Foto: Tanjug/Rade Prelić

ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
НА ФУНКЦИЈАМА ОД 1993 ГОДИНЕ

ИСТИНА ЗА ПОТОМСТВА – Акција Удружења грађана ПРАВДА И ПРАВО

Помозите да оставимо потомствима истину о свима који су нам водили земљу.

Од данас крећемо са представљањем председничких кандидата и овде ћемо да износимо сазнања линкове фотографије снимке, транскрипте…који говоре о њима.

Од вас очекујемо да се активно укључите и овде у коментарима изнесете своја мишљења и сазнања о делима и неделима кандидата као и то зашто мислите да треба или нетреба да буде предсеник Србије.

НЕ ДОЗВОЛИМО ДА НАМ САМОЖИВЦИ САТИРУ ОТАЏИНУ И БУДУЋНОСТ ПОТОМСТВИМА

 

Zanimanje: predsednik Vlade
Obrazovanje: diplomirani pravnik
Javna funkcija: predsednik , Vlada Republike Srbije, Beograd
Stranka: Srpska napredna stranka
Funkcija u stranci: predsednik
Mesto: Beograd
Datum rođenja: 05.03.1970.

 

БИОГРАФИЈА
Рођен је 1970. године у Београду.

Завршио је основну школу “Бранко Радичевић” у Новом Београду, Земунску гимназију (у то време средњу школу усмереног образовања, смер: “Култура и јавно информисање – коректор/инокоректор), а дипломирао је на Правном факултету у Београду, као један од најбољих студената у генерацији. “Учио сам дан и ноћ, по 20 пута сам читао исту књигу. Памет за памет, али без рада нема ништа.” (Пресс, 6. 9. 2010. године) Био је победник на градским и републичким такмичењима из историје и пионирски првак Београда у шаху. Био је стипендиста Фондације за развој научног подмлатка. Усавршавао се у Великој Британији, у Брајтону, где је нешто више од годину дана боравио и похађао курс енглеског језика.

Након студија радио је као новинар на “Каналу С” на Палама током 1992. и 1993. године. Припремао је и водио вести на енглеском, блок из света, интервјуе, репортаже.

Српској радикалној странци приступио је 1993. године и убрзо бива изабран за посланика у Народној Скупштини Републике Србије. Само две године касније, постаје генерални секретар СРС.

Након победе Српске радикалне странке на локалним изборима у Земуну 1996. године, постаје директор Спортско-пословног центра “Пинки”. “Успео је да реконструише ово запуштено спортско здање и успешним пословањем вишеструко повећа примања запослених”, наводи се у његовој званичној биографији на сајту Владе Србије.

Када је СРС 24. марта 1998. године формирала Владу Србије са СПС и ЈУЛ, Вучић је изабран за министра за информисање. За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по драконским казнама за медије, као и гашењу редакција “Дневног телеграфа”, “Европљанина” и “Наше Борбе”. Данас када га оптужују да се меша у рад медија одговара да “му је то најлакше приписати када не постоје други аргументи против њега.

“Не радим то (мешање у рад медија) и не плашим се конкуренције, али ми је лако то приписати. Био сам министар информисања пре 15 година, најглупљи на свету. И лако ми је то приписати.”(ЦНН, 26. 12. 2015. године)

За време примене Закона о универзитету изабран је за члана Управног одбора Београдског универзитета и Филозофског факултета БУ. У мају 2000. године, влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе РТВ Југославија.

У марту 2002. године платио је порез на екстрапрофит у износу од 48.500 евра, на стан од преко 100 квадратних метара који му је као министру информисања године доделила Влада Србије, а који је потом, откупио.

Био је посланик у Савезној скупштини СРЈ у три мандата: у Већу република од фебруара 1998. и од маја 2000. године, а од 24. септембра 2000. године изабран је за посланика на савезним изборима. Био је народни посланик и заменик председника посланичке групе Српске радикалне странке у Народној Скупштини Републике Србије, члан Административног одбора и Одбора за уставна питања, и заменик председника Одбора за Косово и Метохију и Одбора за културу и информисање.

Пред парламентарне и локалне изборе 2008. изјавио је да уколико не постане градоначелник Београда, неће прихватити ни посланички мандат у Скупштини Србије и остао је доследан у том ставу.

Три пута се неуспешно кандидовао за градоначелника Београда. На грдаским изборима 2004. осваја 29 одсто гласова у првом кругу избора, односно 48 одсто гласова у другом кругу. На локалним изборима за градоначелника Београда одржаним у мају 2008. године осваја 34,7 одсто гласова. Представници београдских одбора СРС, ДСС, СПС и ПУПС потписали су 29. маја 2008, коалициони споразум о формирању власти у Београду, а кандидат ове коалиције за првог човека престонице био је Вучић, који је био убеђен да ће постати нови градоначелник.

Ипак, социјалисти су одлучили да формирају коалицију на републичком нивоу са Демократском странком и да раскину споразум потписан са радикалима. Вучић је пред изборе у мају 2012. године био поново кандидат за градоначелника престонице, али је листа Српске напредне странке освојила 24,3 одсто гласова.

Након раскола у Српској радикалној странци, када је дотадашњи заменик председника СРС Томислав Николић 5. септембра 2008. поднео оставку на ту и функцију шефа посланичке групе у Скупштини Србије, формирајући свој посланички клуб, Вучић није одмах саопштио да ли остаје у странци или одлази са Николићем. Он је 15. септембра испред Скупштине града Београда саопштио новинарима да је поднео оставку на све функције странци и повукао се из политичког живота.

“Претходних неколико дана ћутао сам, надајући се да може бити постигнут договор две струје у Српској радикалној странци. Али, због стања у СРС-у подносим оставку на све функције у странци и повући ћу се из јавног живота. Одлуку да подносим оставку прво сам саопштио Драгану Тодоровићу и Томиславу Николићу – рекао је Вучић, приметно на ивици суза. “Од чега ћу сада живети? Ја имам своју професију, али можда ћу се бавити неки пословима попут берзанских или ћу помагати брату у вођењу фирме. Углавом, не брините за моју егзистенцију.” (Пресс, 16. 9. 2008. године)

Ипак, Вучић је почетком октобра саопштио да прелази у Српску напредну странку, а на оснивачкој скупштини странке изабран је за заменика председника.

Након што је победио на председничким изборима 20. маја 2008, лидер СНС Томислав Николић повлачи се са места председника СНС, што је обећао у предизборној кампањи, а Вучић у мају 2012. постаје в.д. председника странке. На ванредној седници Скупштине СНС, одржаној у септембру 2012, Вучић је акламацијом изабран за новог председника СНС.

Преласком у Српску напредну странку Вучић у потпуности мења дотадашње политичке ставове и од заговорника Велике Србије, постаје присталица чланства Србије у Европској унији. “Упитан како је националиста са идејом о Великој Србији постао еврофанатик, Вучић је одговорио: То је био процес. Није да се једног јутра пробудиш и једноставно кажеш – ја сам другачији – преноси Дојче Веле. За разлику од многих политичара у Србији који се понашају као да су увек у праву, ја се не стидим да кажем да сам се варао. Грешио сам. Нисам био у праву. Иако није лако, ја признајем своје заблуде – рекао је Вучић.” (Фонет, 21. 1. 2014. године)

Када су крајем јула 2012. године СНС, СПС и УРС формирали Владу Србије, Вучић је постао потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала, као и министар одбране. Председник Србије Томислав Николић именовао га је и за шефа Бироа за координацију рада служби безбедности. Вучић се на тој функцији налази и данас, иако је још 2014. говорио да ће поднети оставку.

Функцију министра одбране обављао је до реконструкције Владе Србије 2. септембра 2013, а задржава функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

За тај период Вучић у званичној биографији наводи: “Активно учествује у преговорима Владе Републике Србије и привремених институција власти у Приштини под покровитељством Европске уније. Допринео је томе да у априлу 2013. године дође до потписивања бриселског споразума, чиме је по први пут од 1999. године створена реална основа за то да српски народ који живи на Косову и Метохији успостави институције које ће бити признате од међународне заједнице.”

У јануару 2014. Председништво СНС, на Вучићев предлог, једногласно доноси одлуку да се распишу ванредни парламентарни избори. “Нисам желео да прихватим понуду Ивице Дачића да будем премијер без избора.” (Вечерње новости, 26. 1. 2015. године)

На ванредним парламентарним изборима у марту 2014. коалиција окупљена око СНС освојила је убедљиву већину од 48,35 одсто гласова (158 посланичких места), а Вучић постаје председник Владе Србије.

На новим ванредним парламентарним изборима у априлу 2016. коалиција окупљена око СНС освојила је 48,25 одсто гласова, али овога пута 131 посланички мандат. Вучић је остао на функцији председника Владе Србије.

У званичној биографији наводи податак да је добитник награде „Капетан Миша Анастасијевић“ за личност године 2012, као и награде “Личност године 2013” у избору “Независних новина” Босне и Херцеговине. “Такође, добио је и награде “Човек године 2013” у избору европског магазина “Ман”, “Најевропљанин 2013” у избору међународне организације “Прва европска кућа”, “Видовданске награде 2013” коју додељује Град Крушевац и награду “Регионални лидер 2014” у избору регионалног жирија и читалаца “Вечерњег листа” Босне и Херцеговине.”

Истиче да је “страствени читалац, нарочито литературе из области историографије и геополитике, али и српске и светске књижевности”, као и да “поседује завидну личну библиотеку”.

Познат је као љубитељ и колекционар вина. “Човек који пије вино не може да буде лош човек. Човек који пије вино је особа која има душу и која уме и жели да се опусти. То је човек који има пријатеље јер без пријатеља вино није вино.” (Пресс, 20. 1. 2011. године)

Говори енглески језик, а служи се руским и француски

За овог кандидата је невероватно пуно података и лажних не испуњених обећања лако наћи куцањем његовог имена и презимена у неком од претраживачу на интернету.

Србијо желиш ли да те и даље лажу како би те пљачкали

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

ШЕШЕЉ НАУЧИО СИНОВЕ, НАЈБОЉИ БИЗНИС СУ ПАТРИОТИЗАМ И ПОЛИТИКА

Шешељ “јуниор”  ПОСТАО посланик. Александар Шешељ је студент, а рођен је 1993. године. Он је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *