Почетна / Архива / БОТОВСКА СТАТИСТИКА: Током режима СНС-а број државних функционера скочио за 24 ХИЉАДЕ!
Фото: РТВ

БОТОВСКА СТАТИСТИКА: Током режима СНС-а број државних функционера скочио за 24 ХИЉАДЕ!

Србија је светски лидер по броју отворених радних места кроз пројекте страних директних улагања у односу на број становника, пише у извештају „ИБМ Глобал Лоцатионс Тренд 2018“. У том се извештају, међутим, не наводи да највећи број „срећника“ који су се докопали тих радних места по којима смо лидери, ради за мизерну плату, често недовољну за минимум достојанственог живота. За разлику од њих, они који су се „запослили“ захваљујући бављењу политиком, увелико уживају у „златном добу“ у коме ће, извесно је, а и председник је тако најавио, „пара бити више него икада“. Отуда не чуди што је Агенција за борбу против корупције регистровала фантастичан пораст броја активних државних функционера – са 12.363, колико их је било 2011, на 34.157 на крају 2017.

Како је могуће да упркос забрани запошљавања у јавном сектору број функционера стално расте? Такав тренд би донекле био разумљив да је у међувремену дошло до смене власти. Но, како СНС чврсто држи узде, очито је да је одговорност за пораст броја државних чиновника, а тиме и неумерено расипање новца уштеђеног смањивањем плата и пензија, искључиво на владајућој коалицији. Мањим делом број функционера порастао је као последица повећања броја организационих јединица и формирања нових јавних предузећа и установа, што аутоматски значи и именовање новог броја директора, заменика, помоћника итд. А главни узрочник хипертрофије државног апарата јесте перфидни напредњачки механизам за стално запошљавање без конкурса. Тако су, на пример, у секретаријатима и службама Градске управе Београда у периоду од 2014. до 2017. масовно постављани нови помоћници, најчешће у в. д. статусу, да би убрзо, понекад и само неколико дана након постављења, били разрешавани и распоређивани на неко друго радно место у складу са стручном спремом. Слична пракса примењивана је и у готово свим од 160 локалних самоуправа у којима је на власти СНС. Тако је армија страначких чиновника, са мањим или већим привилегијама, за свега пар година готово утростручена. Ти неки нови клинци најуносније Србске професије која се зове политика, бахатости се уче од народних посланика међу којима многи, како представници власти, тако и опозиције, у скупштинским клупама седе још од првих вишестраначких избора пре безмало три деценије.

ПУПС као ЈУЛ

Протеклих недеља неколико дневних новина писало је о „богатим пензионерима“ и посланицима који, осим обавеза у парламенту, обављају и по неколико додатних послова. И поред толике „презаузетости“ они стижу да „заступају“ интересе делова популације које су у страначким програмима означили као своју циљну групу. Врхунац тог лицемерја представља наступ посланика Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), странке која, после ЈУЛ-а, представља најмонструознију политичку организацију од обнове вишестраначког система. Према подацима из Регистра функционера Агенције за борбу против корупције, од десет посланика ПУПС-а њих седам истовремено прима и посланичку плату и пензију (законом је то дозвољено), а које су листом, изузев у два случаја, натпросечне и крећу се од 47.000 до чак 70.000 динара. Ником од тих ПУПС-оваца – који су протеклих година изгласали све што је предложено а било је противно интересима пензионера и који су стамбено обезбеђени, имају солидне аутомобиле, а у просеку примају 1.300 евра месечно – није пало на памет да се одрекне и најмањег дела својих прихода, макар на нивоу просечне пензије. Тако директорка „Пошта Србије“ Мира Петровић и шефица њеног кабинета Снежана Б. Петровић, чије су плате 217.000, односно 170.450 динара, без имало блама примају и месечни скупштински паушал од 27.320 динара, који следује посланицима који су већ негде у радном односу, а Вера Пауновић из Лазаревца, сем пензије од 56.000 и посланичке плате од 100.000 динара, прима и 10.000 динара џепарца као одборник у Скупштини Београда. Момо Чолаковић, потпредседник ПУПС-а, има пензију скоро као Вучићеви родитељи (70.920 динара), а прима и посланичку плату од 95.505 динара. По висини примања, ПУПС-овци су апсолутно потврдили крилатицу „без старца нема ударца“, а међу њих је „залутала“ једино Снежана Б. Петровић (није познато да ли је у роду са Миром Петровић), која у 46. години живота већ има три стана и три аутомобила.

Неко ће рећи – иста је ствар и са опозицијом. И то је делимично тачно. И Жарко Кораћ прима пензију од 59.000 динара и посланичку плату од 96.000, још је платежнији Драгољуб Мићуновић (плата 99.000 и пензија 75.200 динара) итд. А шта тек ради лажна опозиција, екипа која, као и њихов бивши страначки колега, а актуелни председник државе, нема ни дана радног стажа (осим затворског)?! Војислав Шешељ као посланик прима 104.000 динара, има пензију од 43.000 динара, а приде је обезбедио и тезгу сину Александру, који као посланик прима 88.000 динара. Милорад Мирчић има посланичку плату 90.000 динара, а као одборник Скупштине Новог Сада прима још 25.000 динара. А срамота Србског парламента Вјерица Радета – као потпредседник Скупштине прима 114.000 и још 59.000 динара као пензионер. Ипак, радикали су мала деца за пензионере из СПС-а, међу којима је шампион Славица Ђукић Дејановић чија пензија износи 109.990 динара, као министар прима 88.990, а као лекар у КЦ Крагујевац још 40.000 динара. Нешто скромнији је почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић са пензијом 88.570 и посланичком платом 113.727 динара.

Подршку владајућој коалицији лепо су наплатиле и „комби странке“, пре свих СПО. Тако Александар Чотрић, као и сваки афористичар, живи у гарсоњери од 36 квадрата (мању квадратуру је пријавио само Вучић), али зато, сем посланичке плате од 99.714 динара, прима и месечне накнаде за чланство у скупштинама „ЕПС турса“ и „Југоинспекта“ (41.413 и 35.000 динара). Александар Југовић, такође књижевник који се бави нешто захтевнијим формама од афоризма, као члан Управног одбора Агенције за реституцију прима 38.167 динара, а као посланик 77.338 плус паушал од 27.320 динара. Као и сви неафирмисани књижевници Југовић вози „ауди А3 1,9 ТДИ“ из 2009, паре држи у банци, а уместо стана власник је две хале површине 260 квадрата. Југовићу и Чотрићу узор је Дана Драшковић, супруга некад првог опозиционара Србије, која је већ 22 године пензионер са пензијом од 40.000 динара, а подршку свог мужа Вучићу наплаћује чланством у Одбору директора НИС-а за које прима 771.000 динара (6.500 евра) месечно.

Ретки су народни посланици, као Миланка и Драгомир Карић из Покрета „Снага Србије“, који за боравак у парламенту не примају никакву накнаду. У Агенцији за борбу против корупције заведено је да Богољубова супруга у власништву има само кућу од 800 квадрата и „мерцедес“ из 2013, а да је њен девер Драгомир, иначе пензионер с пензијом од 88.913 динара (ко каже да Карићи нису уплаћивали доприносе), власник куће од свега 200 квадрата и два аутомобила – „мерцедес-бенц С 350 БТ ланг, тип W222“ из 2014. и „мајбах 62“ из 2003…

 

Извори: београдски-глас.рс/Бранислав Кривокапић, герила.рс

 

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

НАРКО ШИХАН! Брат председника Гроцке „Кјокушинкаји криминалац“!?

НАРКО ШИХАН! Брат председника Гроцке „Кјокушинкаји криминалац“!? Портал „Правда и Право“ ће као подршку порталу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *