Foto: Tanjug/Rade Prelić

ВУЧИЋ МОРА ДА ОДЕ… ШОКАНТНА ПРИЧА МАЈОРА МИТРОВИЋА

Више европских дневних листова пренело је коментар немачког радија Дојче Веле под насловом “Српски цар Вучић хоће ново одело“. У тексту Томаса Розера пише: “У стварности се ради о изборно-тактичким калкулацијама због којих Вучић сада жели да се отараси председника Томислава Николића“. Вучићевом кандидатуром се бави и аустријски лист Тиролер тагесцајгунг позивајући се на агенцију АПА: „…Та кандидатура је српском премијеру већ други пут у десет година донела углед политичког оцеубице…“. Исти лист, 17. фебруара ове године, доноси и наслов: “Вучић не искључује могућност да изгуби од Николића“. Да ли су ово последњи Вучићеви избори, и зашто он мора да их изгуби, а шта је остало иза његове сурове и крваве владавине, пише истраживач Магазина Таблоид мајор Горан Митровић

Током четири и по године своје апсолутистичке владавине, Александар Вучић свакодневно је сатима са свих телевизија изговарао најодвратније лажи, нудио грађанима своје болесне фантазије као „готове пројекте“ и тврдио да је Србија најпросперитетнија земља на европском континенту, упркос чињеници да је реч о једној од најсиромашнијих земаља света.

Владао је тако што је свих 365 дана у години, дању и ноћу, са свих телевизијских канала, представљао себе као велику и важну личност, која ће Србију увести у златно доба, па је чак и најобичније, протоколарне сусрете, представљао као „историјске“, од којих почиње и време да се мери по његовом календару. Плод његових болесних напада на здрав разум сваког човека, већ је сазрео.

Сурова стварност говори о последицама његове криминалне владавине: најмање двадесет грандиозних пљачки државног буџета укључујући и сурову отимачину покретне и непокретне имовине у власништву Републике Србије, Вучић је прогласио „страним инвестицијама и улагањима у будућност“. Обећавао је најоштрију борбу против корупције, а себи, својој породици, кумовима и пријатељима, омогућио пљачку незапамћених размера, због које данас пате свих грађани, свака породица, сваки човек појединачно.

Како председник Владе Србије, потписао је десетине штетних уговора са страним компанијама, због чега је држава оштећена за најмање 50 милијарди евра! У својству неприкосновеног диктатора, правио је такозване непосредне погодбе са феудалним породицама из арапских земаља, а писане трагове тих погодби нико до данас није видео.

Лично је наредио извоз оружја, муниције и војне опреме у земље блиског и средњег истока, које су га касније „реекспортовале“ такозваној Исламској држави.

Мимо Устава, понашао се и као командант оружаних снага, угрожавајући на тај начин институцију Председника републике.

Разорио је правосуђе. На челне позиције у судовима поставио је чланове своје педерске групе. Тужилаштво је подредио својој вољи. Наређивао је хапшења, продужавање притвора, претио је јавно, поименично, бизнисменима који су сметали у послу њему, његовом брату Андреју, оцу Анђелку и његовом картелу.

Полицију је довео до просјачког штапа. Без униформе, наоружања, без техничких средстава за рад, па и најосновнијих, компјутера, штампача и униформе, смањио им је плате, довео на начелничка места најнеспособније и најкорумпираније људе, за министра је поставио Небојшу Стефановића, који је по кратком поступку завршио факултет (за девет месеци) а потом за годину дана одбранио и докторат.

Војску је девастирао, распродао сву њену имовину, довео је у питање одбрамбену способност Србије да се сачува од агресије.

Потпуно је уништио и Безбедносно информативну агенцију, стављајући на њено чело аматера Александра Ђорђевића, из своје педерске групе, који је неспособношћу и криминалом, Службу довео до расула.

Јавна предузећа је ових пет година контролисао преко партијских директора. Већина од њих је била и без формалног образовања, попут кума Николе Петровића који је на челу Електромреже Србије (ЕМС-а), био до краја прошле године, а све у својству в.д. директора.

Страначку фалангу је довео на кључне позиције у врху државних институција, јавних предузећа, установа, снабдевајући их лажним дипломама средње школе, факултета и највишим научним звањима, до доктората…

Образовање је свео на ниво афричких земаља. За министра просвете поставио је човека у чијој приватној школи су се школовала његова деца, а коју је потом купио његов брат Андреј.

Здравствени систем у Србији је на нивоу средњовековног.Харају заразне болести, у болницама нема лекова, медицински апарата, па ни стручних лекара. На прегледе се чека данима.

А брат Андреј је и даље запослен у Заводу за израду новчаница и кованог новца. Осим пасоша, које фамилија Вучић распродаје, Ковница на Топчидеру штампа и пасоше и других земаља. Тако је продао за 600 милиона евра, акцизне маркице вредне милијарду евра, углавном Албанцима са Космета и Македоније.

Такође, Андреј Вучић је и главни транспортер наркотика кроз Србију. Осим транспорта, ушао је и у трговину наркотицима, те зарађује стотине милиона евра годишње и у овом послу. Ту није крај, јер Андреј располаже и оружаном силом, коју наоружани чине навијачи спортских клубова и избегли са Косово и Метохије и Крајине, а сарађује и са такозваном паљанском дружином.

Андреј Вучић и његов отац Анђелко, увелико пељеше РТБ Бор, и то тако што Александар финансира ово предузеће са 250 милиона евра годишње из буџета, а колач, осим директора-мафијаша, Благоја Спасковског, узимају и Андреј и Анђелко.

Подивљали Вођа смањиo је пензије и плате. Просечна пензија у Србији је једва нешто већа од 20.000 динара, или око 190 евра! Најчешћа плата у Србији не прелази 200 евра месечно! Плата војника је 320 евра, полицајца 360 евра!

Данас Србија дугује грађанима 20 милијарди динара, тако што Служба принудне наплате Народне банке Србије не извршава судске налоге за пленидбом средстава из буџета Србије у корист грађана, досуђених правноснажним пресудама судова.

Данас је 520 хиљада пензионера, са минималном пензијом, под блокадом приватних извршитеља за неплаћене комуналије, струју, телефонске рачуне.

Данас у Србији више од 56 хиљада сеоских домаћинстава је под принудном наплатом за неплаћени допринос за социјално осигурање и радни стаж, по основу пољопривредних пензија, које је обавезно, мада их већина сељака уопште и не дочека. Сељацима плене стоку, алатке, кукуруз, празне им амбаре, одузимају покућство.

Неколико стотина хиљада људи је побегло из Србије од глади и немогућности да се запосли. Побегли су и најбољи инжењери, лекари, висококвалификована радници…

Захваљујући Вучићевим злоделима Србија је распродала пољопривредно земљиште, скоро све рудне ресурсе, а милијарде евра из Србије извлаче стране компаније, које му плаћају масну провизију. Магазин Таблоид јер описао скоро сваку Вучићеву пљачку, као и пљачке његовог картела.

Да би био подржан у владавини и најсуровијем режиму без икаквих личних слобода грађана, Вучић је, неуставно узурпирао сву власт и све државне институције претворио у свој приватни сервис који му беспоговорно служи. Уместо владине институција, како би требало у држави која је, барем званично, парламентарна демократија, Вучић је поставио самог себе изнад државе. Прецизније речено, као Луј XИВ, ставио је знак једнакости између себе и државе.

За само четири и по године, Вучић је успео да заведе страховладу у локалним самоуправама где је силом поставио своје локалне бандите у општинским администрацијама, формирао је своје локалне батинашке групе које „убеђују“ непокорене грађане и штите несметано прање новца, проток наркотика, оружја, акцизне робе…Сва државна предузећа која су била, или у поступку приватизације или у стечају, убрзано је бесплатно предао на кориштење својим мафијашким кумовима, а највреднију државну имовину (пољопривредно земљиште, шуме, руде, водопривреду), спрема на поклон странцима, кроз криминални образац такозваног јавно-приватног партнерства, које се у свим транзиционим земљама показало као смртоносно за интересе државе и народа.

Диктатор, какав је Александар Вучић, за кога су све стране обавештајне службе и све политичке елите, како на Истоку тако и на Западу, сложно утврдиле да је опасан лудак, мора хитно да оде. Сваки дан дуже који остане на власти, коштаће Србију, не само мултимилионских губитака, него и несагледиве штете у погледу опстанка самог државног и националног бића. Знају то и најутицајнији државници на свету који су подржали кандидатуру Томислава Николића за председника Србије, као човека који може да разори пљачкашку банду из СНС-а, СПС-а и Српске радикалне странке.

Глоса

Вучићевом кандидатуром се бави и аустријски лист Тиролер тагесцајгунг, позивајући се на агенцију АП: „…Та кандидатура је српском премијеру већ други пут у десет година донела углед политичког оцеубице…“. Такође, Тиролер тагесцајгунг, 17 фебруара ове године, донео је и наслов: „…Вучић не искључује могућност да изгуби од Николића“.

мајор Горан Митровић, Таблоид

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

ШЕШЕЉ НАУЧИО СИНОВЕ, НАЈБОЉИ БИЗНИС СУ ПАТРИОТИЗАМ И ПОЛИТИКА

Шешељ “јуниор”  ПОСТАО посланик. Александар Шешељ је студент, а рођен је 1993. године. Он је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *