Почетна / Архива / „СВЕТИ СПАСЕ,СПАСИ ДУШЕ НАШЕ“ – ДАНАС ЈЕ ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ СПАСОВДАН

„СВЕТИ СПАСЕ,СПАСИ ДУШЕ НАШЕ“ – ДАНАС ЈЕ ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ СПАСОВДАН

Српска православна црква данас слави један од највећих празника – Спасовдан, или Вазнесење Господње, по успомени на дан када се Исус Христ, 40 дана по распећу јавио Апостолима и послао их да шире хришћанску веру Новог завеета.

 

Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је:

Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповиједа покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине„.

 

Овим риечима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са риечима:

Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја„.

У знак сећања на овај догађај наша Црква слави Спасовдан, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.

 

Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.

Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година.

 

Народна веровања и обичаји

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:

“Свети Спасе – спаси душе наше!”

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.

Спасовдан се слави и као крсна слава. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. Чобани припремају крстиће од љескових грана, па их изјутра стављају на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадају их и на њиве с усевима.

Пре Спасовдана није се окушало млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

 

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ХОЋЕ ЛИ У СРБИЈИ ИКО ОСТАТИ

Млади у Србији све мање верују да је ово друштво способно да се побољша, због …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *