Почетна / Архива / БОГОЈАВЉАЊЕ

БОГОЈАВЉАЊЕ

БОГОЈАВЉЕЊЕ  празник којим се прославља догађај који се десио непосредно након што је Св. Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордану. Док је Исус излазио из воде, угледао је Св. Јован како се отворише небеса, и Свети Дух у облику голубице сиђе на Исуса Христа, и са неба се чу глас: „Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи!“ Овај тренутак представља објављивање Богочовека и јавно увођење Исуса Христа у спаситељску дужност. Слави се 6. јануара.

Христос на иконама обично стоји наг у Јордану, Претеча на обали реке, једну руку држи на Христовој глави, другу уздигнуту. Са неба, у светлосном млазу, спушта се голуб у виду Светог Духа. Са друге стране реке су Анђели, носе Хирстову одећу. Испод Претече слика се персонификација реке Јордан у лику старца, који се клечећи осврће у страху, као побеђено паганство, а у рукама му је посуда из које извире вода ове реке. Понекад се, као у Грачаници, приказује како Христос стоји у води на вратима пакла и тиме се каже да је свети обред Крштења предуслов спасења.

У старини је постојао заједнички празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христарођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се називао у множини – Богојављења, као што се и данас у богослужбенимпесмама назива, а такође и празником Просвећења. Уочи овога празника крштавали су се оглашени и на тај начин просвећивали се Христовом духовном светлошћу. Ту светлост, приликом крштења символизовали су мноштвом упаљених свећа. Прво забележено празновање овог празника потиче из III века, у Египту, 6. јануара. Црква је 379. године почела одвојено празновати Рођење Христово (Божић) 25. децембра, као самостални празник. Тако је празновање Богојављења и даље остало 6. јануара, када се слави успомена на крштење Господа Исуса Христа.

Некада, од 28. новембра до Богојављења, није могло бити свадби ни венчања, а венчани дани су били од овог празника, у току целих месојеђа до месних поклада. Зато је код народа био обичај да се на Богојављење, ако је лепо зимско време, девојке и младићи лепо обуку, те иду на литију на водоосвећење, али највише иду „да би се гледали“, да се младићима јаве прилике с којима да се жене, а девојкама за кога да се удају. Од тог дана обично настају прошевине и свадбе.

У народу постоји и веровање да се преко ноћи, уочи Богојављења, на неколико тренутака отварају небеса.

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

НЕМАЧКА И АМЕРИКА – СВЕ ЛАЖИ И ПОДМЕТАЊА У ВЕЗИ РАСПАДА И РАТА У БИВШОЈ СФРЈ

НЕМАЧКА И АМЕРИКА – СВЕ ЛАЖИ И ПОДМЕТАЊА У ВЕЗИ РАСПАДА И РАТА У БИВШОЈ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *