Почетна / Архива / ГОВОРИ ПАШТУ ДА ТЕ ЦЕО ПЧИЊСКИ ОКРУГ РАЗУМЕ (ВИДЕО, СЛИКЕ)
Фото: ен.wикипедиа.орг

ГОВОРИ ПАШТУ ДА ТЕ ЦЕО ПЧИЊСКИ ОКРУГ РАЗУМЕ (ВИДЕО, СЛИКЕ)

 

ГОВОРИ ПАШТУ ДА ТЕ ЦЕО ПЧИЊСКИ ОКРУГ РАЗУМЕ (ВИДЕО, СЛИКЕ)

 

Човек се у свему руководи навикама а не мишљењем. Отуда у науци се налазе ставови лишени здравог разума, који немају за циљ истраживање и сазнање, већ остварење идеолошких циљева. Историја ове цивилизације не почиње са најстаријим списом Аријске или  архаичне Србске митологије, него са његовим преписима млађим барем неколико миленијума. Зашто још наука држи да су уши старије од главе? Зато што је Хелм, тј. Балкан културна колевка света и исходиште народа који је човечанству даривао писмо и број. Уз поптпуно игнорисање србског народног календара који данас броји 7527. годину, историја започиње са Јелинима, Латинима и Јеврејима, што није проблем по себи. Проблем је што историја са њима и треба да се заврши уз помоћ Србске „интелигенције“. О овом духовном криминалу који траје већ више од тридесет векова постоје бројни сведоци. Да ови наводи имају и те каквог смисла, сведочи податак да нема неког већег музеја у свету без неке Србске ствари. Од свих Европских народа само смо ми Срби били у Индији (Шафарик), а источни писци су нас Србе звали „народом књиге“, што подупире ниво духовности Србског културног наслеђа (Стеванчевић), као и гласовне вредности Србског језика које једине обједињују словни изговор Европе и Азије (С.Филиповић). Сличности у језику и обичајима Европе и Азије потичу од  древног народа и „мајка језика“, а то је наш Србски што на првом месту временски одређује његову највећу могућу старост. 

Да је Подунавље и Седморечје или Белоречје Хелма простор најстарије и најсјајније преисторијске цивилизације данашњег света која се ширила правцем од Европе ка Истоку, а не обратно сведочи и један млади човек чији је домицилни посао полицијскo безбедносни. Пре полицијског посла, у време ратних година, био је у специјалној јединици ЈНА, па ЈА. Након рата службујући као војник на унутрашњој заштити и обезбеђењу Генералшаба, сусрео је  многе умне људе из Војске који су из војног угла, тајно проучавали старе списе и одавно познавали историју Срба другачију од оне коју смо ми учили. Тај сектор је био забрањен за јавност и припадао је војној безбедности.

Као младом човеку у непосредним контактима пробудили су му се видици да заправо оно што нас званично уче о нама самима није истина, а посебно о томе због чега нас последње 2000-е године интензивно киње и сатанизују тајна друштва, Ватикан и централне силе. Ту је дознао директно и индирекно много тога, али као младом човеку није могло да та тема буде предмет његовог централног интересовања. Негде ’95-е године прелази у МУП и запошљава се на јужној граници према БЈРМ која је била порозна због разграничења. То му омогућава да се интензивно пет година сусреће са старим родовима у руралним планинским пределима Пчиње, и упозна специфичности овог дела Србског рода, коме и сам припада. Тих година је са својим колегом почео да истражује герилски начин ратовања комитског покрета, који је настао у Пчињи и Врању, а деловао у Старој Србији и Маћедонији, касније и у БиХ. Успоставили су контакте са свештенством, посебно манастира Прохор Пчињски, који су их са резервиом примили, али и усхићењем због чега долазе и које намере имају. Када су видели њихову  искреност након пар сусрета,  дозволили су им да прегледају поједине летописе, записе и друга доступна црквена писмена на тему комитизма. Међутим, паралелно су наилазили и проучавали, додуше аматерски и етнологију и етимологију Пчињског рода коме и сами  припадају, а који има своје специфичности.

И то је у начелу то како  се он аматерски заинтересовао за историју, а посебно ону која је склоњена, забрањена или фалсификована. Ништа му  се од оног што је  читао и од народа чуо није поклапало са званичном.

Како је радио у оперативном сектору граничне полиције, са новим трендовима долазе илегалне миграције негде 2008. године. Сусретао он се са многим народима и некако морао да учи њихову историју, навике, етимологију, обичаје како би имао лакши приступ. Често би  ненамерно злоупотребљавао  свој службени положај и када год је имао време, и прилике, а у тим групама миграната наилазио или профилисао доброг саговорника, поред службеног дела, одмах би тему окретао на историју њиховог народа и државе порекла, као и то шта знају о Србима и Србији.

Последњих година имао је много сусрета са академским људима, посебно универзитетским професоруима из Сирије и Ирака. Имали су срдачне и свестране разговоре. Међутим, највише подататака  о пореклу народа је добијао од старих људи или службеника безбедносних структура тих држава.

Дошао је тако  до усаглашеног сазнања да сви они тврде да су стари народи настали од народа кога различито слове, а заправо нас, који је тамо дошао,  а данас живи на Хелму чије је царство заузимало велику територију Блиског истока, и добар део Европе. То је оно што је сазнао о пореклу начелно.

Друга тема је била вера и религија. Ту је искристалисао сазнања која је имао још из војске и генералштаба да је Православна вера најстарија вера цивилизованог света, коју су ционистистичке јуде, украле и искористиле да створе  хришћанство какво данас имамо. Чак су св. Јован и Христ браћа од стрица нашег порекла.

И тако, када  је прешао границу забрањеног све му је било лакше и јасније.

Е, сада иде  прича која је живи сведок интересовања и због чега и ја ово пишем:-Негде лета 2012-е године у кријумчарском каналу су пронашли 30-так миграната међу којима су доминирали Сиријци, Пакистанаци.

Како је била  ноћ радили су по процедури механички јер колега и он су имали много посла да докажу кривицу и кријумчара стрпају у затвор. Уз помоћ тумача за арапски, персијски, пашту и урду,  циљано су саслушавали поједине мигранте. У том трчању, колега и он често међусобно разговарају на свом архаичном Србском језику Пчињског наречја (садашњи родови Пчињана, углавном потичу са Косова и Метохије и дела Маћедоније, и они су се негде крајем 17 века доселили и асимиловали са матичним родовима  којих је после велике Сеобе остало у занемарљиво малом броју).

Много пута су се гласно консултовали и на ходнику верујући да ко ће од Арапа шта разумети. Али, једног тренутка њега (нашег безбедњака, главног лика у овој причи) зове тумач за Персијски који говори и Пашту наречје. Каже му:“Онај старац жели да те види и пита нешто“. Имали су пуно посла и он је то игнорисао. Тумач је опет након неког времена дошао и молио га да  пође јер старина инсистира да разговара са њим. Предпостављао је  да ће тражити помоћ да их не депортују или нешто слично и било му је мало мрско да са било ким разговара. Али, кренуо је некако.

Како се приближавао групи где је седео старац, очи старца су засузеле и зацаклиле. Старац је пао на колена. Видео је старца честитог, старог око 70 година, подигао га и тада га је напустило оно почетно стање игнорисања. Док га је подизао, старац га је  ухватио за руку и пољубио и нешто брзо промрмраљо. Питао је тумача шта жели да каже. Тумач му преноси: „Радује се што је овде“. Било му је чудно јер се нико није радовао, а он сам није знао због чега би се радовао. Преко тумача је започео разговор, који је касније све време био посредник и питао: „Објасни ми због чега сте ме звали и шта вам треба“. Његов одговор је био: „Много сам срећан што сам коначно сазнао одакле потичем и да сам овде међу својима“. Он се направио невешт и питао га “Како то међу својима, када си из Пакистана, говориш Пашту, шта ја и моји имамо с тобом“. Његов одговор је био: „имамо ми са вама“.

Фото: wикипедиа

Нашег безбедњака је некако нешто водило да мора да прекине службени посао и с овим старцем разговара. Увео га је у своју канцеларију. Скували су чај и са тумачем  сели да разговарају. Касније је цео разговор ставио на службени акт. Каже њему старац: „Јел знате да сам вас оно што сте говорили са оним вашим колегом разумео“ Занемео је. Пролазило му је кроз главу да није неко ко је некада због ко зна чега боравио у Југославији? Да није неко ко је некада био обучаван за подручје Југославије па зна језик или шта? Свашта је у секунди размишљао. Старац је наставио, јер је наш безбедњак имао упитни поглед. Старац каже: „Ти и онај колега говорите слично како ми у нашем селу и нашем крају“. Није се збунио нимало и питао старца да му објасни све то, али на том њиховом језику и да прича спорије“. Тумача је замолио да се концентрише и да бележи и да му све најтачније пренесе.

Старац је кренуо отприлике овако, јер те речи наш безбедњак памти као данас да су биле: „У мом народу се говори да смо ми и неки народи у Ираку, Сирији, Ирану делу Индије настали од неког белог народа са Хелма. Наша деца то од малена уче. И у неким школама се то учи. Нажалост ја школе нисам завршио. Ноћас када сам вас слушао на ходнику одмах сам знао да сте ви народ од кога потичем и ја моја породица овде. Био сам срећан због тога поред патње коју сам доживео предходних месеци. Можда је судбина хтела да вас нађем.“

Лепота Паштуна 

И, тако, наставили су разговор о свему и свачему како живе у селима у планинским крајевима. Старац је говорио полако и једног тренутка наш безбедњак схвати да старца разуме баш подоста. Старац се смеје, пије чај и прича тако лепо да он не мора да му поставља питања. И тако схвати на крају да говори суву истину. Имају навике сличне онима које имају његови сељаци у Пчињи. Имају сличне црте лица осим мало тамнијег тена, вероватно географско подручје условљава и промену неких физичких одлика. На исти начин се радује, прави гримасе, контактира, даје прецизне и јасне, податке.

Дуго су причали можда преко два сата. Наш безбедњак је морао  да ради и да све приведе крају јер их је ујутро чекао тужиоц. Овог старца са породицом је лично одвезао у Центар за азил и збринуо. Инсистирао је да имају посебан третман.

То је отприлике та прича која се поклапа са још на десетине других само ова је била аутентична по саговорнику.

Одгледајте и овај кратак ВИДЕО.

Лексика Горњопчињског језика је веома богата и не ретко се могу за исти појам чути више речи. На пример сличних речи има још у Старопризренском говору и нигде више. То ствара способност већег разумевања са другима. Пчињани говоре сажето и језгровито, али смислено и без околишања. Ретко где у Србији се са тако мало речи каже толико много и искрено. У говору Пчињана рецимо отац је тате или татко. „Турцизам“ оклагија никада се не употребљава осим сукаљка. Јер се тесто суче а не оклагија. Када неком кажемо „врви“ мисли се да неко „прође без приче поред мене. За мало куче се каже кутренце, теле-теленце, јагње-јагњенце. Углавном у изговору се акцентује први самогласник.

Ево неких  речи:

Абетер – много лош човек

Аби рабору- квари посао

Ајдук – хајдук

Ала се по џепови – тражи у џепу

Аљав – аљкав ћовек

Аљине – одећа

Ангаријс- група људи која нешто сппрема

Ангар – неплодна земља

Aндришта – место где играју виле

Апе куче – пас уједа

Аран човек – добар човек

Аргатин – најамни радник

Артина –  превој земљишта према шуми

Арлија – срећа радост

Багабунта – Неред

Б`з-зова

Баница – пита са сиром

Бађавџија – беспосленик

Батка – брат

Башка – одбојено од нечег

Бедва – моба

Белуштрак – камен за кремен

Берем – тој да уработи – макар то да уради

Бичкија – ручна тестера

Блазе на њега – благо њему

Божем – тобоже

Божјак – лош човек

Брабињак – мрав

Братко – девер

Братлија – даљи брат

Браче – пријатељ

Бродар – брачар

Бузглава – недоказан човек

Вада – природни канал за воду мањег обима

Вериге – ланац над огњиштем

Вилија сирењее – филија сира

Вирче- бара од кише

Вис – склад између две парцеле

Коњи газев вра – коњи врше снопове

Врви покре нас- пролази поред нас

Много је врло овде – веома је стрмо овде

Врљак – напуштено земљиште

Ву – заменица за њу

Вута – фута – женска хаљина

Гајле – брига

Гали жену-мази жену

Глотно – прљаво

Гривња-наруквица

Грчав – мршав слабашан

Гумно – место за вршидбу

Дајма бија – одувек био

Не може да дејани-Од умора нема снаге

Не може да декса татка-не може да се о оцу брине

Довршка – славље за завршетак вршидбе

Додек не дође-докле не дође

Домазлк – сорта, порекло

Дреждак – шипражје, ситна шума

Дрмоњ-сито за одвајање жита од плеве

Дрежди – чека

Дртав биднаја-баш је остарео

Дудук – дрвена већа свирала фрула

Дупка- рупа у земљу

Ђериз – канал за одвод воде у дворишту

Ђутуре – одокативна погодба

Ер`м – јарам

Е`чм – јечам

Жљеба труп – удубљује балван

Забел – забран шуме

Загар – ловачки пас

Зајац – зец

Залунћар – скитница

Залче – комад хлеба

Заметина – тор за овце у току лета

Зслња – Прави сенку

Заткавак – узорак за ткање

Збтитак – мањи човек јаке снаге

Зламница – јстук напуњен сламом

Зговор- свадбено весеље у кући девојке

Зобница – торба за зоб

Зуна – дуга после кише

Изба – подрум

Издетвина – малер

Иљач – лек

Инатлија – пркосан

Јабанџија – туђинац

Јемпут – једаншпут

Јужице – ражена слама за везиввање

Јутре – суутра

Кабат – крив

Кавал – дувачки инструмент

Кавга – свађа

Каил – рсаположан

Каленица – земљана посуда

Каначе – Посуда за воду

Караман – човек црне пути

Карча – коњ црне боје

Картаљ-црни орао

Касти шуму – креше гране у шуми

Кинин – таблета

Китка – цвеће

Класурка – кукурузна

Клашње – вунена тканина

К<лепа – откива, кове метал

Клуче – ударац у тело песницом

Колир – рубб на кошуљи

Комка – јутарње родноверно причешће

Коруба – издубљено дукачко дрво за воду у виду корита

Котељач – кретати се укруг око себе

Кошара – стаја

Кравај – свечана погача-колач

Кромит – црни лук

Кротко – мирно умиљато

Крстина – скуп снова жита

Кулск – двени стуб – дирек на кући

Кумбара – кумашин

Кутре – мали пас

Они се лафев – они разговарају

Лејка – посуда за воду од суве тикве

Леса – таваница од прућа

Ложица – кашика

Ломоти – говори гласно и у празно без смисла

Љузне га – ошамари га

Мање – вунена пређа конац

Минтан – мушки јелек

Млозина – пуно људи

Мотка – штап

Мумурузница – хлеб од кукурузног брашна

Мустаћи –бркови

Надвор – напоље

Најутро – ујутру

Напуди га – најури га

Натурњак – насртљивац

Небесја – небо

Невела – није добро од Бога

Невестуљка – ласица, куна

Обет – оброк

Оглав – улар за стоку

Ограња – ограђен део поседа

Омлаз – свежина на лицу

Орис – пиринач

Орница – напуштена њива

Осоје – несунчана страна

Ошав – плод воћа

Пампаљука – велики штап

Партавела – новчаник

Патерица – штап за ходање

Перваз – вунена сукња

Петни га – саветује га

пирајка – даска за испирање рубља на потоку, реци

Пишмани се – каје се

Пладнује – одмара у сенку

Плевља – део стаје надградња за сено и сламу

Поганац – миш

Подвеска – врпца на вуненој чарапи

Поита накуд њега-пожурити

Постилка – дечја пелена

Потегљица – битна гредица на запрегу

Поткваса – квас за киселјнје млека

Потпудаљка – птица препелица

Почудиште – наказа

Првњи – први у реду или прворођени

Предиљка – прело

Прекаја – ручна тестера за сечење великих балвана

Прекладник – чеони камен на кућном огњишту

Пресно млеко – свеже млеко

Пречка се с људи – сукобљава се

Прт-пртина-угажена путања у снегу

Пролет – пролеће

Пролизина – пропланак

Прочке –  покладе

Пуздер – остаци од конопље

Путен – исти као он

Рав –  полица изнад кревета

Раматиз – реума

Рамничка, равниште – равнина на бртовитом земљишту

Раскрсје – раскршће путева

Разбира се – разуме се

РаСОВА – ГРАНА ИЗРАСЛА НА МЕСТУ СТАРЕ

Рид – издужено брдо

Рогожа – простирка од плетене сламе

Саглам – добар

Саможивник – себичан

Сантрач – нож за копита

Свињушка – пастирска игра слична клису

Свртина – земљиште које није изложено ветру

Севанија – сабља која сија

Севдалија – весељак

Синџир – ланац

Сировар – ученик у сироварштини – 13 јануара обред сличан коледарима

Сироватка – сурутка

Скркла – дубока долина

С`лнце – сунце

Слпци – велика дебла

Слуња се – иде без циља

Собориште – место за окупљање на вашару

Совељска – направа за ручно ткање

Солиште – место за крму стоке

Соспа- већи снежни нанос

Срч – стакло

Старејко – стари сват

Стопаница – газдерица

Студ – хладноћа јака

Ступка – отисак обуће

Сукаљка – оклагија

Сукумен – веома љуто

Сури – сиви

Сзурија – веће стадо стоке

Суртук – мангуп

Сушеница – суво димљено месо

Табијат – нарав ћуд

Такат – моћ

Тамин – процена без мерења и мере

Танац – играти коло

Танур – даска за месење хлеба

Тарачук – торба од овчје коже

Тас – лонче

Татабик – степенице

Татковина – очевина

Тегаво – успорено

Темерутин – тром и глуп човек

Тил – потиљак

Топрв – тек

Тресак удари – удари гром

Труп – велики пањ на коме се секу дрва испред дрвљаника

Тумане – кратке широке панталоне

Тупан – гош-бубањ

Ћемане – врста гудачког народног инструмента слично гуслама само што има 4 жице

Ћемер – мушки вунени шарани појас

Ћибрит – шибица

Ћотек – туча

Ћулавка – капуљача на одећи

Ћукиш – носити на леђима нешто неког

Уален – размажен

Убаво – лепо

Узиран – беспослен

Укне у њега- дуне ваздух у њега

Улулејка – сова

Упла – страх од болести

Урутка – алат посебне вредности

Цвик – веома кисело

Цедилка-платнена торба за цеђење сира

Чалдисаја се – скренуо са ума

Чепати се – стално галами виче

Чапоњак – папак

Чатали – рачве на дрвету

Чекутина – чекиње

Черга – већи вунени ткани покривач сличан ћилиму

Чибук – дрвена муштикла ручне израде

Човеклк- Човечност одобина добрих људи

Чукаљ – пањ

Чуканица – сноп сламе

Чукарка – брдашце

Чума – женски демон

Чурук – лош човек који жели да напакости другоме

Џамбас – напрасит човек

Џилип – трговац стоком  – Џулија – овчарска кабаница

Шајка – ексер

Шамија – женска марама

Шљапа – ходати по води

Штрапаљка – отисак стопала у земљи или снегу

Шумка – грана са листовима дрвета

Дзвезда- звезда

Дзвеска – говори продорним гласом

Дзвииирка – мали отвор

Дзид- зид

Дзидине-зидине

Зашто када су у пи­та­њу је­зич­ка ис­тра­жи­ва­ња, не об­у­хва­тају про­стор  Пчи­ње? У на­шој ди­ја­лек­то­ло­шкој на­у­ци о ово­ме го­во­ру за­сад по­стоје са­мо нај­фраг­мен­тар­ни­ји по­да­ци. Вла­ди­мир Сте­ва­но­вић умро је не сти­гав­ши да за­вр­ши сво­ју ди­сер­та­ци­ју Го­вор Пчи­ње, об­ја­вље­ни су је­ди­но ра­до­ви Ми­кро­то­по­ни­ми­ја оп­шти­не Тр­го­ви­шта (Сте­ва­но­вић 1979). Има­ју­ћи то на уму, написала сам овај пост, захваљујући мом пријатељу који ми је и испричао  ову причу, а која излаже, пре све­га, пот­пу­ни ре­пер­то­ар об­ли­ка де­кли­на­ци­је, коњу­га­ци­је и да на­зна­чим глав­не по­је­ди­но­сти ве­за­не за инвен­тар не­про­мен­љи­вих ре­чи у Пчињском говорном подручју. Јер, закључак из ове приче је да изворни Србски  говор још чувају од заборава стари Пчињани. Питам се, а питам и вас да ли се случајно свет назива Бели свет, Род СРБ – Бели Срби и Бог – Бели Бог- и једно ТРОЈСТВО БЕЛОГ БОГА, БЕЛИХ СРБА и БЕЛОГ СВЕТА. У Бели свет отишло је много СРБА. Што ли је то тако, односно, нама приговарају, за нешто што не чинимо, а сами стварају коју то Србију по свету. Који је то нови друштвени поредак да су Срби свуда у расејању широм света.

Има ли државе где Срба нема? Но, стара Србска пословица гласи „Видећемо чија мајка преде белу, а чија црну вуну“, то ти је оно Србско такође „ништа није само црно, а ни само бело,“ „НИЈ и ГНАЈ су наше речи изокренуте у ЈИН и ЈАНГ-ниј и гнај“, па чије ће се пред Творцем важити.“

 

Женска Паштунска традиционалана хаљина у Ирану / фото: Пинтерест

 

Традиционалана Паштунска женска одећа у Авганистану / фото: Пинтерест

 

Tрадиционалана Паштунска одећа у Авганистану /Фото: Флицкр

 

Пакистанска Паштунка / фото: тхемакеовералтар.wордпресс.цом

 

Пакистанска Паштунка / фото: тхемакеовералтар.wордпресс.цом

 

 

Извор: Паметарница

 

 

Информације о Јасмина Палић

Погледајте такође

Аеродром МОРАВА промашена инвестиција или још једна пљачка саможиваца на власти

Промашена инвестиција. Тако су се у Титово време звале бројне непотребне, погрешне и прескупе фабрике, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *