Повезане објаве
Организација Транспарентност Србија упутила је Министарству правде сугестије на Нацрт закона о пореклу имовине и посебном порезу у којима је навела да он не садржи норме у вези са онима подложнијим корупцији – јавним функционерима.
ТС је навела да се одредбе у једнакој мери могу применити на било којег грађанина Србије и указала да је по у ревидираном Акционом плану за Поглавље 23 јасно да Србија неће у скорије време увести кривично дело „незаконитог богаћења“.
Ако је нелегално, чему опорезивање?
ТС је указала и на огромну разлику између пореске стопе предвиђене Законом о пореском поступку и пореској администрацији и актуелним нацртом. ЗПППА је предвиђао 10, односно 15 одсто, а у нацрту за „посебан порез“ пореска стопа 75 одсто. „Овако висока пореска стопа има све карактеристике казне и зато се тешко може бранити њен опстанак у закону са становишта сврхе постојања пореза и јединства правног система. С друге стране, ако је оправдање за казнени порез то што је власник прекршио закон, онда би једино смислено било одузети му целу незаконито стечену имовину (100 одсто), а не оставити му једну четвртину незаконитог прихода“, истакли су из ТС.
„Имајући ово у виду, Нацрт би требало кориговати тако да добије елементе на основу којих би допринео борби против корупције, нпр. обавеза укључивања јавних функционера, бивших јавних функционера, јавних службеника који су обављали одређене послове у план контроле, повезивање контроле на основу овог закона са онима који се врше на основу Закона о Агенцији за борбу против корупције, као и са роковима који су постојали за пријављивање имовине и прихода јавни функционера (од 2004)“, објавила је ТС.
Та организације је оценила да образложење у Нацрту да се законска решења односе на све грађане како би се искључила селективност у примени звучи „невероватно“ јер није реално очекивати да се провери имовина свих обвезника.
Због тајкуна изменили закон о пореклу имовине
Као проблематично решење, ТС је издвојила и то што се претходни поступак контроле спроводи на основу „годишњих смерница које доноси директор Пореске управе, на основу анализе ризика“, при чему „годишње смернице нису јавно доступне“.
„Одредба о тајности елемената за планирање контрола је лоша. Наиме, уколико ови подаци не буду доступни јавности, само ће се појачати сумње које су иначе и присутне, а за које су повода дали управо представници власти, да ће се на мети провера наћи неки од њихових виђенијих политичких противника“, навела је ТС.
Цео текст дописа, са овим предлозима објављен је на страници ТС.
Извори: ФоНет, Дневни журнал
