Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Архива / МИНИСТАРКА ПРАВДЕ:КО ДУГУЈЕ МАКАР ЈЕДАН ДИНАР,НЕКА ОСТАНЕ БЕЗ КУЋЕ“ – БАНДА АЛЕКСАНДРЕ ТРЕШЊЕВ ПРЕДСЕДНИЦЕ КОМОРЕ ИЗВРШИТЕЉА

МИНИСТАРКА ПРАВДЕ:КО ДУГУЈЕ МАКАР ЈЕДАН ДИНАР,НЕКА ОСТАНЕ БЕЗ КУЋЕ“ – БАНДА АЛЕКСАНДРЕ ТРЕШЊЕВ ПРЕДСЕДНИЦЕ КОМОРЕ ИЗВРШИТЕЉА

 Како се врши пљачка. Сваког другог месеца јавна предузећа дају извшитељима по неколико хиљада “предлога за принудно извршење“. За сваки предлог који сроче стручне службе тог предузећа, извршитељу се унапред исплати по 7.000 динара, без обзира да ли је успео да изврши плендибу. По договору он део новца плаћа СНС-у и директору јавног преузећа. Ни лук јео, ни лук мирисао. Извршитељ у само једној тури добије по милион евра! 

 

Правосуђе је одавно постало легло криминала и корупције. Тај злочиначки систем је усавршен оснивањем институције јавних извршитеља. Преко извршитеља власт се спустила до најугроженијих слојева друштва, да и њих опљачка.

Закон о обезбеђењу и извршењу, којим је регулисан рад јавних извршитеља, први пут је донет 2011. године. После неколико измена, а нарочито с последњом из прошле године, тај Закон је постао савршен систем за легализацију пљачке.

Извршитељи су добили сва овлашћења за отимачину. Сами по својој вољи процењују вредност туђе имовине, на коју су бацили око и ставили руку. Попис и пленидбу могу да спроводе сами, без присуства дужника и сведока, у било које доба дана и ноћи. Полиција је обавезна да им пружи подршку. Свакоме ко се успротиви отимачини, па макар и вербално, запрећено је новчаном и затворском казном.

У последње три године, јавни извршитељи су запленили имовину вредну више од три милијарде евра. Сваког дана узму 11 некретнина, кућа и станова, и тако 11 породица избаце на улицу.

Размере несреће коју шире виде се на Електронској табли јавних продаја, која се налази на сајту Коморе извршитеља. У време писања овог текста, на том зиду плача било је окачено 28.234 огласа. У огласима је прецизно наведено који извршитељ у које време организује продају заплењених некретнина, кућа и њива, као и покретних ствари, од намештаја и аутомобила, до ђачких уџбеника и дечјих играчака.

На удару извршитеља налази се више од 700.000 пензионера, којима скидају трећину или половину пензије на име дуговања за комуналне рачуне, струју и сличне трошкове. Због исте врсте дугова сваког месеца око 450.000 радника остане без дела плате.

Закон је бруталан, потпуно дехуманизован, скројен с намером да се олакша отимачина од најсиромашнијих и најугроженијих. То и не чуди, с обзиром ко га је правио. Приликом последње измене и допуне Закона о обезбеђењу и извршењу, министарка правде Нела Кубуровић се успротивила предлогу да се ограничи могућност одузимања некретнина искључиво на дужнике који дугују више од 4.000 евра.

Намера предлагача била је да се сузбије дотадашња пракса да извршитељи заплене, рецимо, стан вредан сто хиљада евра, на име дуга од две-три хиљаде евра.

Магазин Таблоид је објавио на стотине примера бесрамних злоупотреба, којима су извршитељи пленили станове, на добро организованим лоповским лицитацијама продавали су их својим рођацима по десетоструко нижим ценама од тржишних. Нела Кубуровић је покушала да омогући наставак те праксе.

– Ко дугује макар један динар, нека остане без куће, сам је крив – рекла је министарка правде.

Власт је, ипак, морала да постави неки лимит, јер су на томе инсистирали медијатори из Европске уније. Наравно, ограничење од 4.000 евра неће помоћи дужницима да одбране станове од алавих извршитеља.

Притом, ваља истаћи да управо Нела Кубуровић представља симбол сваког зла, које шири напредњачка власт. Она се залаже за бекрупулозну отимачину имовине: „Чуш, бона, нема новаца? Па, што је узим’о кредит кад не може да врати?“

Истовремено фирме у којима је директор њен муж Бојан Кисић, брат неписмене штрумфете Дарије из Кризног штаба, са државним институцијама склапа уносне послове. Кисић има уговоре вредне скоро 27 милиона евра, а само у априлу, у време ванредног стања, склопио је послове од око три милиона евра.

Министарка правде у томе не види ништа спорно, а не реагује ни Агенција за борбу против корупције, која би требало да спречава ову врсту сукоба интереса. Међутим, закони се не примењују на представницима власти, они служе да гуљење коже народу.

Такав је систем успостављен у Србији – најбогатији пљачкају најсиромашније. На темељима које је поставила бивша власт, Српска напредна странка је направила механизам који штити крупне пљачкаше, а прогони мале дужнике, који са скромним платама и пензијама једва вежу крај с крајем.

– Ја летовање од 4.000 евра плаћам од новца који сам поштено зарадио, плативши држави Србији порез више десетина милиона евра. И могу да платим и 17.000 евра за вилу седам дана на мору у хотелу поред мог, и патике од 600 евра и сако од 5.000 евра – написао је Драган Ђилас на Твитеру, поводом информације да се управо одмара у ексклузивном турском летовалишту Кемер, у хотелу „Риxос Премиум Текирова“ с пет звездица.

Нехотице, Ђилас је истакао суштински проблем овог друштва. У складу са законом, платио је, каже, порез од више десетина милиона евра. То је лепо, али много је важније како је зарадио основицу за опорезивање док је био на власти. Да се не би спроводила правда и утврђивала одговорност, власт Александра Вучића је интересима контроверзних бизнисмена прилагодила Закон о пореклу имовине.

Према одредбама тог закона, може да се наплати порез у висини 75 одсто вредности нелегалне имовине. Наравно, нема кривичне одговорности. Ко на незаконит начин дође до новца, ако буде ухваћен мора само да плати порез и проблем решен.

На списку највећих пореских дужника налазе се компаније Жељка Митровића, Предрага Ранковића Пецонија, Звонка Веселиновића и сличних режимских тајкуна.

Они не морају да стрепе од јавних извршитеља. Никад ниједан судија није потписао решење, којим је неком извршитељу доделио предмет у коме би држава, као поверилац, захтевала принудну наплату дуговања. Никад ниједан извршитељ није покуцао на врата Пинка или Хепија, да попише имовину.

Уместо да се Митровћу плени имовина због укупних дуговања, која износе више од 120 милиона евра, јавни извшитељи из станова избацују целе породице са децом, старима и оболелима. Има безброј примера који илуструју ниво неправде, која се системски спроводи у Србији.

Кубуровићка отима све што стигне, њен муж је завукао руку у државну касу, Ђилас се хвали како има десетине хиљада евра за летовање, а истовремено новосадски Центар за социјални рад, на захтев извршитељке Тамаре Гуцоње, укида социјалну помоћ од 5.000 динара самохраној мајци Снежани Швоњи, коју чека избацивање из стана на улицу, заједно с малолетном ћерком.

На улици је завршила и Нада Дрвењак Шљукић, бивша рукометна репрезентативка, пензионерка, која је после 32 године радног стажа у здравству постала бескућник. Са сином, који због инвалидитета првог степена, није способан за рад, Нада спава на клупама у парку.

„Не знам да ли се то може назвати спавање. Мој син и ја смо спавали на смену, јер, знате, није безбедно кад спавате напољу, присутан је страх. Неким данима је хладно, другим претопло“, каже Нада, којој је дијагностификован карцином дојке.

Државне институције помажу политичарима, тајкунима и криминалцима да одбране незаконито стечену имовину, а прогоне сиротињу. Власт је пензионерима и радницима отела по десет одсто примања, принудила их да бирају шта да плате између хране и рачуна, немају довољно за све. Ко није платио рачуне, сад стрепи од јавних извршитеља.

Поред живота у страху од губитка имовине, чак и основних средстава за живот, жртвама још теже пада понижење коме су изложени. Беспомоћни несрећници изложени су тортури државних гуликожа. Извршитељи у скупим оделима, са „ролексима“ од по 20.000 евра на рукама, златним прстењем и огрлицама, долазе у запуштене станове да пописују и плене телевизоре и веш машине старе неколико деценија. На таквим отимачинама поједини извршитељи годишње зарађују по два милиона евра.

Пљачка и неправда, које спроводе јавни извршитељи, трајаће док народу не дозлогрди, док не учестају случајеви у којима ће људи, попут Стојанке Цоке Стојановић, своју имовину да бране и оружјем. Нормални грађани, које је беда натерала да касне с плаћањем рачуна и осталих дугова, неће моћи вечно да трпе зулум власти.

Да не би избили сукоби, неопходно је хитно укинути јавне извршитеље и законе прилагодити условима који владају у овом несрећном друштву. Хитно, да не буде касно.

Беже у иностранство

Вечи број извршитеља летос је почео да пребацује новац у и иностране банке, са рачуна на који се слива заплењен новац пензионера, социјално угрожених лица…

Овом бандом руководи Александра Трешњев, председница Коморе извршитеља. Њен супруг је судија Вишег суда у Београду, а промовисала га је Коштуничина странака ДСС.

Извршитељи су изнели, уз помоћ Јоргованке Табаковић, неколико десетина милиона евра у иностране банке.

Како се врши пљачка. Сваког другог месеца јавна предузећа дају извшитељима по неколико хиљада “предлога за принудно извршење“. За сваки предлог који сроче стручне службе тог предузећа, извршитељу се унапред исплати по 7.000 динара, без обзира да ли је успео да изврши плендибу. По договору он део новца плаћа СНС-у и директору јавног преузећа. Ни лук јео, ни лук мирисао. Извршитељ у само једној тури добије по милион евра!

 Преузето Таблоид

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

НАЈГОРА ЈЕ БОЛЕСТ ОСТАТИ БЕЗ ДОДИРА

 Ево, болест поново и незадрживо надолази са свих страна. Епидемија нигде није одлазила одавде, постала …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *