Почетна / Архива / СИЛАЗАК СВЕТОХ ДУХА НА АПСТОЛЕ ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ

СИЛАЗАК СВЕТОХ ДУХА НА АПСТОЛЕ ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ

СВЕТА ТРОЈИЦА ПРАШТАЈУ И ЛЕЧЕ!

 

Српска православна црква слави силазак светог Духа, свету Тројицу. Овај празник је увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.

Црквено учење каже да је непосредно пре Вазнесења, Христос обећао ученицима да ће се убрзо „излити благодет Духа Светог“ на њих, што се десило 50-тог дана од васкрснућа. То се догодило на јеврејски празник Седмица. Тај празник се назива још и Тројица јер је – по учењу – Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао.

Духови представљају и „рођендан“ Хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница. По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице, не пости се, то је тзв. трапава недеља.

Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају – силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученика. Храмови се украшавају зеленилом, а црвени под се прекрива травом. Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви…

Министарство унутрашњих послова Србије прогласило је Духове за дан МУП-а и дан полиције, који се обележава у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија 15. јуна, на Духове (Тројице), одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда. У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.

… А ШТА КАЖУ ОБИЧАЈИ

Обичај је да се на овај празник у храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвеће. За то има неколико „покрића“.

Једно је по угледу на старозаветни јеврејски обичај о празнику „Седмица“, пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно биће.

Други је да су куће Јевреји а тиме и апостоли украшавали грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа.

После свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увек се слави у недељу.

Обичаји везани за Свету Тројицу имају везе са паганским временима и борбом против демона те се сматра да на Духове не треба спавати.

Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест. Добро је, како тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому.

У источној Србији, уочи, на дан и после Свете Тројице, Влахиње, верује се, имају појачану ванчулну перцепцију и тада проричу, бају водицу за скидање чини и справљају биљне мелеме за успех и благостање. У Хомољу и Тимочкој крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке.

У једној од њих – “краљици”, учествују најлепше девојке у селу, представљајући русаљке, виле које су настале од душа преминулих девојака и утопљених жена, покопаних без уобичајених погребих обреда.

Према писању етнолога др Слободана Зечевића, омиљено место им је крошња, па се зато не препоручује пењање по дрвећу да се не би узнемириле, запоселе особу или је намамиле у коло да игра до смрти.

Да би се човек заштитио од такве несреће, у џепу треба да носи чен белог лука или пелина, а дрвеће се ритуално кити даровима: сапунима, шареним пешкирима, флашицама парфема и ружевима за усне.

Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова одела. Крстоноше газе преко усева и њива а испред сваке куће чекају их понуде млека, белог мрса и друге хране.

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ИЗБОРИ У МЕДВЕЂИ ФАРСА И ЈОШ ЈЕДНА ПРЕВАРА ВЛАДАЈУЋИХ САМОЖИВАЦА …

Синоћ су напокон завршени општински избори у малој општини на југу Србије Медвеђи.Власт СНС, СПС …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *