Очи му засузе, глас затрепери, срце појача ритам али не посустаје ни на крају осме деценије живота да разбуђује, освешћује, отима од заборава људе, догађаје, битке, јунаке, жртве, џелате, мученике… Интервју са Антонијем Ђурићем сниман је 21. јула 2016. у парохијском дому храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву. 1929. године у Сјеници се родио Антоније Ђурић, Србски Солжењицин, писац и вишеструки заточеник Брозових затвора. Објавио је књиге „Солунци говоре“, „Крај Мораве долина наде“, „За част отаџбине“, „Жене солунци говоре“, „По заповести Србије“, „Равногорци говоре“, „Црвена куга“ (3 тома), „Јуриш у поробљену отаџбину“, „Топлички устанак“… На хиљаде текстова, репортажа, фељтона, исповести… Из његовог пера загрмели су Солунци, проговориле Солунке, оживљени је Цер, Колубара, Кајмакчалан и Солунски фронт. Упалио је вечну свећу хиљадама страдалих од црвене куге – комунистичког терора.
Извор Православна породица