Војни ветеран ратова деведесетих, као и један од учесника одбране отаџбине од НАТО агресије 1999. Војислав Бошковић (46), под још неразјашњеним околностима полио се и запалио бензином у суботу око 2.30 испред своје породичне куће у селу Дивци код Ваљева.
У тешком стању и са опекотинама по целом телу, он је одмах из Опште болнице у Ваљеву пребачен у Београд на Kлинику за пластичну хирургију.
Према речима Љубомира Брадића, председника Удружења бораца ратова од 1990. из Ваљева, Бошковић је био њихов члан који се лечио од последица ПТСП – пострауматског стреса. Здравље му се драстично погоршало последњих годину дана када је у року од свега неколико месеци остао без мајке и брата с којима је живео у породичној кући.
– То је био добар момак, прави херој. Док су му мајка и брат били живи помагали су му колико су могли, посебно око набавке лекова. Нажалост, како је био без посла, није имао средстава да купи све оне лекове који су му прописани – каже Брадић.
Он напомиње да су се последњи пут чули пре седам до десет дана.
– Позвао ме је и замолио да га пријавим за преглед код психијатра у нашој болници. Питао сам га како је, а одговорио је да је веома лоше и да нема новца да купи лекове, па их зато нередовно пије. Био је огорчен чињеницом да се борио за државу, а да му се она није одужила. Тај последњи пут ми је дословце рекао: “Љубо, ево види како сам завршио, а бранио сам своју отаџбину. Немам посла, не могу да наплатим чак ни бедне дневнице. Немам ништа. Живим као последњи слепац.” Одмах сам му заказао код нашег психијатра др Мирослава Мирковића, који је одраније био упознат са његовим случајем. Нажалост, како касне државне принадлежности, нисам могао тада да му дам и новац за лекове – прича видно потресен Брадић.
Војни ветеран ратова деведесетих се спалио због неправде! Ни за лекове није имао.
Према верзији првих комшија из Дивца, прво је почела да гори породична кућа. Ватрогасци су релативно брзо стигли и затекли Бранислава у помоћном објекту како им прети ножем и говори да се помере.
– Према речима комшија запретио је ватрогасцима: “Не улазите, побићу вас”, а потом се зачула јака детонација. Тужилац испитује случај – каже Брадић који је одмах са бившим саборцима отишао до села Дивци.
У просторији у којој се Бошковић налазио, делу старе куће, налазила се и канта од 25 литара бензина којим се полио, а потом упалио свећу.
– Нажалост, много је људи који су због силних ратова оболели од ПТСП синдрома и који захтевају константно праћење. На овај начин се показује и оправданост постојања борачких удружења у Србији – истиче Брадић.
Тужио државу за дневнице
Љубомир Брадић каже да је Бошковић био у групи оних ратних ветерана који су тужили државу за дискриминацију која се заправо односи на исплаћивање ратних дневница. Међутим, његов случај још није дошао на ред у суду.
Сечење прстију, ломљење руку…
Борци из Ваљева током целе прошле године протестовали су тражећи од државе и општине хуманији однос према ветеранској популацији. У томе је посебно предњачио њихов председник Љубомир Брадић који је после неколико неиспуњених обећања сам себи пробијао руку ексерима или чекићем ломио шаку.
Ђ. Баровић, Вестионлајн