Упознајте организацију која је највише извршила терористичких напада у историји човечанства а притом окривила друге за то!
Терористичке нападе по Европи не изводе муслимани, већ израелска тајна служба Моссад?!
Лажирањем још једне масовне пуцачине у Страсбоургу, израелски Моссад покушао је зауставити покрет Жути Прслуци (Гилет Јауне), који жели открити и окончати ционистичку контролу Француске и Европе.
Осумњичени, Цхекатт Цхериф, наводно је рођен у Цхербоургу, граду који је одавно познат по вези с операцијама с лажним заставама и шпијунским операцијама којима управља Моссад.
Надаље, име “Цхериф” често се верује да је арапско, али има дугу историју која се користи од израелских медијских чланова и подметнутих агената Моссада. Занимљиво је да се чак и у нумеролошкој анализи више пута појављује ционистички-масонски број 33. Цхекатт Цхериф је скраћено ЦЦ – Ц је треће слово у абецеди, па то даје број 33. Глумац Моссада, Цхекатт Цхериф је наводно рођен 04.02.1989. – када се зброје ти бројеви, опет се добије 33!
За овај “напад лажне заставе окривљен је лажни Арап” – то је трик који користе Моссад и медији под надзором Израела, када год се јавност почне борити против њих. Запамтите да је Моссадов мото “Путем обмане, учинит ћеш рат”.
Врло је важна чињеница да израелске новине изводе константне приче отворено изражавајући забринутост да ће просвједи наштетити “ционистичком глобалном свјетском поретку”, који Израел протеклих десетљећа гради подвргавањем страних нација кроз Моссадове операције.
Раније је Даилy Црусадер извијестио да су просвједници “Жутих Прслука” стекли оклопно возило, наиме Лецлерц Френцх Маин Баттле Танк, и да су спремни ићи у грађански рат против Мацрона и ЕУ, њихове глобалистичке / ционистичке силе. Не чуди, дакле, да ће Моссад покушати утицати на јавно мишљење против Арапа, поготово с обзиром на то да су просвједници назвали Мацрона “председником Ротхсцхилда”.
Извори су такође известили: стан осумњиченог садржавао је велики број израелских бомби и неколико ИДФ Галил ватрених оружја. Такођер је у стану осумњиченика пронађено неколико пасоша, кривотворена француски пасош, и прави израелски пасош.
Узвик „Аллаху Акбар“ је стандардна ознака лажне и одглумљене Моссад операције, када се јавности презентира некаква њихова лажна пуцачина. Осим великог броја ангажованих глумаца који безвезе около трчкарају, вичу и испуцавају ћорке, показало се да је и тзв. „Цхекатт Цхериф“ заправо фиктиван лик с подметнутим фиктивним путовницама и бомбама – цела операција је заправо тзв. ПСY-ОП, заваравање јавности кроз глуму и фикцију.
На интернету постоје само двије слике „убијеног“ Цхекатт Цхерифа: Нигде близу нема веће количине крви, што указује да је све то намјештаљка. Ционистички глумац Цхекатт Цхериф завршио је своју улогу. На другој слици види се локва „крви“, али врло далеко од тела које је у улазу, што опет указује на превару и намештаљку. Положај главе и тела немају никакве везе с црвеном бојом на плочнику, која изгледа као да је намјерно размазана. Исто тако је крајње невјеројатно да гомила наоружаних полицајаца специјалаца није била у стању пронаћи „терористу“, који им је тако лако парирао у међусобним „пуцачинама“ и да им је доста дуго бежао.
Тако је цела та прича била још мало натегнута и напета, да јавност помисли да је акција стварна. Користан напад је искористио жидовски лутак Мацрон да блокира читаву земљу, а жидовском естаблишменту да покрене кампању која захтијева да Жути Прслуци окончају демострације и да се истражитељске новинаре који излажу суделовање државе у нападима означи као теоретичаре завере.
Међутим, људи су схватили превару и настављају даље с акцијама против ционистичке банде, не само у Француској, него и у многим другим државама.
– У граду Крајстчерчу на Новом Зеланду дошло је до терористичког напада када нападач све време снима уживо, од тренутка припреме, па све до уласка у просторије богомоље у којој ће направити крвави пир, наравно на снимку нема нигде крви нити људи падају мртви! Када глумци одраде свој посао ту су ционистички медији да наставе са прљавим послом и да праве слику како одговора сатанистима.
Горан Вучетић