Почетна / Вести / Преговори са шиптарима – пљување по проливеној Српској крви и жртвама

Преговори са шиптарима – пљување по проливеној Српској крви и жртвама

Пре 16 година непознати извршиоци убили су двојицу младића, а ранили још четворо младих који су се купали у реци Бистрици недалеко од села Гораждевац код Пећи. Еулекс је услед недостатака доказа крајем 2010. године затворио истрагу коју је по доласку на Косово преузео од Унмика. Откривање починилаца злочина обећавали надлежни и на Косову и у Београду, као и међународни представници, али случај је до данас остао нерасветљен.

Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) убијени су 13. августа 2003. године када су на њих до данас непознате особе пуцале из аутоматског оружја, док су се са групом од педесеторо деце купали у реци Бистрици.

Том приликом тешко су рањени Ђорде Угреновић, Богдан Букумирић, Марко Богићевић и Драгана Србљак, који су тада имали између 13 и 20 година.

Унмик је после напада у Гораждевцу саопштио да је „непознат број људи из жбуња отворио ватру из ‘калашњикова’ на групу од око 50 деце и младих, већином Срба из гораждевачке енклаве”.

У делу београдске штампе се 2003. појавила информација да је у Пећи ухапшен Неџмедин Лауша звани Муса под сумњом да је организовао и извршио злочин у Гораждевцу, али су то демантовали портпароли Унмик полиције, Дерек Чепел и Трејси Ранар.

“Није ово обичан злочин… рафалима на голу децу…”
Нападачи нису откривени и поред обећања тадашњег комесара Унмик полиције Штефана Фелера после злочина, да ће „преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце”. Ништа о починиоцима злочина није се сазнало ни након што је Унмик понудио награду од милион евра за информације о случају.

Истрагу је, након доласка на Косово, од Унмика преузео Еулекс. Крајем 2010. случај је затворен услед недостатка доказа. Тада је из Еулекса објашњено да свака званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена, уколико се тужиоцу на располагање ставе нове информације које би могле да покрену истрагу. Тужилац је, како је наведено, одлучио да затвори случај, јер полицијска истрага није довела до резултата и ниједан осумњичени није идентификован.

„Прелиминарну истрагу у вези убиства у Гораждевцу спровео је Унмик, постојале су одређене сумње, али тада истрага није довела ни до каквих резултата. Када је досије пребачен из Унмика у Еулекс, он је био у приличном нереду и Еулексова полиција је поново преиспитала сумње и интервјуисала сведоке, да би разјаснила неке детаље. Све сумње су уредно проверене и анализиране, али полицијска истрага није довела ни до каквих резултата”, објаснила је 2011. године тадашња портпаролка Еулекса за радио КиМ.

У случају убиства Ивана Јововића и Пантелије Дакића полиција на Косову је саслушала 75 сведока, међу којима су била и рањена деца, а претресено је и 100 кућа.

Родитељи убијене деце више пута су нагласили да су разочарани што починиоци тог злочина још нису изведени пред лице правде, иако су, како тврде, познати. Они наводе да је у децу пуцано са 78 метака у два рафала и једном појединачно.

„Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са 78 метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима”, рекао је отац убијеног Пантелије Дакића.

Из Косова и Београда – обећања
О злочину у Гораждевцу у Србији се говори сваког 13. августа, а прошле године, на петнаесту годишњицу, министар спољних послова Ивица Дачић рекао је да Србија наставља да инсистира на томе да се истраге не затварају и додао да не постоји „јасна политичка воља да се разреше злочини Албанаца”.

„Највише боли то што ниједан злочинац није пронађен и ове слике опомињу на то да не смемо да заборавимо и да смо сви одговорни да злочинци треба да буду санкционисани”, рекао је Дачић у спомен соби „Косметске жртве” у Београду.

Председник Косова Хашим Тачи положио је 2016. године, први пут, цвеће на споменик убијеним дечацима, и тада је рекао да се „заклиње да се никада више неће поновити такви злочини”.

Тачи је такође обећао да ће радити на томе да се сваки злочин расветли и казни, али и да се утврди судбина несталих.

Злочин у Гораждевцу одмах су осудили су и домаћи и страни званичници, одржана је и хитна седница Савета безбедности УН, али никада није откривен ни мотив, ни починиоци. Убиство у Гораждевцу спада у највеће злочине над Србима на Косову након рата 1999.

Извор: Инсајдер

 

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

ДАНАС ЈЕ ДАН СВЕТОГ ЗАШТИТНИКА СРБСКОГ НАРОДА

Српска православна црква и верници данас се сећају Светог Стефана Штиљановића и његове жене Јелене, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *