Почетна / Архива / ПРИЧА ЗА ПОНОС И СУЗЕ – МАЛИ АЛ НАЈБИТНИЈИ ЦВЕТ У СРБСКОЈ ИСТОРИЈИ

ПРИЧА ЗА ПОНОС И СУЗЕ – МАЛИ АЛ НАЈБИТНИЈИ ЦВЕТ У СРБСКОЈ ИСТОРИЈИ

Дан када су у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат, од 2012. године се и у Србији слави као државни празник.
Ако је према броју жртава, трагедији и голготи коју је наш народ преживео за те четири године сукоба, ово је требало да се догоди и много раније, али од 2012. Дан примирја је добио и свој симбол – значку Наталијина рамонда.

Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар, први пут је као државни празник у Србији обележен пре седам година. Од тада се као симбол који на реверима носе званичници и јавне личности, али све више и обични грађани, појављује стилизовани приказ лепог љубичастог цвета са пет латица и зелено-црном позадином. Реч је о Наталијиној рамонди, вероватно најсимболичнијем цвету у српској историји.

 

 

ЦВЕТ ФЕНИКС
Наталијина рамонда углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан био поприште славне српске победе у Првом светском рату. Реч је о ендемској врсти која успева само у Србији, Македонији и деловима Грчке.

Данас је ова биљка заштићена у нашој земљи као природна реткост и чува се у Ботаничкој башти “Јевремовац” у Београду.
Наталијину рамонду је у околини Ниша 1884. године открио доктор Сава Петровић, а описао ју је Јосиф Панчић. Биљка је име добила по краљици Наталији, супрузи краља Милана Обреновића.

Наталијина рамонда спада у древне, практично фосилне врсте. Она је остатак суптропске флоре, вероватно из Африке, преживела је ледено доба и потом стигла на Балкан.

Једна одлика Наталијине рамонде одредила је ову биљку као највећи симбол српског страдања у Великом рату – чак и када се потпуно осуши и делује мртво, само неколико капи воде довољне су да поново оживи и процвета.

Међу скоро 300.000 познатих цветница у читавом свету, само тридесет биљних врста има ову особину. Зато је и ботаничари зову “биљком феникс”, а историчари наводе да се баш тако и Србија уздигла из пепела Првог светског рата и васкрсла још моћнија и славнија.

Позадина амблема Наталијине рамонде је зелена и црна, што су боје Албанске споменице – медаље која је додељивана као знак сећања на голготу и страхоте које је српска војска преживела повлачећи се преко Албаније.

БУЛКА КАО СИМБОЛ МИРА
И неке друге земље учеснице Првог светског рата имају цветове као симболе примирја. У Великој Британији и земљама Комонвелта званичници и грађани на реверима носе стилизовани цвет булке.

Према предању, на пољима Фландрије – попришту најкрвавијих рововских битки, први цвет који је после рата никао био је црвеноцрни цвет дивљег мака.

Преузето Историјски Забавник

 

 

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ЗАШТО СЕ БРЗО ЗАБОРАВЉАЈУ ОНИ КОЈИ СУ СА ПОЗИЦИЈА ВЛАСТИ ПЉАЧКАЛИ ОВАЈ НАРОД – ИСТЕРАТИ ЗМИЈЕ ИЗ ЈАЗБИНА

Мада су предводници садашње власти након победе на изборима 2012. године, увелико обећавала да ће …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *