Повезане објаве
Којим језиком је Богиња Атена разговарала с Ахилом и Хектором у Тројанском рату у 13. столећу пре Нове ере?
Грчким језиком није могла – Грци су дошли на Балкан пет стотина година после Тројанског рата, а није могла говорити ни латинским језиком, јер је латински почео да се обликује седам стотина година после Тројанског рата.
Наравно, Богиња Атена није могла разговарати тада с људима ниједним западноевропским језиком, јер су сви уобличени од 12. до 19. столећа Нове ере.
Овако касно стварање западноевропских језика је прећутано у осветљавању почетака и токова Цивилизације, јер се тај Божански успон људског рода приписује Грцима, Римљанима и Западноевропљанима. А тако касно стварање грчког, латинског и западноевропских језика то оспоравају, јер је Цивилизација божански процветала кад ови језици нису ни постојали.
Да бисмо схватили цивилизацијски „допринос“ Западноевропљана, узимамо енциклопедијске одреднице о стварању четири њихова језика: португалском, шпанском, француском и енглеском, те можемо закључити – ДА СУ БОГОВИ У СТАРА ВРЕМЕНА ГОВОРИЛИ СРБСКИ (СЛОВЕНСКИ).
– Богови, рецимо, у Тројанском рату нису могли да говоре с људима ниједан други језик осим србског. Видели смо да је грчки развијен тек по грчком доласку у Европу, да је у Италији био пре латинског етрурски (србски) језик, а да осталих језика у античкој Европи није ни било. Да бисмо се у то уверили, погледајмо како су и када творени (боље је рећи, склепани) неки од савремених западноевропских језика. Податке о томе узимамо из енциклопедија:
1. Португалски језик:
„Основни рјечник португалског језика потјече из вулгарног латинског језика римске провинције Лузитаније; он садржи – као шпански ријечник – нешто предлатинских иберских, затим келтских и германских (посебно западноготских) и арапских ријечи“.
2. Шпански језик:
„Развио се из вулгарног латинског језика, који се, након римске окупације Пиринејског полуострва, почео ширити путем администрације, војске и колонизације и још од другог столећа Старе ере, те потпуно потиснуо старије ‘иберске’ језике“.
3. Француски језик:
„Припада групи романских језика, који су настали из латинског. Развој француског језика из латинског до данашњег модерног, вршио се у више етапа. Римски легионари, који су у Галију дошли већ у другом столећу Старе ере говорили су вулгарним латинским језиком, тј. слободним говорним језиком, а не књижевним, писаним по правилима класичне латинске граматике“.
4. Енглески језик:
„Германски језик с много романских и нешто келтских елемената, устаљен као књижевни језик у току 15. и 16. столећа. За викиншких инвазија (9.-11. столеће), енглески језик долази под снажни утицај данског и норвешког. Период средњеенглеског језика настаје послије битке код Хастинга (1066), кад се у управу, судство и школу уводи француски језик норманских освајача. У 13. и 14. столећу, продире у енглески језик сва сила француских ријечи; нешто касније (у 14. и 15. столећу), књижевношћу је овладала мода посуђивања из латинског, што доводи до романизације енглеског вокабулара“ –
***
И тако, ови и други европски језици су закаснили, да би њима говорили богови с Ахилом и Хектором – у време Тројанског рата. Тад се говорило само србским језиком – у Европи и деловима Азије.
…
Део из књиге Слободана Јарчевића
„И богови су говорили српски“
Извор: Завештање предака
