Почетна / Архива / ПРАВОСЛАВНИ НАРОД СУТРА ПРОСЛАВЉА СВЕТОГ ЛУКУ АПОСТОЛА

ПРАВОСЛАВНИ НАРОД СУТРА ПРОСЛАВЉА СВЕТОГ ЛУКУ АПОСТОЛА

СВЕТИ ЛУКА, МОЛИ БОГА ЗА НАС СРБИ СУТРА ЈЕ ЛУЧИНДАН.

 

Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Луку. За име овог свеца везују се многа лепа и занимљива народна веровања.

Верује се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Због овога се сматра оснивачем хришћанског иконописа. Његове мошти се чувају у Цариграду, док се његово стопало налази у цркви Рождества Пресвете Богородице у Манастиру Косијерево у селу Петровићи.

Писац једног од Христових јеванђеља живео је у 1. веку. Сматра се да је Јеванђеље по Луки – треће јеванђеље у Новом завету написао око 60. године. Или тако бар мисле верници.

Модерни тумачи Библије не верују да је Лука аутор јеванђеља, за које већина сматра је написано најраније између 80. и 90. године нове ере.

Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица. Свети Лука је заштитник лекарске професије и многих болница.

У 4. веку нарочито се прочуло место где су почивале часне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Посебно исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције је послао управника Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, у Цариград, што је и било учињено веома свечано.

Међутим, црква сутра обележава још једног свеца, истина много новијег датума. Свети Петар Цетињски живео је крајем 18. и почетком 19. века у Црној Гори.
Године 1784. постао је митрополит и господар Црне Горе. Црква памти, а народ посебно слави, његову победу над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији. Живот је посветио борби против непријатеља и помирењу завађених прелема у Црној Гори.

Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру. Иако представници две различите епохе и Лука и Петар својим делима задужили су православље. Зато је и црвеним словом обележен празник у православном календару и не ваља се бавити тешким пословима.
Обичаји нашег народа сежу из давних времена и у многим крајевима земље остали су непромењени, аутентични као пре више векова и данас представљају диван актуелан спој традиционалних вредности и вере. Тако се на на Лучиндан пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечан и бољи ручак, носе им се пите пазарице, колачи, … Према стаду се знало и дал ће „алауџа“ на земљу. Када овца „затеже“, значи биће тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.
У већини крајева у Србији, на Светог Луку се концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а говори се и: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима и вукови долазе до села.

У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке. Свети Лука моли Бога за нас!

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ИЗБОРИ У МЕДВЕЂИ ФАРСА И ЈОШ ЈЕДНА ПРЕВАРА ВЛАДАЈУЋИХ САМОЖИВАЦА …

Синоћ су напокон завршени општински избори у малој општини на југу Србије Медвеђи.Власт СНС, СПС …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *