Повезане објаве
Пандемију корона вируса Александар Вучић је искористио да изврши геноцид над Србима. Страх од „невидљивог непријатеља“ послужио му је да учврсти диктатуру, опљачка државни буџет и одржи лажне изборе.У извршењу злочина над Србијом учествовали су лекари из фантомског Кризног штаба. С ауторитетом „струке“, помогли су му да Србију завије у црно.
Александар Вучић и његови саучесници из Кризног штаба свесно уништавају живот у Србији. Њихове одлуке нанеле су непоправљиву штету здравственом систему, угрозиле су јавно здравље, економију и просвету, а не зна се тачан број људи, које су отерали у гроб. Вучић је, за хонорар од 590 милиона евра, пристао да постане масовни убица. У крвавом послу има подршку Златибора Лончара, који је оправдао надимак Доктор Смрт, и бескрупулозних плаћеника из Кризног штаба.
Биланс шестомесечне борбе против Ковида 19 је катастрофалан. Званични подаци показују да је умрло 712 особа од корона вируса, међу којима је и 60 лекара и здравствених радника. Нико не броји смртне случајеве који су изазвани одлукама Кризног штаба, којима је спречено или отежано лечење од других болести. У званичној статистици се виде узроци и последице трагедије која траје, као и то ко је одговоран.
Према подацима Републичког завода за статистику, у јулу је у Србији умрло 10.028 људи. У односу на седмогодишњи просек, то је повећање од 1.928 смртних случајева, 25 одсто више него у истом периоду, сваког јула од 2013. године.
Слично повећање забележено је и у Београду. Званични подаци ЈКП Погребне услуге показују да је у Београду током августа било осам сахрана више него прошле године у истом месецу.
Од почетка јула до средине августа у главном граду је умрло 364 људи више него у истом периоду 2019. године. У прва три месеца пандемије (март, април, мај) у Србији су забележена 723 смртна случаја мање него прошле године у тим месецима.
Анализом ових података лако може да се нацрта фото-робот масовног убице Александра Вучића.
Да би остварио личну и политичку корист, Вучић је почетком године игнорисао претњу ширења пандемије. Крајем фебруара одржао је неколико конференција за медије, на којима је, у сарадњи с лекарима, тврдио да нема опасности, ракија уништава корона вирус. Свако јутро – једна чашица и нема проблема.
Вучић је 26. фебруара изјавио да нико не треба да се плаши вируса, који је тада угрозио кинески град Вухан, „није први пут да фармацеутска индустрија тако жели да повећа своје приходе“.
Тада му је било потребно да амортизује страх, како би 4. марта расписао изборе и омогућио масовно прикупљање потписа и остале активности у кампањи. Стратегију је променио после разговора са Александром Сорошем.
Вучић и наследник империје Џорџа Сороша срели су се 2. марта у Вашингтону, на конференцији АИПАЦ.
Договорено је да Вучић од Србије направи огледно добро за експерименте везане за пандемију Ковида 19. Сорош је обезбедио хонорар од 600 милиона евра, који је исплаћен преко Светске здравствене организације.
Од те суме, Вучићу је припало 590 милиона, министру здравља пет, а исто толико је подељено на лекаре, како би пристали да учествују у геноцидном пројекту.
За тај новац, Вучић је пристао да на грађанима Србије врши медицинске и социјалне експерименте. Инфицирани људи су употребљавани за тестирање разних комбинација лекова. Здравима је одређен кућни притвор, ускраћена могућност нормалног школовања, рада и извршења осталих обавеза. Најгоре тек следи. Вучић је све грађане изнајмио за тестирање непроверених кинеских вакцина против Ковида. Срби су јефтинији од пацова и покусних кунића.
Учешће у том смртоносном програму одбио је Александар Лукашенко, председник Белорусије. Почетком августа, Лукашенко је описао како су му из Светске здравствене организације нудили 90 милиона евра да уведе ванредно стање и предузме све остале мере, које они препоручују. Лукашенко није пристао. Неколико дана касније из СЗО је стигла нова понуда од 900 милиона евра. Одбио је и то.
Зато се данас налази на удару свих глобалиста, који су покренули протесте како би га свргнули с власти. Резолуцију, којом је Европска унија осудила Лукашенка за крађу избора, гушење демократије и репресију над становништвом Белорусије потписала је и Србија.
Што је Лукашенко одбио, Вучић је оберучке прихватио. Супротно закону, формирао је Кризни штаб. Медицински „стручњаци“ су послушно извршавали све његове налоге. Свесно су лагали да има довољно заштитне опреме. Животе лекара и осталих радника у здравству свесно су изложили фаталном ризику.
Са изговором да „не желе да узбуњују грађане“ угрозили су јавно здравље. Лагали су да само треба издржати док не дође лепше време, УВ зрачење ће уништити корона вирус. Знали су да то није истина. Док су то изговарали, на Блиском истоку је било сунчано и изузетно топло време, с температурама изнад 30 степени, а пандемија се ширила брже него у Скандинавији.
Министар Златибор Лончар је тврдио да ће Србија направити вакцину и лек против короне, а стручњаци из Кризног штаба су објашњавали структуру вируса, који је од тада прошао осам регистрованих мутација, а протокол лечења мењан је девет пута.
Нису имали појма са чим имају посла, али доносили су одлуке којима су утицали на здравље свих грађана.
Конфузију су, с намером или услед недостатка знања, ширили и проценама употребне вредности заштитне опреме, нарочито маски. Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике „Лаза Лазаревић“ потписала је решење којим је запосленима забранила употребу маски за лице, рукавица и остале заштитне опреме. Такву одлуку је донео и Жељко Милковић, в.д. директора ГАК Народни фронт, као и многи други руководиоци болница у Србији. Не зна се број здравствених радника и грађана који су инфицирани због тих одлука.
После свега, власт је одлучила да финансијски кажњава све који не носе маске у градском превозу, радњама и осталим затвореним објектима. Такође, на основу процене Кризног штаба дуго је важила мера којом је на отвореном забрањено окупљање више од десет људи. Истовремено, у фабрикама је дозвољен рад по 200-300 радника у затвореном простору.
Већина одлука Кризног штаба није заснована на стручним проценама, него на дневнополитичким потребама Александра Вучића.
Патолошко полтронство признао је пулмолог Бранислав Несторовић. На питање зашто Вучић, после повратка из иностранства, није, као сваки други грађанин, смештен у карантин, Несторовић је одговорио: „Ко сам ја да упозоравам председника?“
Лекар је заборавио да је лекар и да као такав има одговорност према јавном здрављу. Међутим, уживео се у улогу сабласног пајаца, који, док људи умиру, распреда о езотеријским теоријама о неуништивом српском геному, лептирима из Мексика и плавооким Марсовцима, који су оплодили женке Земљана.
Сви чланови Кризног штаба свакодневно су дефиловали кроз студио Телевизије Пинк. Нико није скренуо пажњу, а камоли поднео кривичну пријаву за надликарство против Жељка Митровића. Немо су посматрали Митровићево глупирање с лечењем „фантом“ и озоном, а нису реаговали ни кад су се инфицирали Жељко и Милица Митровић.
Кад је Вучићу требало да укине ванредно стање и настави изборни процес, „струка“ је фалсификовала податке о зараженима и умрлима како би становништво довела у заблуду да се ситуација поправила и да се смањила опасност од корона вируса. Последице се виде у броју преминулих после 21. јуна.
Колико још људи мора да умре или да им, после инфекције, услед фиброзе плућа, здравље буде трајно оштећено, па да Вучић буде задовољан, да одради сваки евро који је примио.
Није познато ни колико је наградио саучеснике у злочину, чланове Кризног штаба. Епидемиолог Предраг Кон је, наводно, добио стан у „Београду на води“, џип „волво“ и хонорар од 400.000 динара. Дарија Кисић Тепавчевић је награђена уговором од три милиона евра, који је држава потписала с фирмом њеног брата Бојана Кисића, мужа министарке Неле Кубуровић. Горан Стевановић очекује напредак у номенклатури Српске напредне странке. За новац и остале облике личне користи, они су пристали да учествују у геноциду над грађанима Србије.
– Грађани су одговорни, сувише су се опустили – проценио је др Кон почетком јула, кад се епидемија раширила, после укидања заштитних мера.
Одговорност Кона, Кисићке, Јанковића, Стевановића и осталих Вучићевих саучесника у злочину мораће да се утврди кад-тад. Ако су предводили „рат против невидљивог непријатеља“, морају да буду кажњени као ратни злочинци.
Преузето Таблоид
