Почетна / Uncategorized / Првог Србина хришћанина крстио је лично Свети Павле

Првог Србина хришћанина крстио је лично Свети Павле

Србољуб Живановић – Ко краде мошти српских светитеља?

Као признати палеонтолог иза себе имате научно озбиљан и национално одговоран рад од значаја за српску прошлост. До каквих сте сазнања дошли када су у питању масовне гробнице Срба?

Добро је познато да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу, где није било представника ни Срба, ни Хрвата нити било кога са територије бивше Југославије, установила да је само у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома страдало преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Практично Други светски рат преживело је тек 1.000 Рома са територије некадашње НДХ, укључујући Босну и Херцеговину. Да не говорим о геноциду који су хрватска држава и хрватски народ починили над Србима. Још увек су на Велебиту препуне јаме и вртаче, а има их преко 300 које су пуне лешева несрећника живих бачених у те јаме. Раније сам о томе у Лондону, где сада живим, причао једном од мојих колега, професору анатомије у Болници „Светога Ђорђа“.

Њему је било тешко да поверује, да замисли да постоји тако нешто. Он је са групом студената спалеолога отпутовао на Велебит и спустио се у неке од јама. Када се вратио у Лондон одао ми је признање и рекао да се уверио у оно што му се чинило немогућим.

Да ли жеља појединих епископа Српске цркве за екуменским дијалогом отвара простор за притисак на СПЦ, представља прећутни пристанак на покушаје фризирања историје?

Нажалост, у СПЦ, већина епископа, изузев патријарха и неколико владика, који су одрасли и школовали се у комунистичкој Југославији, не схвата српски народ онако како би требало да га схвата.

Изгледа да садашњи епископи СПЦ мало или нимало воде рачуна о осећањима, жељама и знањима које поседује српски народ. А та знања су погубна за садашњу политику коју води СПЦ. Недавно сам добио писмо од једног старца са великим искуством православног Србина који је у том писму рекао да изгледа да поједини епископи секу грану на којој седе, јер они су великодостојници само дотле док их народ као такве признаје. А српски народ је пет векова био под Турцима. Овде су били грчки свештеници и фанариоти који су практично отерали
народ из Цркве, али православље је народ чувао у својој породици, у својој кући, па ће народ и даље наставити то да ради уколико не буде био задоваљан оним што ради СПЦ.

Сведок сте физичког обима страдања српског народа. Да ли ваше сведочење има и духовну димензију?

Ако се погледа из угла да смо 500 година турског ропства преживели захваљујући светим моштима кнеза Лазара и косовских мученика, онда није тешко закључити да се иза немарног односа према жртвама страдања у 20. веку крије покушај отимања духовних корена уз помоћ којих би наш народ могао да преживи нове и велике окупације. Дакле умањењем броја страдалих не уништава се само физички обим страдања већ и духовни темељи опстанка српског народа.

А осим што су нам умањивали и умањују још увек број жртава страдања, око ове приче су се дешавале још тамније и опакије ствари. Да кренем од почетка. Постојао је Завод за заштиту споменика културе Југославије где су радили и Словенци и Хрвати и Македонци. Оног момента када је донет нови Устав Југославије, они се нису вратили у своје републике, већ су остали у Србији, као запослени у Заводу за заштиту споменика културе Србије. Њихов задатак је био уништавање моштију и гробова српских владара и светитеља.

Ми говоримо о крађи моштију српских светитеља? Колико је људи упућено у ову причу? Зашто би Завод то радио?

Лично сам се уверио како је уништен гроб Јелене Анжујске који није морао бити уништен. Нађен је скелет, кости су разбацане.У Сопоћанима је три недеље пре него што сам најавио свој долазак у манастир, откопан гроб Уроша Првог како би биле уништене његове мошти. Случајно се десило да је Брана Живковић, конзерватор, био у посети својој жени која је радила на рестаурацији фресака, па када је видео да ће уништити мошти Уроша Првог он их је склонио и чувао док ја не дођем. После тога под утицајем Цане Јуришић, археолога у Заводу, сестре су се сложиле да се наводно те кости негде закопају испод заједничке платформе на поду манастира под изговором да ће Сопоћани бити маузолеј за све који су ту сахрањени. Недавно сам штампао у својој књизи под насловом „Борба за веру“ све те наводе како су

уништавали поједине гробове и мошти наших светитеља. У свему томе има Ватиканске руке и то одавно.

Нико не говори о томе да је у Сремској Митровици пронађено 10 цркава из првих векова хришћанства и да је првог Србина хришћанина покрстио лично Свети Павле 57. године у Никомедији? Мало се о томе говори да је апостол Андреј путовао по нашој земљи и да је ишао до Далмације, Војводине и све на север, покрштавајући људе.

Ћути се и о крађи моштију наших светитеља. Мошти Светог Димитрија, по коме је Сремска Митровица добила име, католици су украли, однели у Ватикан, па их је папа тек касније вратио васељенском патријарху, и данас се мошти налазе у Солуну. Свети Синерот је рецимо украден из Сремске Митровице и пребачен у Задар. За време Другог светског рата тело Светог Стефана Штиљановића су узели и бацили у свињац, а појас и реликвије које је имао на себи однели су у Загреб и оне никада нису враћене. Хтели су да униште и мошти Светог кнеза Лазара. Срећом професор Богословског факултета Радослав Грујић захваљујући својим везама са Немцима успео је да их измоли даспрече Хрвате да учине то скрнављење и да пренесу земне остатке у Саборну цркву у Београду. Ватикан то ради. Ватиканска рука далеко сеже.

Ватикан уништава светиње православља и православне свеце, а хоће да прогласи за светитеље праве зликовце за које постоје живи сведоци њихових злочина.

Извор: ПЕЧАТ

Делови текста преузети са: http://jadovno.com/arhiva/jasenovac/articles/srboljub-zivanovic-ko-krade-mosti-srpskih-svetitelja.html

Информације о Jasna Radojicic

Погледајте такође

Отворено писмо поштара Србије – пошта Србије издише у канџама ПУПС-а

  Отворено писмо поштара Србије Пошта Србије издише у канџама ПУПС-а    „Поштовани, Овим путем …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *