Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Вести / ОБАВЕЗА ЗА СВЕ СЕНДВИЧАРЕ ТРИ САТА ДНЕВНО ИСПИРАЊА МОЗГА ЗАДРУГОМ, ПАРОВИМА И ДРУГИМ ПСИХО ПРОЈЕКТИМА

ОБАВЕЗА ЗА СВЕ СЕНДВИЧАРЕ ТРИ САТА ДНЕВНО ИСПИРАЊА МОЗГА ЗАДРУГОМ, ПАРОВИМА И ДРУГИМ ПСИХО ПРОЈЕКТИМА

Обавеза за војску сендвичара је да гледају дневно три сата ријалити програма како би им мозгови били спремни на сваку следећу издају и путовање зарад подршке овом накарадном криминалном систему који нам сатире Отаџбину. Саучествовати зарад снедвича и ескурзије у сатирању будућности властитом потомству је најгора и најсрамнија издаја коју неко може да почини. Гасање је такође обавезно, не мора да се шаљу поруке за лечење деце али је ОБАВЕЗА слати поруке помоћи митровићу сатирање  културе, омладине и Отаџвине

Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг’о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци. Прогледале све јазбине и канали, На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали Постали су данас наши суверени. Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и опело и крштење. Закована петвековна звона буне, Побегао дух јединства и бог рата; Обесисмо све празнике и трибуне, Гојимо се од грехова и од блата. Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе Мрачне душе назваше се патриоти. Своју мудрост расточисмо на изборе, Своју храброст на подвале и обеде, Будућности затровасмо све изворе, А поразе прогласисмо за победе. Место светле историје и гробова Васкрсли смо све пигмеје и репове; Од несрећне браће наше, од робова, Затворисмо своје очи и џепове. Остала нам још прашина на хартији К’о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге дохватио све синове. Под срамотом живи наше поколење, Не чују се ни протести ни јауци; Под срамотом живи наше јавно мнење, Нараштаји, који сишу к’о пауци. Помрчина притиснула наше дане, Не види се јадна наша земља худа; Ал’ кад пожар подухвати на све стране, Куда ћемо од светлости и од суда! Помрчина притиснула наше дане. Владислав Петковић Дис (1910)

 

 

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

„А ЗА ПРИЗРЕН КАД МЕ ПИТАШ – РАСТУЖИ СЕ СРЦЕ МОЈЕ..“

„Немој никад да ме пустиш да заборавим; Косово моје, Бистрицу, Шару, зар да изгубим? „ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *