Повезане објаве
На будућим је научницима да… открију колико по глави кошта да се деца увере да је снег црн. Кадa се та техника усаврши, свака власт задужена за образовање више од једне генерације моћи ће да контролише своје поданике сигурно и без потребе за војском и полицијом.
Бертранд Расел: „Утицај науке на друштво“
Унија синдиката просветних радника Србије издала је књигу групе аутора „КОЛИКО КОШТАЈУ ИЛУЗИЈЕ, Либеризација образовања у Србији“ коју можете бесплатно у пдф-у ОВДЕ преузети. Следи део текста који је Биљана Ђорђевић написала.
Да би „елита“ успоставила апсолутну моћ неопходно је да своју владавину реализује над целим светом и над сваким пољем људског живота. У домену егзоколонизације то подразумева стално освајање нових неутралних територија, а у домену ендоколонизације – свођење људи на скуп реакција, при чему су њихова убеђења и мишљење сувишни.
Хана Арент је, суочивши се са искуством нацизма, закључила да циљ тоталитаризма нису тлачења, тортуре, убиства, геноцид, неподношљиве масовне патње, тотална доминација, већ да је циљ је да се збрише човечност људи. Концентрациони логори и логори смрти служили су, сматра ауторка Извора тоталитаризма, као лабораторије у којима је доказано основно уверење тоталитаризма – да је све могуће. Иако су те лабораторије коришћене за најразличитије експерименте (укључујући медицинске, чији су ужаси до детаља забележини на суђењима лекарима Трећег Рајха), ови експерименти су од мањег значаја. Прави циљ тоталне доминације је претварање људске врсте у скуп непроменљивих, идентичних реакција, која онда може да се замени било којим другим: претварање у врсту која није више сасвим људска.
Најважнији феномен, феномен сувишности (учинити људе сувишним), по Хани Арент, основна је карактеристика тоталитарних система а уништење савести, убијање моралне личности, најважнији корак у успостављању система у коме је све могуће. Индивидуалност човека, као јединствену одлику људске личности, веома је тешко уништити зато што суштински зависи од природе и сила које је немогуће контролисати вољом, но, након убијања моралне личности, утире се лак пут нестанку различитости и индивидуалности.
„Они који теже тоталној доминацији морају да униште сву спонтаност, коју ће само постојање индивидуалности увек генерисати, и да трагају за њом и у најприватнијој сфери, ма како неполитична и безазлена она изгледала.“(5)
Свести човека на скуп реакција, условних и научених рефлекса, човека који се лако може заменити, предуслов је за реализацију неограничене моћи, која је у природи тоталитарних режима.
„Тоталитаризам не тежи деспотском владању људима, већ систему у коме су људи сувишни. Тотална моћ се може постићи и очувати искључиво у свету условних рефлекса, у свету марионета без трага спонтаности. Управо зато што су човекове снаге толико велике, њиме се може у потпуности владати тек када он постане примерак животињске врсте зване човек.“(6)
Теолошким језиком говорећи „то је дрзак покушај уништавања Божје креације и преображавања људи у „изопачене животиње(7) “.
Идеал тоталитарне власти, по Хани Арент, је и уништавање слободе као живе политичке реалности, при чему се не ради само о простом ограничавању појединачних или системских слобода, већ о систематском брисању љубави према слободи и стварању предуслова у коме ће људска бића заборавити на саму идеју о слободи.
Инжењери Новог светског поретка методично реализују овај циљ. Успостављање контроле и доминације над друштвом у Глобалистану, реализује се употребом језика, образовног система и медија. Успех социјалне контроле и програмирања почива на употреби псохолошких техника усмерених на моделовање базичних одлика људског понашања какве су конформизам и навике. Власт функционише као грабљиви систем који заробљава енергију појединца стављајући је у погон за покретање новог циклуса своје све веће моћи. Покоравање ауторитету и онеспосбљавање појединца за преиспитивање и критичко мишљење, својеврсна прохибиција мишљења, путем медија и школског система утискују се у психу човека на нивоу несвесног. Неподлегање контроли, радикализам и побуна против општеприхваћеног програмирања прогресивно доводе појединца у стање одбачености: такви људи ће бити мање вољени, они ће бити третирани као аутсајдери, према њима ће бити предузете мере социјалне прохибиције. Профитна оријентација друштвене организације, своју кулмнацију достиже у претварању човека, његове јединствености, креативности, слободе у – људске ресурсе, материјал за разградњу и трансформисање.
Овај процес је отпочео двадесетих година прошлог века када је људска психа постала простор бесомучне колонозицаје од стране психолога, пропагандиста и ПР менаџера, савршено се уклапивши у фундаменталне промене образовног система које су биле у пуној експанзији. Школски систем је плански почео да производи генерације немислећих људи, потпуно несвесних концепата који им се намећу и сила које моделују њихове умове. Отпочео је процес одвајања људи од реалности и наметања готових конструката у образовног процесу који је престао да испитује реалност.
Образовање за Нови светски поредак уведено је најпре у САД и СССР који су функционисали као лабораторије за испитивање стратегија програмирања, условљавања и заглупљивања ученичке популације. Образовни систем у САД развијао се по пруском моделу заснованом на истраживању које је у 19. веку спровела пруска влада са циљем да испита како моделовати људе да послушно служе држави. У том систему доминирале су теорије о три варијанте едукационог система: једна је важила за интелектуалну елиту; друга за слуге интелектуалне елите, такозване професионалце: докторе, правнике, итд. док је трећа била намењена масама. Едукација као врста научне контроле ума имала је за циљ да од треће групе начини војнике чији ће мозак бити тако испран да никада неће постављати питања, већ ће слепо извршавати наређења.
Како је то показао Џон Тејлор Гато, водећи критичар образовног система САД и Запада, 1932. француски филозоф и министар образовања, Виктор Казн увео је програм који не само да је консолидовао пруски систем образовања у француским школама већ је имао велке реперкусије на образовни систем у САД. Томас Мен (Thomas Mann) је дао позитивну оцену пруског модела образовања Образовном одбору САД 1. новембра 1839. године.
Централизација образовања у САД у духу пруског модела водила је далекосежним променама усмереним ка стављању образовања у функцију великог бизниса, потирању академских стандарда знања и промени карактера нације.
Психологија као наука убрзано је продирала у сваку пору образовног процеса. „Отац напредног васпитања“ у САД, Џон Дјуи, психолог, фабијански социјалиста, реформисао је образовање у САД (и СССР-у) у складу са увидима које је у Лајпцигу развијао Вилхелм Вунт, са чврстим уверењм да се применом условљавања по моделу стимулус-одговор, ученици могу уобличити за нови друштвени поредак(8) . Пруски психолог Вилхелм Вунт, један од утемељивача модерне психологије, закључио је у својим радовима да људско биће не поседује душу те да се може програмирати, попут аутомата или робота – биолошког андроида.
Дехуманизација човека, његово кондиционирање на стимулус/одговор програм, истраживана у оквиру теорије бихејвиоризма, у радовима америчког психолога Б. Ф. Скинера добила је модел по коме је релизовано оно што је Скинер назвао „операционално кондиционирање“ – условљавање различитим „позитивним“ и „негативним“ стимулусима. Као позитивни стимулуси уведени су новац и награде, док су негативни довођени у релацију са казном и шоковима.
Операционално условљавање, како се показало, није имало никакав ефекат на антиауторитарне појединце, оне који се противе ауторитету, док је савршено функционисало код инфантилних, од ауторитета зависних појединаца и постало је принцип по коме је обликовано обавезно образовање у САД. Реформа образовања, изведена на основу синергије радова Вилхелма Вунта, Ивана Павлова, Скинера и других психолога који су људе изједначили са машином, довела је до пустошења личности, одузимања истинских људских права и претварања људи у људске ресурсе.
Строго структурирана настава постепено је разводњавана различитим бихејвиоралним и другим допунским програмима – „психотерапијом“, „модификацијом понашања“, „психоедукационим методама“, „обучавањима осетљивости“, који су имали за циљ да модификују ставове, уверења и вредносни систем ученика. Аудио- визуелни програми конципирани су тако да делују на емоционална и афективна стања. Крајњи циљ ових програма био је уклапање у одређени осмишљени калуп и норме компјутеризованих процена.
Школе су постале институције за тренинг деце како би постала „људски ресурси“ – закључила је Шарлота Изербит, бивши виши саветник у Министарству за образовање САД, ауторка студије: „Намерно заглупљивање Американаца“(9) – и ту нема никаквог говора о образовању. Деца се тренирају како би омогућила повећање профита за глобалисте. Треба, међутим знати да након што кондиционирање постане основ едукације – цивилизација умире.
Створена је илузија образовања оних који завшавају школе одређеног степена, док је пажљивом применом програма, фаворизовањем специјалистичког знања, производњом теорија и увођењем тестова, створена класа „интелектуалаца“ који пристају уз систем ма шта се у њему одигравало. „У школе је уведен систем „политички коректних“ информација, тако да у америчком образовном систему никада не можете да дођете до података о томе на који начин су се језуити инфилтрирали у све верске системе, какав је обим пљачке изведене током крсташких ратова и слично. Уместо тога, степен информација које вас форматизују као слугу система се непрекидно повећава“(10).
Шарлот Томсон Изербит је као бивши виши саветник у Министарству за образовање САД у првој администрацији Роналда Регана открила дугорочни стратешки план Фондација ослобођених пореза да трансформишу Американце од одлучних индивидуалаца и људи спсобних и оспособљених да решавају проблеме у земљи у испране мозгове и пуке шрафове Глобалистана. Отпуштена је након што је обелоданила документе који су указивали на курикулуме по којима је спроведена свеопшта компјутеризација наставе у САД.
Међу документима под насловом „Побољшање образовних вештина помоћу технологије“ – Шарлот Изрбит је пронашла и нацрт пројекта под називом: Project BEST –“PROJECT DESIGN FEATURES” „Шта можемо контролисати и чиме манипулисати на федералном нивоу?“
Књига Шарлоте Томпсон Изербит, „Намерно заглупљивање Американаца“ ,темељи се на документима Министарства образовања у Вашингтону у које је увид имала у време када је тамо радила. Ови документи откривају јасан план промене образовног система у средство програмирања перцепције маса како би се произвеле неуке и покорне одрасле особе које ће служити влади и корпорацијама попут робота који не постављају питања и који подржавају програм централизоване контроле човечанства путем глобалне Светске владе.
„Образовање“ је, заправо, постало моделовање перцепције ученика из којих је неопходно одстранити све моралне, психолошке и перцепцијске препреке жељеној друштвеној промени и уласку у потпуно ропство. Систем је замишљен тако да усађује следећа животнa гледиштa:
• Истина долази од ауторитета.
• Интелигенција је способност памћења и понављања.
• Тачно памћење и понављање се награђују.
• Непокоравање се кажњава.
• Прилагођавај се интелектуално и социјално.
Деца и млади припремају се да буду зупци у централном погонском зупчанику Новог светског поретка као новог колективитета. Индивидуалност се повлачи у корист колективног мишљења како би се још више појачао притисак на оне који не желе да буду конформисти. Ставља се нагласак на „стратегијама групног учења“ и сва деца у групи морају постићи одређене циљеве пре него што група може да крене даље.
„Обавезно образовање је постало ништа друго до школа за слуге система“ каже историчар Ричард Гроув, писац сценарија за филм „Стање ума“(11).
Шездесетих година прошлог века, у САД названим „луде шездесете“ започиње даљи рад на увођењу образовног процеса који је имао за циљ да преобликује појединца, не као индивидуу већ као део групе. Овај процес одвијао се у склопу система преузетог од стране менаџера: планирање, програмирање, менаџмент буџета (PPBS) постају modus operandi свих министарстава у влади САД. Промена друштва у смеру који одговара успостављању Новог светског поретка захтевала је примену метода социјалног инжињеринга који је имао за циљ стандардизацију (роботизацију) људског бића – како би се у једном тренутку читава популација без отпора уклопила у агенду Новог светског поретка. У ту сврху ангажовани су такозвани „агенти промене“.
Професор Џон Гудлед (John Goodlad), први агент промене у САД који је тридесет година био финансиран од стране фондација изузетих од пореза, изјавио је 1969. године да ће централно питање 21. века бити контрола образовања. Основно питање које ће се тада поставити неће бити: какво је знање најбоље већ како учинити да људи раде оно што ми желимо(12).
У САД су шездесетих година 20. века донета два протокола која су омогућила да процес намерног заглупљивања америчке по- пулације буде спроведен у основним и средњим школама. Први је Бихевиорални научни програм за едукацију наставника (BSTEP), а други је каталог бихејвиоралних модификационих програма, публикован од стране владе САД под називом Pacesetters in Innovation који ће бити примењени у школству (написан на 564 стране). Овај каталог и његова примена омогућили су, каже Шарлота Изербит, да се заједничким напорима униште и последњи остаци традиционалног академског образовања, замењујући га системом контроле ума који гарантује стварање „Новог светског човека“ који више не би био способан да се супротстави и оспори тоталитарну политику, како своје, тако ни Светске владе(13).
Програмирању нису подвргнути само ученици већ и наставници. Како у својој књизи „The Underground History of American Education“ показује Џон Тејлор Гато, између 1967. и 1974 обука наставника у САД била је тајно преузета од стране малог броја приватних фондација, одабраних универзитета, тинк-тенк организација и владиних агенција које су деловале у оквиру Бироа за образовање САД. Темељи на којима је почивала трансформација образовања наставника били су:
1. Екстензивна вежба владе у футурологији која се одвијала под називом Дизајнирано образовање за будућност,
2. Пројекат за бихејвиоралну обуку наставника,
3. „Таксономија образовних циљева“, Бенџамина Блума, огроман приручник на преко хиљаду страна који је утицао на сваку школу у Америци.
Сваком државном министарству за образовање саветовано је да постане „агент за промене“.
Пројекат за бихејвиоралну обуку наставника, јасно је показао интенцију својих креатора – успостављање „безличне манипулације наставника“, након чега ће „мали број људи бити у стању да постигне контролу над њиховим мишљењем“. Сваки појединац добиће свој идентификациони број који ће омогућити послодавцу и осталим контролорима да га прате и, уколико је потребно, делују на њега на сублиминалном нивоу. Мала одабрана „елита“ почела је да прати и контролише рад професора и наставника.
Увођењем Новог светског поретка, заглупљивање популације постаје глобална обавеза и задатак „образовног“ система сваке појединачне државе.
Глобализација образовног процеса, као један од примарних задатака у успостављању Новог светског поретка, реализује се кроз деловање организација УН, фондација и бројних владиних и невладиних структура појединачних земаља који функционишу као агенти промене. Карнегијева фондација за унапређење образовања и остале организације у Карнегијевом ланцу, као и Рокефелеров Генерални одбор за образовање, главни су финансијери образовног инжењеринга за Глобалистан. Фондације изузете од плаћања пореза (Карнегијева, Рокфелерова, Фордова…) највећим делом су од свог оснивања усмеравале своје фондове на програмирање индивидуе, њену форматизацију и инструментализацију. Контрола образовања била је један од примарних метода. Фондације нипошто нису издавајале тако велике своте новца за програме образовања из филантропских побуда већ како би промениле мишљење, свест народа, кроз једну или две генерације.
Једини пут када је Конгрес САД, на основу уставних овлашћења испитивао рад великих фондација изузетих од плаћања пореза било је током заседања Ријсове комисије (1952-1954). Рокфелерова, Карнегијева, Фордова фондација су том приликом изјавиле главном истражитељу, Норману Доду, да раде под директивом председника САД, и да им је пре педесет година дат задатак да раде на уништењу индивидуализма у САД како би омогућили спајање Америке са Совјетским Савезом и довели до стварања Новог светског поретка. У својој књизи из 1966. под називом „Трагедија и нада“, професор са унивирзетита Џорџтаун, Керол Квигли (Carroll Quigley) исписује „праву историју света нашег времена“.
У овој својој књизи Квигли детаљно описује тајно друштво, делимично финансирано од стране банкара лорда Ротшилда, покренуто од стране Сесила Роудса и предвођено лордом Алфредом Милнером и људима окупљеним око часописа „Спољни послови“ („Foreign Affairs“) које Квигли назва „Милнерова група“. Ова књига, написана на око хиљаду страница, документује и декодира преузимање светских процеса од стране владајуће елите, стациониране у Британији, која је користила модел „владавине и контроле над пуним спектром“ како би финасирала комунисте, фашисте али и демократе и републиканаце у САД, омогућавајући делотворност илузије о постојању супротстављених табора. Финансирање ових процеса имало је за циљ настанак глобалног колектива за светско становништво, док се елита изузима од свих закона и правила која се прописују за планетарну популацију. Једна од важних карика у ланцу успеха Новог светског поретка било је привлачење најбољих студената из читавог света који су стипендирани како би у одговарајућем тренутку заузели своје место у систему Великог брата. Програми стипендирања, попут програма универзитета Роудс, не само у Британији већ широм света, имали су за циљ стварање интернационалног труста мозгова чији је задатак програмирање нових генерација које је требало да преузму контролу владиних, корпоративних и медијских система, када дође време за преузимање појединих држава од стране Новог светског поретка.
Најпотпунију анализу трансформације образовног система у и за Глобалистан, како на глобалном плану тако и у Србији, дао је Владимир Димитријевић у студији објављеној под насловом „Нови школски поредак“. У књизи се показује да су циљеви који треба да буду постигнути у оквиру глобалистанског школског система: разарање традиционалних вредности и веровања друштва, нарочито хришћанства; наметање глобалистичких уверења да је светска колективистичка држава једино решење за све проблеме. Да би се „лихварска интернационала“ успоставила, неопходно је обликовати појединца у складу са њеним захтевима.(14)
Димитријевић нам пружа увид у хронологију глобалистичких тенденција које су поставиле оквир за „школокауст“ – убијање образовања које се замењује техникама контроле ума и форматизације појединца по мери Новог светског поретка. Аргументација коју Димитријевић износи, потврђује и оно што су најистакнутији критичари реформе образовања у САД континуирано доказивали: да су глобалистичке тенденције биле идентичне и заједничке и комунистичком Истоку и капиталистичком Западу, што је још један доказ и потврда да је комунистичка револуција била режирана и финансирана од елите моћи и коришћена као простор за експериментисање чији ће се резултати примењивати у оквиру Агенде 21.
УН су најважнији агент глобалне промене образовног система и највећи спољашњи ауторитет који се одржава упркос бројним доказима да су њене организације и агенције ангажоване на реализацији бројних програма у оквиру еугеничког пројекта.
Међу бројним активностима УН на стварању организационе структуре за успостављање глобалног система за испирање и инжињеринг мозгова, је и оснивање „Института за изучавање 21. века“, чији је циљ да „подстакне образовање у глобалном правцу“. Оснивање овог института подржали су УНЕСКО, Светска банка и Рокфелерова фондација. Овај институт један је од оних који треба да допринесу Новој духовности у складу са увидима садржаним у књизи „Ново постојање: обликовање глобалне духовности“ која, како каже Димитријевић, „постаје манифест новог школства“. „Књигу је написао Роберт Милер, дугогодишњи директор Економског и социјалног савета УН, ученик Алисе Бејли, и секташки гуру Шри Ћинмој“. На међународном скупу посвећеном курикулуму у Холандији… државе учеснице позвале су западне државе и Јапан да усвоје „world core curricilum“ заснован на Милеровој књизи.(15)
Сексуално васпитање у знаку идолатрије хомосексуализма и покрет за Ново доба задобијају повлашћено место у „образовним“ институцијама Новог светског поретка.
Ништа необично за доба у коме је отворен пут новом еугенизму који фаворизује вештачку селекцију, генетичку модификацију и води чисти рат против права на рађање у планетарним лабораторијама, широко отвореним блиставој будућности генетски модификованих врста спремних да дочекају дан када ће их машинска цивилизација неповратно заменити. Ментално здравље и когнитивно стање, предмет су континуираног старања и бриге Новог светског поретка. Психотика и антидепресива, електронско евидентирање „поремећаја“ има веома важну улогу у диференцијацији школске популације(16). Деца која се лако не прилогођавају системском програмирању добијају дијагнозу по којој имају „потешкоћа у учењу“, „проблеме у понашању“ или „поремећај дефицита пажње“, класификованих у категорију психолошких и бихејвиоралних „поремећаја“ који се решавају – фармакотерапијом. Нови светски поредак по хакслијев- ској рецептури решава проблеме недостатка ентузијазма према Великом брату… Четири милиона деце је на психоманипулативном „леку“, Риталину, само у Сједињеним Америчким Државама, док је преписивање терапије Риталином, у Британији у току протеклих десет година, учетворостручено.
Ментално здравље и когнитивно стање предмет су континуираног старања и бриге Новог светског поретка. То је потврђено и на међународној конфернцији у београдском хотелу „Парк“ (мај 2013) одржаној под називом „Побољшање: когнитивно, морално и побољшање расположења“ на којој су најпознатији светски ауторитети у области „биоетике“, водеће „етичке“ дисциплине Новог светског поретка, изнели своје елаборације о неопходном поправљању људске когниције и морала – фармаколошким средствима. Интелектуално и морално побољшање је, и по речима професора Џона Хериса са Унивезитета у Манчестеру, неопходно. Али та промена ће неминовно водити нашем нестанку. Или професоровим речима: „Допустите да објасним. Мислим да људи у будућности неће постојати. Људи ће наставити да еволуирају и како се догађа у еволуцији, да би опстали, људи ће морати да се мењају. А та промена ће нас вероватно учинити једном битно другачијом врстом. То је неминовно. Међутим, да бисмо ми, односно та врста опстала, она мора постати више интелигентна, отпорнија и здравија.“
Или, преведено са орвелијанског новоговора: Дрогирана по мери ДСМ-5 класификације која ће постати основ за наметање не само стратегија „биоетичког“ масовног дрогирања човечанства, већ и чиповања.
„Две главне гране медицине будућности у нашем Врлом новом свету, сматра Миодраг Вуковић, биће психијатрија, која ће одређивати ко је „поремећен“ и хирургија која ће уграђивати све што психијатрија налаже у циљу отклањања „поремећаја“ и „побољшања“ врсте. Хирургија ће омогућити реализацију „поправки“ и „преправки“ човековог тела по налогу етичких комитета Новог светског поретка. Погледајте: Буш је у априлу 2002. г. покренуо Комисију за ментално здравље(17) која је спровела широку кампању за испитивање „менталног стања“ популације. Само у школском систему те године „испитано“ је 52 милиона ученика и око 6 милиона учитеља, професора и других запослених. Испитивања су обухватала и предшколски систем. Након „истраживања“ – неподобни су одстрањени. Наравно, све се одвија у савршеној координацији са Биг фармом, фармацеутским бизнисом који по профиту надмашује све остале укључујући војно-индустријски комплекс, препоручен увелико од стране биоетичара задужених за рационализацију масовног дрогирања светске популације у циљу „побољшања когнитивних и моралних својстава“. Класификација поремећаја ће представљати основ и за чиповање. Ставке које су нам презентоване су „транспарентне“. Али постоје и „неотпаковане“ ставке, које ће у датом моменту бити активиране (обелодањене)“(18).
Извори:
(5) Арент, Х., Извори тоталитаризма, Београд 1998., стр. 463.
(6) Ибид., стр. 464.
(7) Бернстин, Р., Одговорност филозофа, Београдски круг, Београд 2000, стр. 400
(8) Упореди: Dennis L. Cuddy: “The Conditioning of America”; The Christian News, New Haven, Mo., December 11, 1989.
(9) Charlotte Thomson Iserbyt: The Deliberate Dumbing Down of America www. deliberatedumbingdown.com/MomsPDFs/DDDoA
(10) America’s Road to Ruin Transcript of Charlotte Thomson Iserbyt speaking on the Secret History of Western Education: the Scientific Destruction of Minds – a video production by Alex Jones and PrisonPlanet.com and InfoWars.com, May 2011; Length 1:14:5
(11) Документарни филм „Стање ума – психологија контроле“ (State of Mind: The Psychology of Control), премијерно приказан на сајту Prison planet, 17. јула 2013. приказује процес којим је моћна елита успела да веома успешно моделује умове људи тако да они изгубе практичну способност контроле властитих судбина, остајући потпуно несвесни функционисања технологије моћи која делује у форми новог, невидљивог тоталитаризма. Аутори филма су режисери и активисти Џејмс Лејн (James Lane) и Крис Ејмери (Chris Emery). Синтеза знања, увида и објашњења која се у филму износе, откривају да је највећи део онога у шта верујемо заправо – брижљиво осмишљена масовна обмана која се утискује у нашу свест и моделује нашу подсвест, предиктивно програмирајући људски род. Филм испитује науку контроле која је еволуирала током генерација, тако да диктатори, силници и корпоративни луткари могу профитирати од нашег незнања и ропства. Испод наковња школског система, медија и индустрије забаве, рођена је нова популација робова, потпоно неспособна да сагледа реалност и своје место и улогу у њој. Ричард Гроув (Richard Grove), историчар и форензичар, писац је сценарија за филм а о стању ума говоре доктори, психолози, психијатри, команданти одељења за психолошки рат војске САД: Едвард Грифин (G. Edward Griffin), Даг Валентајн (Doug Valentine), Шарлота Изербит (Charlotte Iserbyt); Џон Рапапорт (John Rappoport); Курт Хаскел (Kurt Haskell), Кеј Бич (Kaye Beach), као и новинар Алекс Џонс (Alex Jones) дају у филму одговоре на питања: Да ли смо програмирани? Да ли су наши умови под контролом? У којој мери и од кога? Шта то значи за будућност човечанства?
(12) John Goodlad, “A Report from the State Committee on Public Education to the California State Board of Education—Citizens for the Twenty-first Century—Long Range Considerations for California Elementary and Secondary Education,” 1969. Упореди: Ibid; стр.56.
(13) Упореди: Charlotte Thomson Iserbyt, The Deliberate Dumbing Down of America, стр. 56. www.deliberatedumbingdown.com/MomsPDFs/DDDoA.sml.pdf
(14) Упореди: Димитријевић, В. Нови школски поредак – глобална реформа образовања и коначно решење „српског питања“; Легенда, Чачак, 2005. стр. 64.
(15) Упореди: Ibid: стр.71..
(16) По којим дијагностичким критеријумима ће ово разврставање напредовати можемо претпоставити на основу најновијег дијагностичког приручника за менталне поремећаје Америчке психијатријске асоцијације, својеврсног глобалистичког психијатријског Манифеста, који је допуњен новим правилима и списком нових менталних поремећаја (ДСМ-5). Класификација ће постати основ за имплементацију не само стратегија „биоетичког“ масовног дрогирања човечанства већ и чиповања. По новој класификацији Америчке психијатријске асоцијације у менталне поремећаје убрајају се: – Orthorexia Nervosa – „психички поремећај“ заокупљености припремама здраве хране, планирање јеловника, редовна вежба и борба против пестицида, хербицида и конзерванса у тој мери да се особа не осећа добро уколико једе нездраву, калоричну и масну храну. – PAB – Passive-aggressive behavior (Пасивно-агресивно понашање) – Понашање којим особа на пасиван начин агресивно опструира неки општедруштвени циљ или улогу; – “Organized Stalking” односно „организовано ухођење“ – „мисао да вас Влада или тајне службе надзиру и прате помоћу технолошких алата“ од сада ће бити повезан с параноидним поремећајем личности (Ф60), упркос чињеницама које је недавно открио Едвард Сноуден у контексту програма Призма, које недвосмислено показују да је свеобухватно надзирање и шпијунирање целокупне светске популације увелико у току; – Промене расположења, сметње памћења, поремећај пажње, и радње и активности које произилазе из афинитета, такође представљају разлог смештања у психијатријску установу по ДСМ-5 класификацији
(17) Комисија је основана под називом „Нове слободе за ментално здравље“ (New Freedom for Mental Health), представљала је рутинску контролу менталног здравља за свако дете у САД, укључујући и предшколце. Буш је овластио 25 федералних агенција за извршење овог задатка. Види шире у: Димитријевић, В. Нови школски поредак – глобална ре- форма образовања и коначно решење „српског питања“; Стр.75.
(18) Проф. др Миодраг Вуковић: Добродошли у Врли Нови Свет – Печат www.pecat.co.rs/…/prof-dr-miodrag-vukovic-dobrod… Проф. др Миодраг Вуковић: Добродошли у Врли Нови Свет. Интервју | Биљана Ђоровић | jul 19, 2013 00:37 …
Добар део одговора на овај опширан и надасве уман текст лежи у слову: γεβανικά
или како су семити=половци=полуљуди нама Сербима донели невоље и ментално разгибавање још у рано древно греческо време.
Пробајте прочитати назив ове „науке“.
На многим језицима превод за γεβανικά јесте гевана.
Нисам успела да пронађем значење те речи.
Одлична књига препоручујем свима да ју прочитају.