисао поруке коју му је Вучић упутио преко посредника: „Гашићу, болестан си, иди на свој ранч у Ломници, лечи се…“

Кад ће доћи до промене у врху БИА зависи само од Вучића. Чека се његова одлука, кога ће изабрати за Гашићевог наследника. Зоран Петровић, зет Слободана Тешића, тоне на листи претендената на директорско место. Иако му је олакшавајућа околност то што је „човек из службе“, услед афере о продаји наоружања, у којој таст Тешић има запажену улогу, слабе су му шансе да га Вучић промовише у директора БИА и тиме додатно иритира нормални део Србије. Наравно, ни то није искључено, али засад су се као фаворити издвојили Никола Селаковић и Бруно Ђуран.

Селаковићу се свидела идеја да напусти место генералног секретара Председништва и пређе у БИА, да и службу до краја уништи, као што је урадио с правосуђем док је био министар правде. Вучић не сумња у Селаковићеву лојалност, али он му је потребан за сплеткарење на политичкој сцени.

Зато се као употребљиво решење намеће Ђуран, бивши власник трговинског предузећа „Соцкс БМД“ и вечити шеф кабинета. Откад су напредњаци преузели власт, Ђуран је био шеф кабинета министра финансија Жељка Сертића, а сад београдског градоначелника Зорана Радојичића. На тим позицијама Ђуран није стигао да се јавно компромитује, а беспоговорним извршавањем наређења доказао је неопходне капацитете за успон у напредњачкој хијерархији.

Уз промене у БИА и предизборној кадровској клацкалици у СНС-у, Вучић намерава да на медијски фронт истури тешку артиљерију. Уредничке обавезе у телевизији Пинк већ је незванично преузео брат Андреј, за кога се тврди да управља свим сегментима пропагандног програма, којим дефилују опскурни типови попут Боже Спасића, Лазара Лешњака, Саше Адамовића и осталих од те феле. Пошто му нарушено здравље не дозвољава да под своје узме и Радио-телевизију Србију, Андреја ће на тој дужности одменити подједнако проверени кадрови. Пред редовне изборе за функције у Јавном сервису, Вучић је место главног уредника Информативног програма обећао Небојши Љ. Стефановићу, који се на том послу налази већ 15 година.

У свом стилу, Вучић је исто обећање дао и Драгани Сотировски, бившој новинарки и функционерки Демократске странке, данас чланици Главног одбора СНС-а и начелници Нишавског управног округа.

По том моделу, за избор на место директора РТС-а Вучић је подржао оба самозвана кандидата, Зорана Пановића и Владимира Вулетића. Ипак, неће бити изненађење ако и њих изигра, па у финалу не изабере трећег члана Управног одбора РТС-а, свог омиљеног бота Небојшу Крстића. Нервозан због притисака опозиције на РТС и РЕМ, после недавне дискусије с парламентарцима Европске уније, Вучић је пристао да по хитном поступку буду изабрана три нова члана РЕМ-а, а најавио је и смену у врху те институције.

– Опозицији смета Оливера Зекић. Добро, сменићемо је, напустиће РЕМ и биће изабрана за главну уредницу Информативног програма РТС-а. Нека Крле и Зекићка воде РТС, па ће лопови из опозиције добити што су тражили – прети Вучић.

Идеја је толико сабласна да делује реално. За реализацију свих подлих планова у оквиру ратне стратегије за одбрану трона, Вучић је направио и финансијску конструкцију. Из предизборног буџета извлачиће новац за потребе страначке кампање, а личне потребе задовољиће уграђивањем у неколико нових мегаломанских пројеката.

Поред већ разглашене намере да у изградњу шест фудбалских стадиона из буџета издвоји око 500 милиона евра, Вучић припрема нови трик. Уз тзв. Национални стадион, на ливадама поред Сурчина намерава да подигне још једну верзију „Београда на води“.

Поред стадиона, планира да тамо изгради стамбено-пословни комплекс, али и неколико сајамских хала, плус српску верзију Дизниленда. Стари Сајам јефтино ће продати самом себи, на име неког Срђана или Звездана Миловановића, како би проширио „Београд на води“. О истом трошку, који ће подмирити грађани, добро ће профитирати изградњом објеката за сурчински сајам и Дизниленд. На тај начин, Србија ће добити још једну огромну машину за прање новца.

Вучић је много хтео, много започео, а да ли ће успети да докрајчи Србију не зависи само од њега. Нажалост, не зависи ни од опозиције. На исход његовог пљачкашког похода више утичу, како сам каже, хронична обољења.

Отворио је сто фронтова, насрће на све и свакога, а сваки пораз може да буде фаталан по њега. На врхунцу моћи, Ал Капоне није ни помислио да ће пасти на порезу. Тако и АВ Капоне у сваком часу може да падне у обрачуну са Стефановићима, опозицијом, слободним новинарима или било којим грађанином.

У таквим околностима, Вучић представља највећу претњу самом себи. Кад би био паметан, зауставио би се, одустао од диктаторских амбиција, помирио би се са судбином и почео да припрема одбрану од оптужнице с којом ће, пре или касније, морати да се суочи. Вучић то зна, али не може да се обузда. Болестан је.

Информације о Јасмина Палић

Погледајте такође

ЗАШТО СЕ БРЗО ЗАБОРАВЉАЈУ ОНИ КОЈИ СУ СА ПОЗИЦИЈА ВЛАСТИ ПЉАЧКАЛИ ОВАЈ НАРОД – ИСТЕРАТИ ЗМИЈЕ ИЗ ЈАЗБИНА

Мада су предводници садашње власти након победе на изборима 2012. године, увелико обећавала да ће …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *