Повезане објаве
Манастир пресвете Богородице заједно са манастиром светог Николе спада међу прве задужбине Стефана Немање, оснивача српске династије Немањића. Црква је подигнута на темељима старијег, рановизантијског триконхалног храма из VI века. Претпоставља се да је Стефан Немања ову задужбину подигао за своју супругу Ану, која се у овом манастиру замонашила као монахиња Анастасија. Претпоставка је и да се половином 15. века о овом манастиру старала Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа, која је у близини имала своје дворе.
Манастирска црква је била покривена оловом, као и црква оближњег манастира светог Николе, због чега је Куршумлија у средњем веку била позната и као Беле Цркве, због белог одсјаја Сунца на оловним крововима.
Богородичин манастир је био активан до 1690. године, а у време Турских пустошења доживео судбину мушког манастира Светог Николе. Турци су цркву у вишe наврата рушили и палили, али јe ипак нису до краја уништили. Прича сe да јe нeки обeсни потурица у 13. вeку порушио дeо црквe и од тог матeријала направио водeницу на Топлици, коју му јe убрзо набујала вода однeла.
Археолошка ископавања која су спроведена на овом налазишту потврдила су постојање античке, средњовековне некрополе, као и један објекат манастирског комплекса. Као и оближњи манастир св. Николе, и ова црква је била у функцији до Велике сеоба Срба 1690. године, када настаје период њеног урушавања. У близини цркве пронађени су разни предмети: копче, прстенови, минђуше… као и надгробне плоче. На овим последњим није откривен ниједан натпис, за разлику од плоча у поду саме цркве, где постоје натписи, али који, нажалост, нису читки.
Верници ову духовну светињу називају “Петковача” и сваке године, на Велики петак, у њеној порти окупља се хиљаде грађана на традиционални народни сабор. Овај споменик је стављен под заштиту као непокретно културно добро од изузетног значаја.
Оно што издваја овај манастир од многих је што одише изузетном женском енергијом, а из зидова и пода у унутрашњости манастира саме од себе расту благословене кадифице…
