Почетна / Вести / ДАН ЗА ПРАШТАЊЕ И ВЕСЕЉЕ – БОЖИЋНЕ ПОЛКЛАДЕ

ДАН ЗА ПРАШТАЊЕ И ВЕСЕЉЕ – БОЖИЋНЕ ПОЛКЛАДЕ

Покладе су народни празник чији су корени пагански и везани за обележавање култа Сунца. Као и крсна слава, одн. слављење заштитника огњишта, прихваћене су у хришћанској традицији.

Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања неког поста у току године. Божићне покладе падају уочи почетка Божићног поста. Празнују се на дан Светог апостола Филипа 27. новембра.

Покладе су дан за праштање и весеље, па је пожељно помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели „очишћени“. Такође их карактеришу маскиране поворке, најчешће младића, који пролазе улицама, певају, звоне и праве буку како би одагнали зле силе. Маскиране поворке тзв. мачкаре сељани дарују месом, сланином, колачима… Пале се велике обредне ватре “олалије” које се ритуално прескачу или се око њих игра коло, у инат злу.

Људи у неким крајевима Србије верују да се на овај празник вештице и остали демони посебно распомаме и окупљају о покладној вечери око куће. Зато после вечере завезују вериге у кући, коре од појединих јаја бацају у ватру, табане трљају белим луком, а деци пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Док то раде изговарају следеће речи: “Вештица као конац, у мене зуби као колац.”

Као и други народни празници и покладе се испраћају богатом гозбом и од 28. новембра почиње Божићни пост које се завршава на Божићно јутро.

Покладе се код Срба празнују још и уочи Великог Ускршњег поста (Беле покладе) и Петровданског (Петровске покладе).

 

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

МИРЈАНА КАРАНОВИЋ
Заслужно на Србском зиду срама
ИСТИНА ЗА ПОТОМСТВА

МИРЈАНА КАРАНОВИЋ – некада позната глумица, а сада промотер антисрпских филмова, квази-културе и геј идеологије. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *