Почетна / Архива / ЖРТВОВАЊА ПАЦИЈЕНАТА У ПСИХИЈАТРИЈСКИМ БОЛНИЦАМА У СРБИЈИ 
Др. Јована Петровић, психијатар / слика: Саша Урошев

ЖРТВОВАЊА ПАЦИЈЕНАТА У ПСИХИЈАТРИЈСКИМ БОЛНИЦАМА У СРБИЈИ 

 ЖРТВОВАЊА ПАЦИЈЕНАТА У ПСИХИЈАТРИЈСКИМ БОЛНИЦАМА У СРБИЈИ 

 

„ЛЕЧЕЊА“ МОГУ ДА ЗАПОЧНУ И ОДЛУКАМА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА – БРЗО И ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ ЈАВНОСТИ

Прекршајни судови у Србији изричу казне затвора, због учињеног прекршаја, који не може бити дужи од два месеца, али су овлашћени да изричу и високе новчане казне, прописане разним другим законима, као и заштитне мере и мере безбедности, као што су принудна лечења.

Поступак пред прекршајним судовима се води по скраћеном поступку, а полиција је на услузи, око експресног привођења грађана. Дакле далеко од очију јавности велики број грађана смештају се у психијатријске болнице.

Прекршајним судом у Београду руководи извесни Милош Мариновић из Ваљева. Не прима странке, али ургенције сваки дан. Они који су у картелу званом Српска напредна странака и заузимају позицију, лако могу да интервенишу код господина Мариновића, па се предмет загуби.

ПСИХИЈАТРИЈСКИ БОЛЕСНИЦИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА И „ПЕГЛАЊА“ ДОКУМЕНТАЦИЈА 

Недавно је на Одељењу за болести зависности-психијатрија 2 у Специјалној психијатријској болници Свети Врачи“ у Новом Кнежевцу, чији је начелник др Сузана Стијовић пријављен трећи смртни случај за мање од месец дана, дакле и овај пацијент је „нађен без виталних знакова“. Сва три случаја су интересантна јер на том одељењу бораве махом млађи пацијенти-зависници, али је овај последњи интересантан по томе што је пацијент пре смрти неколико сати боравио ван болнице и да је умро један сат после повратка у болницу под сумњивим и неразјашњеним околностима. Нити је због тога спроведена истрага, нити је због тога урађена обдукција. Само један од многобројних примера „пеглања документације“. Један психијатријски пацијент мање, кога је за то брига? Никога.

Посебно је интересантан случај „пеглања“ насилне смрти (кривично дело прикривања насилне смрти) пацијенткиње Телечки Даринке на женском одељењу Психијатрија 1 чији је начелник др Весна Рафајловић средином 2015. године. Иако постоји обдукциони записник (обдукцију је извршио патолог болнице Сента) у коме је написано да се ради о насилној смрти, званична верзија горе поменуте већ изверзиране директоркине „пеглачице“ је да је „пацијенткиња повреде задобила током епилептичког напада када је ударила главом о степенице“.

Прво питање за директорку болнице и њену верну „пеглачицу“ је следеће: Обзиром да такорећи нема кости на лобањи пацијенткиње која није смрскана (чело, нос, потиљак, слепочнице…), може ли човек да истовремено падне на чело и потиљак ? Друго питање: Колико пута је пацијенткиња устала и пала да би јој све кости лобање биле смрскане ? Треће питање: Шта је са видео записима сигурносних камера које покривају место где је пацијенткиња „пала“ тј. доживела епилептички напад ? Четврто питање: Да ли су по добијању обдукционог записника директорица и њена „пеглачица“ обавестиле о томе полицију, и да ли је спроведена истрага, или су сматрале да то није потребно, јер су ионако одавно изван закона? У овом случају постоји основана сумња да је пацијенткиња на лечењу у болници убијена вишеструким ударцима тупим предметом, те „испеглана“ верзија догађаја када се прочита обдукциони записник постаје смешна. Искрено се надамо да ће обе ускоро пеглати у Пожаревцу, а са њима и остали „пеглачи“.

ЗАШТО СЕ ЛЕКАРИ ОПСЕСИВНО ПЛАШЕ ВАКЦИНА ПРОТИВ ХЕПАТИТИСА Б!?

Директорка је донела недавно Правилник болнице о вакцинацији по коме су од Хепатитиса Б обавезни да се вакцинишу само медицински техничари. По правилнику о имунизацији од заразних болести (на сајту мин. здравља) свако ко долази у контакт са пацијентима, њиховом крвљу и њиховим излучевинама мора бити вакцинисан. Дакле, то важи и за лекаре. Али, лекари ове болнице опсесивно плаше да приме вакцину против Хепатитиса Б (наводно због могућих нежељених ефеката, којих иначе уопште нема). У свим здравственим установама које лече пацијенте широм Србије (болнице, домови здравља), сви лекари имају обавезу да се вакцинишу од Хепатитиса Б, посебно у психијатријским болницама. А надлежни санитарни инспектор из Кикинде спава сном медведа и не сме да напише нити једну пријаву Јованки Петровић.

ПАРА НИКАДА ДОСТА – ЧЕРУПАЊЕ ПАЦИЈЕНАТА

Пацијенти дома здравља плаћају лабораторијске услуге приватној фирми Медлаб, која најбезобразније послује у оквиру овог дома здравља и грађанима Новог Кнежевца наплаћује услуге које се пацијентима не наплаћују у другим установама у Србији, јер иду на терет РФЗО. Грађани би требало да траже рефундацију од дома здравља, јер у склопу дома здравља постоји лабораторија која може да пружи те исте услуге, али то не ради због „бонитета“ које добијају њен начелник др Дејан Грујић и директорка дома здравља Рената Миклош .

Експерименти нових лекова на пацијентима у Новом Кнежевцу се настављају. Директорка и њена камарила згрћу огоман новац, жртвујући пацијенте и њихов животе. Министар се прави луд. И ћути. Да не наљути свог шизофреног Вођу.

ПИСМО

Поводом серијала о криминалу у БИА, добили смо и писмо, у којем потписник описује злочине које врше лекари у Специјалној психијатријској болници „Свети врачи“ у Новом Кнежевцу.

Потписник извештаја се нада да је тачна тврдња из наших текстова да у Агенцији има још часних људи, и он их позива да истраже злочин, под заштитом БИА, који се спроводи над пацијентима ове здравствене установе. Информацију објављујемо у целости, надлежност за овај случај припада Регионалном центру БИА у Новом Саду.

“…Неко време читам ваше чланке на интернету, посебно о БИА. Ето, ја ћу вам описати једну људску голготу која се годинама одвија у Специјалној психијатријској болници „Свети Врачеви“ Нови Кнежевац, под директном управом директорице ове болнице Јованке Петровић. Наиме, у овој болници се годинама уназад , у континуитету, а и сада тренутно обављају тзв. „пробе лекова“ на психијатријским пацијентима. „Пробе лекова“ је у ствари лепши начин да се назову експерименти на живим људима, који се по својој бруталности не разликују од оних које је вршио Јозеф Менгеле, само што се ови који се изводе у Новом Кнежевцу дебело плаћају преко девизних рачуна у нашим банкама (ради се о хиљадама евра), а уз то се избегава и плаћање пореза.

Ко то плаћа?

Стране фармацеутске компаније или њихови „подизвођачи“ на пример: Отсука, Qуинтилес, Суновион, Лундбецк, Форум, Цованце ЦЛС ЦА, Јанссен&Цилаг итд. Знамо сви да су представници свих страних компанија у земљи припадници страних обавештајних структура.

Ко су „извођачи радова“ тј. егзекутори – страни плаћеници ?

Две главне особе задужене за ову лекарску срамоту у овој болници су др Јованка Петровић психијатар-вишегодишњи директор болнице (тзв. „главни рејтер“ у овим пробама), као и њена пословна секретарица Сања.

Непосредни егзекутори на одељењима су: др Бобан Васић психијатар, др Сузана Стијовић психијатар, др Весна Рафајловић психијатар, др Предраг Величковић неуропсихијатар, др Зора Стеванов неуропсихијатар, др Марица Радованов неуропсихијатар, др Љиљана Николић психијатар, др Емил Томас психијатар, др Јован Миловановић психијатар, др Небојша Баба психијатар, па чак и др Ивана Михаљев неуролог, дакле велика већина запослених лекара и неке медицинске сестре.

Како се пробе изводе?

На један безочан, нехуман и нељудски начин. Пацијентима се потурају на потпис оба примерка уговора који жртва потписује са лекаром који га лечи, али му се одмах оба и узму, тако да код себе нема нити један примерак.

У том уговору се између осталог жртва одриче било какве новчане накнаде за учествовање у проби лека. Пробе се раде у етапама, после сваке етапе је исплата преко девизних рачуна у нашим (а вероватно и страним банкама). Пацијенту се дају капсуле чији садржај није никоме познат. Неки се погоршају одмах, а неки по завршетку пробе, јер им се непознатим дозама непознате супстанце униште бубрези и јетра.

У свакој од ових капсула, када се отвори има још једна мања, а са њом и непозната прашкаста супстанца. Многи од пацијената и не знају да су предмет експеримента, јер им природа болести онемогућава да то схвате, дементни пацијенти се и не питају, а млађим пацијентима који инсистирају каже се да је то нови лек који ће их излечити.

Најстрашније је то што, ако се пацијент разболи у току пробе, пацијент не сме да добије никакве друге лекове осим супстанце којом се експериментише, јер „протокол то налаже“, па се често деси да пацијент умре због баналних инфекција као што је упала грла, које се компликују упалом плућа, високом температуром итд. Дешава се да пацијента данима боли зуб или напр. глава, али му се из истих разлога не даје лек против болова.

Дакле људска патња пацијената у канџама психички болесних и новцем опседнутих лекара-психијатара, без могућности да се од тог иживљавања и бестијања заштите. Новац добија сваки лекар појединачно у еврима на девизни рачун (лични) и поједине медицинске сестре (углавном главне сестре, које уједно и дају те пробне лекове пацијентима изван поделе редовних лекова). Дакле, купују се аутомобили, станови, иде се на конгресе и туристичка путовања, док пацијент на коме његов лекар (коме исти тај пацијент неизмерно верује), остаје жељан чоколаде и скупља опушке од цигарета. Не могу да верујем да један лекар због новца може да постане таква свиња, која се иживљава над болесним човеком са којим се судбина довољно поиграла што му је узела разум и што га је довела у руке психијатара-психопата да га тобоже лече. Голгота је преблага реч.

Највише новца од ових експеримената зарађује директорица др Јованка Петровић психијатар, која је „главни рејтер“ и плаћена је месечно у хиљадама евра. Најсмешније је то што нико од тих „научника“ не зна енглески, па су представници компанија које ове експерименте плаћају свакодневно и по цели дан присутни у сали за колегијум управе болнице са својим лаптоповима (аутомобили високе класе БГ таблица), преко пута канцеларије директорице. Њихов циљ је да резултате онлајн уносе са писаних докумената у базе података у иностранству, али и да их при томе „прилагоде“ потребама компанија, тако да су резултати практично неистинити тј. фласификовани.

Циљ овог намештања резултата је да се заобиђу строга и далеко скупља и контролисанија испитивања лекова у земљама западне Европе. Нас купују за много мање паре, а сви прохтеви им се успут испуњавају.

Скандалозно је и то што се у тим пробама обавезно врши и генетско испитивање пацијената, тако што се биолошки материјал (крв, мокраћа) курирском службом и авионима износи из земље. На основу познавања генетске структуре једне популације, може се направити хемијско или биолошко оружје на које ће популација Србије бити посебно осетљива. Дакле шпијунажа!!! Из Немачке је забрањено да се износи било какав биолошки материјал, шта мислите због чега?

Зашто ова организована криминална група није до сада похапшена иако се зна шта се овде ради?

1. Министарство здравља и Агенција за лекове и медицинска средства не реагују. Бројне су анонимне пријаве запослених који не могу као медицински радници и као људи да гледају више ову људску патњу, да би се неко на другој страни богатио и бестијао.

2. Рођени брат директорице Јованке Петровић, високи је функционер БИА. Својевремено је директорица частила јер је бата постао заменик (или помоћник) директора БИА, после „демократских промена“. У њеном кабинету посвуда су грбови, заставице, нотеси и други предмети са ознаком БИА. Отац директорице је наводно био припадник војне службе безбедности (непроверено). Дакле сека ради за ЦИА и згрће лову (има кућу на Дедињу, наводно породичну), а бата ради за БИА и зауставља све пријаве које се поднесу, за приватне сврхе прислушкује телефоне непослушних и поставља камере и микрофоне по болници.

3. Надлежни републички здравствени инспектор Бранка Булатовић из Зрењанина, све пријаве против директорице у оригиналу предаје директорици пре него што изврши инспекцијски надзор (уколико га уопште изврши) и успут је подучи како да се заштити. Последњи инспекцијски надзор извршила је 11.08.2016. око 21:30 часова када се по повратку из кафане прошетала болницом у пратњи директорице Јованке Петровић, др Сузане Стијовић, др Бобана Васића и правника Љубе Арновљева (коме је адвокатска комора забранила да се бави адвокатуром, али зато веома успешно фалсификује документе и намешта тендере око реновирања болнице-тендерска документација није нигде објављена на сајту министарства здравља, као што то раде остале болнице) Дакле здравствени инспектор је директни саучесник. Уколико пријаве стигну до министарства здравља, тамо и остају.

4. О стању у психијатријској болници упознат је пре мање од месец дана кабинет премијера Вучића, који није предузео ништа осим што је проследио пријаве службеницима министарства здравља: (Зоран Панајотовић, Ружица Бојанић и Нада Милић). Опет су пријаве из министарства здравља на волшебан начин доспеле у руке директорице, која у својој параноји нагађа ко их је послао и застрашује запослене отказом због „одавања пословне тајне“ (дакле није кривично дело утаје пореза, шпијунаже и нехуманог поступања са пацијентима, већ се то данас у Србији зове „службена тајна“).

Ето господо, ја сам вама укратко (најкраће могуће) описао чиме се тај по вама криминални део БИА-е , поред осталог бави. Исто то ради и проф. Славица Ђукић Дејановић у болници „Лаза лазаревић“ у Београду. Ето вам прилике да и вама и мени докажете да заиста постоји онај добри-професионални део БИА-е.

Проф.др Славица Ђукић Дејановић је од августа 2014. године до августа 2016. године била директорка највеће Клинике за психијатријске болести у Србији Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду, када постаје министар без портфеља у Влади Србије задужен за демографију и популациону политику у другој влади Алексаднра Вучића, а потом је на тој функцији остала и у Влади Ане Брнабић (ср.wикипедиа.орг)

Имајући на уму како се врши пријем у ту службу у последњих 20 година, не бих да о томе доносим суд. Дакле сумња је оправдана, довољно је само праћење телефонских у електронских комуникација и све ће бити јасно као дан. Мислим да је то одавно јасно, али нико не дира стране фармацеутске компаније, јер су у директној вези са страним амбасадама, којима ми тренутно вршимо француску љубав.

Дакле план је јасан: једни ће Срби да емигрирају сами, друге ћемо да отерамо, остале ћемо да ликвидирамо. Имам утисак да Србија никада није била у већој опасности да нестане са географске карте. Нек’ нам је Бог у помоћи“.

КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ СЕ ОДБАЦУЈУ

Како другачије објаснити да је кривична пријава синдиката болнице УСС против директорице Јованке Петровић поднету Основном јавном тужилаштву у Кикинди одбачена. Један од навода у пријави је и њен недолазак на дежурства и поподневни рад (а он у последње време све ређи долази на посао и у редовно радно време), са смртних исходом по пацијента за време недоласка на дежурство (са доказима и изјавама сведока-један од њих је и интерниста ове болнице).

У Основном јавном тужилаштву у Кикинди су нам објаснили да није било “довољно доказа“ да се против госпође Јованке Петровић предузме кривично гоњење.

Позивамо читаоце, савесне лекаре, медицинско особље других здравствених установа да Таблоиду ОВДЕ доставе податке о експериментима који се врше у њиховим здравственим установама. 

Нема никаве сумње да иза ових злочина стоје и високи службеници Министарства здравља Србије и Републичког здравственог фонда. Пред стрељачки вод би требало извести и лекаре из Лекарског друштва Србије и Етичких комитета, који ћуте пред овим злочином. Републички фонд здравственог осигурања сагласио се да се лекови који нису одобрени за употребу у Србији продају на рецепт грађанима Србије, односно да га лекари могу некажњено преписивати.

Пацијент борави у болници о трошку државе (на терет РФЗО) непотребно и дуго све док проба траје , а пробе се врше у корист фармацеутске куће-„спонзора“ ( у овом случају уговора- компаније Лундбецк, али и остале). Иначе компанија Лундбецк је годинама жарила и палила овом болницом јер је „спонзорисала“ директорицу Јованку Петровић и њене егзекуторе, које је сама бирала.

Ова компанија је недавно званично напустила Србију, када је завршила свој прљави посао, али је претходно ову државу оштетила за милионе евра само у овој болници.

Ево напр. компаније „Цилаг АГ“ и „Јанссен Пхармацеутица“ које су делови једне исте компаније, само путем два лека за милионе динара, годинама, а и сада, оштећују РФЗО. Питате се зашто РФЗО ћути – па зато што је то паразитска творевина која поткрада саму себе, тачније државу. Навешћу пример само два лека: Рисполепт Цонста (Цилаг АГ) и Xеплион (Јенссен) , који су на листи лекова на терет РФЗО. Ако погледате њихове цене, видећете да је цена једне ињекције Рисполепт Цонста од 25 мг-10.096,70 дин, од 37,5 мг-13.108,40 дин, а од 50 мг 16.121,30 дин и даје се два пута месечно (на 15 дана). Цена ињекције Xеплион која се даје једном месечно је 21.868,10 дин (од 50 мг), 34.954,70 (од 75 мг) и 50.174, 90 (од 100 мг). Ови лекови спадају у тзв, „депо препарате“ .

Лекари ове болнице су на силу форсирали ове лекове и то у што већим дозама, а избацивали из употребе лекове са сличним дејством као што су Модитен депо ињекције од 25 мг које се примају једном месечно и коштају 1.221,70 дин или Халдол депо ињекције од 50мг које се такође дају једном месечно и коштају 1.528, 50 дин .

Дакле разлика у цени је толико велика да компанијама Јанссен и Цилаг АГ остаје новца за разна „спонзорства“. Понављам, никакве разлике ни побољшања нема у психичком стању пацијента на овим скупим ињекцијама, чак се стиче утисак да су се погоршали. Дакле, катастрофа, уместо да се штеди, краде се на велико. РФЗО је у последње време нешто мало ограничио употребу ова два лека, али су се годинама пре тога писали без ограничења и без испуњавања услова за прописивање који су описани на сајту РФЗО (листе лекова) за сваки овај лек. Негде су увођени без оправданости, па чак и као први уведени „депо препарат“. Да не помињем да пацијент мора да долази два пута месечно у болницу Нови Кнежевац (Рисполепт Цонста) или једном месечно (Xеплион) из било ког града Војводине и да прави додатне путне трошкове са пратиоцем које РФЗО такође плаћа, да би ове ињекције примио. Модитен депо и Халдол депо може да прима у локалном дому здравља на налог лекара опште медицине. Ето новаца за подмићивање, плаћање конгреса па чак и одласка на море преко туристичких агенција!!!“ – наводи се у писму инсајдера нашег истраживача.

 

Извор: Таблоид

Информације о Јасмина Палић

Погледајте такође

ХОЋЕ ЛИ У СРБИЈИ ИКО ОСТАТИ

Млади у Србији све мање верују да је ово друштво способно да се побољша, због …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *