Повезане објаве
О томе како је настао снимак на коме Бојана из кол центра СНС потенцијалним бирачима – погрешно – објашњава да Синиша Мали и Горан Весић нису на листи напредњака за београдске изборе, а Александар Вучић јесте. И још важније, о томе откуда Бојани из СНС број телефона и други подаци грађана, који су стицајем околности и новинари Истиномера.
ПОСЛУШАЈТЕ МАЛТРЕТИРАЊЕ ИЗ ГЛАВНОГ ШТАБА СНС
Пре једно цирка два месеца, рано ујутру, из сна ме буди телефон. Звони дуго и гласно. Онако буновна и без сочива – читај полуслепа – зграбим телефон са стола поред кревета и без да прочистим грло у покушају да заварам неког како сам будна и одавно устала, што стално радим, само се јавим. Истог трена до мозга ми долази да је на екрану писало – “Но цаллер ИД”. И схватим да заправо није ни требало да се јавим. Коју секунду касније, убеђена сам да никако није требало да се јавим. На другој страни је неки манијак, који ми дахће у слушалицу.
Сад се ви питате какве то везе има са СНС. У том тренутку нема, али је кључно за наставак приче. (За нестрпљиве, испод је разговор са Бојаном из СНС, не са манијаком)
Размишљам да ли је то само случајно неко окренуо мој број или ме је звао циљано. Јежим се од помисли на други сценарио и кажем себи како ћу пријавити понови ли се још само једном. Тако узнемирена устајем и одлазим на посао, где причам шта се догодило. Један колега “жали” што њега није звао манијак. “Што се нисам ја јавио, па да му објасним неке ствари”, каже он. Смејемо се. Ја, додуше, мало кисело.
А онда пре неколико дана – поново. У гужви сам, на послу, звоне телефони, затрпана сам папирима, махинално се јављам. И опет схватам да није требало. Међутим, овога пута, са друге стране чујем само тишину. Неколико пута понављам – хало, хало. Ништа. Било ми је лакше, али опет ми није било сасвим свеједно.
Сутрадан – и ту СНС улази у причу (буквално) – опет звони телефон и опет скривени број. А знам да није симпатија из В3, јер смо тад отприлике последњи пут користили ту опцију. Колеги до себе само кажем – јави се, мислим да ме зове манијак. Он испрва ни не схвата о чему причам, остали се смеју, неки не знају за причу, други су вероватно заборавили.
Колега се јавља. У исто време делује забринуто, збуњено и насмејано. Ништа ми није јасно. Сигнализирам му да укључи спикерфон и схватам откуда та помешана осећања.
Ја сам мислила да ме зове манијак, а звала ме је Бојана из СНС, испоставиће се из самог главног штаба напредњака. Бојана из СНС мислила је да зове грађанку Милку Домановић, а добила је новинарку, односно новинара Истиномера, оног који се чује на снимку са почетка текста.
На снимку чујемо како Бојана, која би требало да представи листу СНС потенцијалним бирачима, не зна да тренутни градоначелник Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић јесу на листи и то на самом врху листе – под бројем три и пет, а да актуелни председник Србије и лидер напредњака није нослилац листе, иако листа носи његово име. Не зна Бојана или неко ту не жели да знају грађани које Бојана позива, па тако крију сопствене кандидате, који постигоше силне резултате, Малог и Весића, иза звучних имена попут Жике Шаренице и Бранка Коцкице. И наравно Вучића. Јер да ли ће сад сви – иначе навикли да гласају за странке и лидере странака – пред изборе 4. марта да простудирају изборне листе и да уоче разлику или ће да помисле – па ваљда знају ови у СНС ко им је на листи? И то све звучи доста смешно. Можда више трагикомично.
Међутим, оно што ни мало није смешно јесте то откуда Бојани из СНС, која како вели, зове из главнога штаба, мој број телефона. Откуд јој моја, како каже, територија и одакле јој информација да се телефон води на мене?
На питање одакле јој ови подаци, ова раздрагана и насмејана оператерка прво каже да сам број вероватно оставила негде као члан странке. Та, опција, наравно, одмах отпада.
Када на то указује мој колега, који се сад нашао у небраном грожђу, па води овај разговор на очиглед целе канцеларије, Бојана из СНС каже да се телефон вероватно води на мене, јер њој “тако излази”.
“Имам име и презиме и територију коју позивам”, каже она, а после додаје да је “број јаван”.
Број наравно није јаван и никако не би смео да буде јаван. Исто тако не би требало да “излази” – претпостављам из некакве базе података.
И ту се ја опет забринем, што за свој број и своје податке, што за податке ко зна колико људи сличних мени, које ових дана зову разне Бојане из СНС.
Дакле, могу да замислим сценарио у коме неко може да дође до мог броја телефона, можда и релативно лако, иако га заиста не остављам било где. Чак врло водим рачуна о својим личним подацима. Да није тако, не би ми ово ни сметало. Међутим, оно што није лако сазнати јесте то што Бојана из СНС зове територијом, а односи се на општину. И то у пару са именом и бројем телефона. А оно што је вероватно још теже сазнати јесте да се телефон или број, или оба, води на мене. Тај податак имам ја и мој мобилни оператор. И можда БИА, пу, пу, далеко било.
Зато сам истог тренутка када смо Бојану пуситли да зове и погрешно информише друге грађане Београда, позвала кол центар мог мобилног оператора. Објаснила о чему је реч, питала одакле трећим лицима моји подаци, како неко може да зна да се телефон води на мене. Љубазно су ми одговорили да они немају ништа с тим. На моје инсистирање да разговарам са шефом, рекли су ми да пошаљем маил. Нисам била лења, па сам ситну књигу написала. После три дана стигао је одговор да проверавају мој захтев и да ће донети решење у најкраћем временском периоду.
У међувремену сазнајем да се сличан сценарио догодио још једном колеги. Не мислим на манијака, само на Бојану из СНС.
Извор
https://www.istinomer.rs/clanak/2215/Mislila-sam-da-me-zove-manijak-a-zvala-me-Bojana-iz-SNS
