Почетна / Архива / ЗАШТО СУ ВЛАДЕ ДИВАЦ,МИЛКА ФОРЦАН,МИШКОВИЋ,РАДОШ БАЈИЋ,КАРИЋ…ОДЛИКОВАНИ ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ

ЗАШТО СУ ВЛАДЕ ДИВАЦ,МИЛКА ФОРЦАН,МИШКОВИЋ,РАДОШ БАЈИЋ,КАРИЋ…ОДЛИКОВАНИ ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ

Промоција супротних вредности од оних на чију су себе усмерили представници патријаршије оличење је њих самих никако Цркве, којој ипак на овај начин наносе велику штету. Сасвим извесно су некима од јавних личности орден доделили тек са намером да на рачун њихове славе и они сами уграбе по нешто од тога што су својим понашањем у народу прилично изгубили. Само… они никако да схвате да све време чине управо супротно.

 

За представнике патријаршије у Београду то је пак постала уобичајена ствар, срамна рутина (овде је погрешно рећи „СПЦ“ јер је патријаршија већ поодавно у рукама неколицине људи који фрапантно крше не само предање већ и све законе и каноне због чега се не би смели назвати представницима Српске православне Цркве).

Последњи добитник овог одликовања јесте државни мобилни оператер „Телеком“ које је „господин Иринеј уручио генералном директору, Предрагу Ћулибрку, у знак захвалности за континуирано учешће те компаније у активностима Српске православне Цркве“1 наводи се у саопштењу.

Да ли је довољан разлог то што Телеком наводно чини за Цркву а истовремено на најтежи начин учествује и врши издају свете српске земље, Косова и Метохије? Наравно да не може да буде јер превише је тога до сада учињено на том пољу.

Наиме, Телеком је, потписавши уговоре о начину пословања по законима шиптарских сепаратиста, а потпуно игноришући српско законодавство, и то као званична државна институција прихватио окупацију дела своје територије.2

Тачније, Бриселским споразумом о телекомуникацијама угашени су сигнали српских оператера јер су их шиптарски сепаратисти сматрали – илегалним! Једини изузетак, поред две приватизоване компаније ВИП и Теленор које су у потпуности изгубиле лиценцу за рад на тлу окупиране српске покрајине, остао је Телеком Србије али под потпуно посебним и новим условима – у пуној сагласности са законима такозване „републике Косово“.

Поводом обележавања 20. година рада ове компаније јуна 2017., генерални директор „Телекома Србија“ Предраг Ћулибрк, коме је патријарх Иринеј уручио орден, између осталог „појаснио“ је и како тај оператор сада функционише на терену:

– Бриселским споразумом омогућено нам је да „Телеком Србија“ на подручју КиМ легално послује, уместо на 22 локације, на око 30, док ће број базних станица са 26 порасти на 79. Тако ће и тамошњем становништву у наредних неколико недеља бити доступан 4Г сигнал мобилне МТС телефоније. На тај начин ће наши људи добити квалитетан сервис и у јужној српској покрајини. Такође, јужно од Ибра, где су биле прекинуте све фиксне мреже „Телекома“, сада је први пут после седам-осам година и ова инфраструктура повезана и наши људи без проблема могу да се путем фиксних телефона чују са фамилијом и пријатељима у остатку Србије.3

Све што је Ћулибрк навео су лажи и обмана. Тиме је још једном доказао да је свестан сопственог непочинства те да то скрива од сазнања јавности чијом обманом продужава легитимитет за наставак тог нечасног посла.

Бриселски споразум је оператеру, који је у овом делу Републике Србије функционисао легално од свог оснивања, укинуо тај статус и условио регистровањем нове фирме под окриљем „законским“ шиптарских сепаратиста, одсецајући од остатка државне компаније. Прост је закључак да је на тај начин од легалне ова фирма постала илегална.

Наведени број базних станица се можда повећао али су услуге драматично ограничене. Број мобилних претплатника сведен је на цифру од 60 хиљада док је ранији број корисника износио 100 хиљада. Јужно од Ибра услуга није успостваљена сада јер функционише годинама уназад, али јесте проширена и таква далеко од тога да је квалитетна. По једном српском селу капацитет је тек десетак линија истовремено за фиксну телефонију што у многим срединама представља огроман проблем и честе блокаде ових услуга услед преоптерећења.

Уопште, пословање Телекома на КиМ увијено је у непознаницу и сваки корак гашења одређених услуга представља нагло и трауматично искуство за овдашње Србе. Тако се десило и новембра прошле године када је без најаве укинута могућност допуне кредита у динарима.

„Јутрос сам човеку допунила кредит, ништа, нормално као и сваки пут. Али видим нешто се ови из поште мувају ту около, долази један од њих и каже ми – више ти овај апарат не треба“ изјавила је изненађења радница у киоску у главној улици у Косовској Митровици којој је радник поште без образложења одузео апарат за допуну кредита.4

Међу првим корацима у овом процесу Срби на Косову и Метохији били су принуђени да обнове већ постојеће уговоре са овом компанијом. Потписивање нових уговора изискивало је поседовање личних докумената тзв „републике Косово“ што је не мали број Срба подстакло да посегну за њима. Тиме је издаја вишеструко увећана и Србима наметнута као начин живота.

Устав Републике Србије, у члану 306, такав потез препознаје као тешко кривично дело издаје: Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, казниће се затвором најмање десет година.

Лична примања, по новим прописима, радници ове фирме остварују у еврима а не у динарима, корисници своје рачуне могу да измире такође искључиво у еврима или у динарској противредности али не у износу цене услуга прописане у еврима. Дакле, везани су за страну валуту, динар је у потпуности укинут. Сва набавку ћерка – фирма обавља по законима који апсолутно искључују сваку назнаку надлежности Републике Србије. Радници који су до сада осигурани здравствено у оквиру РФЗО Србије сада бивају принуђени да плаћају здравствене услуге у медицинским установама такозване „републике Косово“. 5

Због оваквих потеза Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најавио је подношење кривичних пријаве због издајничког и антиуставног понашања против директора Телекома ДОО Предрага Ћулибрка и председника Управног одбора Телекома Миленка Џелетовића.6

Упркос тако крупном чину издаје ћерка фирма Телекома, Телеком д.о.о. добија тек привремену дозволу за рад на две године. Након истека тог периода биће расписани нови тендери у оквиру система косовских сепаратиста тако да је рад овог оператера по привременом решењу у потпуности неизвестан, тачније очекује се његово потпуно гашење. Ово је додуше већ и најављено. Пре око годину дана из шиптарског регулационог тела „АКЕРП“ потврђено да је намера да „ова фирма ради око две године када се очекује долазак новог оператора“7. Тај период истиче наредне године.

Бриселски споразум такође врло децидно налаже да сви оператери на КиМ морају да користе „позивни број за Косово“ па је тако пошта лажне „државе“ почетком фебруара8 реализовала први разговор са позивним бројем +383.

Није требало да прође ни десетак дана од тада а да патријарх Иринеј не оде на ноге Телекому са разлогом уручења ордена Светог Саве првог реда где је истакао да му је „велика част да у име СПЦ и Светог архијерејског синода изрази захвалност за све што Телеком Србија чини за цркву, Храм Светог Саве, Хиландар, друге црквене јединице и институције“.9

Да не буде забуне, не мали број искрено заслужних људи је добио ово признање али чини се много већи број њих, у последње време, добија из разлога сасвим страних православном предању. Најсрамнији случајеви (утисак аутора), иако није лак задатак са сигурношћу издвојити такве, истовремено су примили ово признање. Александар Вулин, комуниста који је својевремено узвикивао „Лењин се роди“ и на најгрубљи начин, угрожавајући животе Срба, спроводио издају Косова и Метохије и Норвежанин Јохан Квале, некадашњи „амбасадор“ Норвешке у Приштини и лобиста за ослобађање Рамуша Харадинаја10 од оптужби за извршене злочине над Србима.

Према утврђеној процедури патријарх, или онај ко додељује, подигне орден изговарајући „достојан“ а уручивање прате певањем „достојан, достојан“ присутни свештеници, монаси и народ.

О висини неодговорности приликом расподеле највишег признања Српске православне Цркве, које се иначе додељује за заслуге на духовном, образовном и хуманитарном пољу, говори и чињеница да се неколико добитника овог ордена нешто касније нашло иза решетака11 због озбиљних сукоба са законом.

Међу добитницима налазе се још и Владе Дивац, између осталог потписао сагласност да тзв „република Косово“ са својим „државним“ симболима учествује на Олимпијади равноправно са осталим такмичарима, затим Новак Ђоковић који активно промовише источњачке религије и секте противне православљу12 13 14, али и Богољуб Карић, Мирослав Мишковић (Делта), Милка Форцан (Делта), Слободан Радуловић („Ц“ маркет), Небојша Човић, Радош Бајић (глумац и редитељ) и други…

Промоција супротних вредности од оних на чију су себе усмерили представници патријаршије оличење је њих самих никако Цркве, којој ипак на овај начин наносе велику штету. Сасвим извесно су некима од јавних личности орден доделили тек са намером да на рачун њихове славе и они сами уграбе по нешто од тога што су својим понашањем у народу прилично изгубили. Само… они никако да схвате да све време чине управо супротно.

Преузето Корени,Иван Максимовић

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

МАЈКА СТОЈАНКА НИЈЕ УБИЦА

   МАЈКА СТОЈАНКА НИЈЕ УБИЦА   Цела Србија зна да Стојанка Стојановић није убила бахатог …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *