БОТ, ИЗДАЈНИК ИЛИ ПРОДАНА ДУША КОЈА РАДИ ПРОТИВ СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ А У ЛИЧНУ И КОРИСТ КРИМИНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ….

Нађите времена и прочитајте овај подугачак текст о БОТОВИМА или људима који за новац и задовољење приземних интереса пристају да учествују у манипулацији, превари и подвођењу властитог народа.

Награда за добро обављен посао свакако нису сендвичи, ми ботови водимо се као да радимо маркетиншко-референтски посао у разним јавним управама и наше плате кретале су се од 45.000 до 90.000 динара, каже Марија

Тамо где се преплићу страх за егзистенцију, одсуство сопственог мишљења, жеља да се неко увреди и јавно понизи, тамо где могу да им ставе свашта у главу, а да их не заболи – тамо станују ботови.

Посебна је то врста људи, ново је то занимање које је процветало последњих година. Они су партијски војници, бескичмењаштво је њихова идеологија.

Као претеча ботова могао би се узети садашњи министар полиције Небојша Стефановић, који се својевремено као партијски јуноша телефонски укључивао у емисију „Утисак недеље“ представљајући се као Небојша из Београда и хвалио свог шефа.

Ово је исповест девојке која је била бот Српске напредне странке. Плаши се да говори јавно, чак и сада кад је напустила домовину и то „часно занимање“.

„Тренутно живим далеко од Србије и чекам дан кад ће правда стићи све оне који данас у Србији спроводе неку своју правду. Они су потпуни господари наших живота, који све мање личе на животе, више на неку видео-игрицу коју игра узак круг људи из власти или врло блиских власти. Ја сам изашла из тог врзиног кола и данас ми се чини да могу објективно да сагледам све оно што сам преживела у претходном периоду. Размишљала сам да све објавим на свом Фејсбук профилу, али се искрено плашим да би ме то довело у ризичан положај. Зато сам се одлучила на анонимну исповест, то су моја сазнања и утисци које сам стекла радећи за ‘опште добро’, тако ми је заправо било сервирано.“

Бот је скраћеница за софтверског робота, што би значило софтверског агента, који има и неке елементе вештачке интелигенције, а код нас су то интернет тимови политичких странака који имају задатак да слепо куцају коментаре подршке својим партијама или њиховим лидерима на друштвеним мрежама, покушавајући да на тај начин изврше утицај на јавно мњење.

Жаргонски, кад некоме кажете „боте један“, то значи да му је празна глава.

Израз је настао међу играчима популарне игре „Цоунтер Стрике“. Кад није било довољно саиграча, користили су се ботови, али они су ту игру често заглупљивали, ударали су у зидове, заглављивали се, главињали, ометали, једноставно речено – нису служили намењеној им сврси. Тако су прави играчи ове „лажњаке“ који су често грешили и били бескорисни ословљавали са: „Боте један!“

Кад флипер тилтује

Кад је Марија (Тако ћемо је звати за ову прилику. Име сам одабрао као сећање на улогу Мире Бањац у чувеној серији из седамдесетих „Марија“, о жени која бежи из логора у Немачкој и враћа се у своје родно место пролазећи најразличитије ситуације) дипломирала, пријавила се за посао компјутерског оператера, захваљујући мами која је била члан СНС.

„Показала сам се као способна, амбициозна и била сам елоквентна, па су ми врло брзо понудили позицију ‘особе за комуникацију’, популарно назване бот. Регрутовала ме је извесна Мирјана са Звездаре и она ме је упутила у посао. На самом почетку радила сам на месту телефонског оператера, анкетара и промотера. Комплетне спискове, имена и презимена смо добијали, како се говорило међу нама, директно из базе ‘Телекома’, као и из општинских партијских база. Наређење је било: ‘Сазнајте шта људи сањају и то им обећајте.’

Радили смо у поткровљу кафане која се налази на Звездари, у Улици Димитрија Туцовића, то поткровље има око 300 квадратних метара, имали смо најмодернију опрему, компјутере, сервере… Награда за добро обављен посао свакако нису сендвичи, како се то претпоставља, већ државна плата. Сви смо се водили као да радимо маркетиншко-референтски посао у разним јавним управама и наше плате кретале су се од 45.000 до 90.000 динара. Мирјана, власница тог простора, која ме је и регрутовала за посао, заузврат је добијала да са својом грађевинском фирмом ради шта год жели, њен брат је добио дозволу да буде нотар, а кћерка је била запослена у кабинету тадашњег министра Сертића. Све кампање су биле добро осмишљене и увек су се одвијале уз логистичку подршку утицајних жена из СНС, једне из кабинета градоначелника, друге из Скупштине града и још једне из кабинета премијера. Оне су мозгови свих акција и ботовских операција, изнад њих су једино две премијеру веома блиске особе. Углавном су нам давали упутства у њихово име, а нама се чинило да ни сам премијер не зна каква је мрежа исплетена у његовом окружењу.“

О метама и жутим тракама

Овај почетак исповести можда недоречено звучи за читаоце који не живе виртуелни живот, којима компјутер, уколико га имају, служи за игрице и разговор преко Скајпа с расељеним рођацима. У питању је добро организована група људи, добро и плаћена, да својим неистомишљеницима црта мету на чело и ставља виртуелне „жуте траке“. Марија открива један наизглед безазлен пример.

„Напад на Фахрету Јахић Живојиновић је доста озбиљно испланиран и инсцениран. Пошто је њена продукција ‘Гранд’ угрозила пословање конкуренције, добили смо налог од нашег виртуелног шефа на ‘сикрит чету’ – да је потребно да се позива социјална установа и да се обзнани насиље у породици Живојиновић. Идеја је била да се проследи пријава од брижног комшије да је Боба тукао Брену и да се тако дискредитује породица Живојиновић. Све ово можете да проверите у социјалној установи и видећете да су тамо све анонимне пријаве. Е, то смо ми радили, пријављивали… Епилог те акције требало је да буде да се Брена појави на насловној страни таблоида, па да се онда сутрадан та тема даље обради у јутарњим програмима. На тај начин би се ‘Гранд’ дискредитовао и умањио би му се утицај на медијском небу. Међутим, Лепа Брена се одазвала на позив социјалног радника на Новом Београду и демантовала те приче. Али врло брзо је осванула на насловној страни са информацијом да не плаћа струју. Ово је само један од многих случајева, чисто да схватите како функционише платформа ‘велике тројке’.“

Марија, која сада живи у једној медитеранској земљи и не верује да ће икада у свој ЦВ уписати занимање „бот“, предано је радила на другим случајевима.

„Лично сам се бавила блокирањем било каквих информација о тужби једне запослене раднице у Министарству спорта и омладине, која је тужила за мобинг министра Вању Удовичића. Сценарио је скоро увек исти. Добили смо задатак да ту запослену у коментарима називамо издајником, жутом дрољом и након те салве коментара та вест је изумрла у новинама. Посебна акција је била обесмишљавање организације Не давимо Београд. Наши су осмислили страницу на Фејсбуку „Не давимо Србију“ и нас четири хиљаде смо пратили ту страну и коментарисали увек по истом шаблону користећи речи: Сорос, издаја, Шиптари, Америка, педери…“

Упутство за употребу

Да би постала добар бот, Марија је морала да прође и обуку. Упутства су била следећа: „Кад већ уносите име за коментар, настојте да то не буде само лично име, нпр. Милан, већ да буде јединственије, Миланче или МиланР, јер постоји могућност да још неко остави коментар под истим именом, па да вам због тога не буде објављен, нарочито ако је послат у кратком временском периоду, јер ће модератори мислити да иста особа покушава да остави више коментара. У свим новинама где постоји могућност регистровања налога отворите налог јер ће вам тако бити објављени скоро сви коментари. Такође, биће објављени много брже.“

Од количине објављених коментара зависи живот ове, што би Цане рекао, хипнотисане гомиле. Они у току радног времена, које готово не престаје, не стижу да размишљају, да се запитају: „Да ли верујеш мени или мислиш својом главом?“ Упутства стижу неумитно.

„Коментар не сме да се састоји само од пароле ‘Напред СНС’. Координатор проверава ово у збирној табели на крају недеље. Не остављајте коментаре користећи Фејсбук профил. Не остављајте више од једног коментара користећи једно име или један регистровани налог, осим у случају кад одговарате некоме. Покушајте да користите друго име сваки пут, да се стекне утисак да се ради о више људи који подржавају или не подржавају изречено мишљење или став. Било би пожељно да у дужем временском периоду не користите стално иста имена јер може доћи до тога да будете стављени на црну листу, то јест да вам под тим именом не објављују више ниједан коментар, без обзира на садржину. Такође било би пожељно и да не користите иста имена у свим новинама.“

Ова армија људи без става учиниће све како им је заповеђено. А заповести има много.

„Користите подједнако и латиницу и ћирилицу! Немојте се обазирати ако у коментару направите и понеку граматичку грешку. Коментари се углавном не рецензирају, односно или се објављују у целини, тачно како су написани, или се не објављују. Зато обратите пажњу на садржај коментара у целини, јер једна реченица која се не свиди модератору или му се учини непримерена, како у погледу одношења коментара на чланак, тако и у погледу употребљеног језика, може да вас кошта необјављивања целог коментара, без обзира на елоквентност и истинитост преосталог дела коментара. Ако се деси да вам је објављени коментар без разлога измењен, позовите техничког секретара.

Ако коментаришете изјаве људи из странке, увек погледајте званични транскрипт на сајту странке.“

Песма каже: „Ја могу да те забавим, ја могу да те слудим, ја могу да те успавам, ја могу да те будим.“ Буђење се дешава кад бот дође на посао у девет ујутру и затекне га ново упутство.

„На сајтовима Б92 и Курира не заборавите да оцените коментаре уписујући плус и минус, људи који читају вест пре ће прочитати коментар који је добро оцењен. На сајтовима Блица и Вести нема потребе да оцењујете коментаре, а на сајту Б92 коментари се објављују веома брзо, чак и после поноћи. Ако имате времена, пожељно је да прочитате коментаре који су објављени до тада. То ће вам пре свега дати и више него довољно инспирације и материјала за ваш коментар, а такође ће вам дати шансу и да посредно или непосредно одговорите коментатору који је поставио неки по нас негативан коментар. Такође, користите аргументе и информације које су постављене у документима Фејсбук групе.“

Бот географија

Цела Србија је премрежена ботовима. Географски распоред ових људи-машина подразумева поделу на западну Србију и ту су посебне јединице: Мачвански округ, где сваки од осам градова има свог ботовског вођу. Златиборски округ има седам бот јединица, Моравички четири, док је Колубарски округ сачињен само од ботова из Ваљева. Источна Србија обухвата 10 бот тимова, Војводина је испарцелисана на: Севернобанатски округ, Средњобанатски, Панчевачки, Вршачки (ту су четири бот јединице) Севернобачки, Западнобачки, Јужнобачки (ту су, рецимо, ботови Новог Сада, Жабља, Бачке Паланке, Врбаса и Титела)… Сремски округ броји четири бот дивизије, док је најбројнији, наравно, београдски одбор ботова. Централна Србија има три бот јединице: у Краљеву, Смедеревској Паланци и Јагодини.

Школа за ботове има врло прецизна упутства, малтене скрипте доста опскурних назива: „Седам тајни успешних Твитер корисника“, „Упутство за инсталацију програма ‘Валтер’“ или упутство за коришћење апликације за учење слепог куцања „Слово“. Њихова обука подразумева и графичко упутство за унос коментара.

Дежурства у групи трају од 9 до 23 сата, а дежурни групе следећег дана прво проверава и поставља вести које су изашле од завршетка претходног дежурства до почетка његовог. Ботови раде кад год и докле год има потребе, а то је готово увек.

„У току предизборне кампање радили смо и по 16 сати дневно, а ја сам морала да долазим и под температуром“, каже Марија. „Мало је рећи да сам све то прихватала невољно. Наравно, у почетку нам је објашњено да све то чинимо из патриотских разлога, што и јесте, поред плате, мотив нас већине ботова, да и саму себе тако назовем. У мом случају је била у питању егзистенција, пуко преживљавање. Дуго нисам могла да нађем посао, ботовање ми је било једини извор прихода. Са ове дистанце, једино што могу да урадим јесте да оваквом исповешћу скренем пажњу на озбиљну армију људи који имају задатак да гуше критичко мишљење и тако формирају ново јавно мњење. Велика већина оних који раде ботовски посао верује да се бори против озбиљног непријатеља државе, а злоупотребљени су на многобројне начине. Многи су се, попут мене, већ освестили, а готово сви ћуте из страха.“

У светском бестселеру „Круг“ Дејва Егерса (код нас га је издала „Боока“) описана је амбициозна млада жена Меј Холанд, која је, немајући други посао, ушла у огроман ИТ систем где се виртулано дилује туђом и сопственом приватношћу. И поред великих привилегија, из тог посла изашла је као тежак губитник. Тачније, није ни могла да изађе док није сахранила своје ближње. Преко посредника, јер то је једини начин разговара на који засад пристаје, питам Марију како је она успела да побегне.

„Одлазак из ‘Тврђаве’ је био постепен јер нисам желела да се то тако доживи. Искрено, нисам знала какве реакције могу да очекујем ако само одем, па сам се једно време извлачила на неке друге обавезе и болести. Велики је проблем то што смо ми најближи сарадници морали да потпишемо бланко менице, које би се активирале уколико бисмо напустили о највећем систему који служи за производњу лажи или јавно проговорили о њему. У питању су вишемилионски износи тих меница. Тешко ми је било кад сам морала да радим ствари као што су анонимне пријаве, позиви, објаве најразличитијих афера, а и сама сам знала да је то лаж. Заиста не знам колико је још људи одустало од овог посла, али било их је доста, јер овај ангажман није нимало лак, а понекад ни пријатан. Не може дуго да се ради под таквим притиском, али колико је људи до сада прошло кроз овај процес не могу ни да претпоставим. Ја сам их познавала више од 50.“

Занима ме шта ботови једу, да ли се друже, славе ли заједнички рођендане, где размењују искуства с посла и кад се случајно сретну на улици, окрећу ли главу једни од других или се само насмеше.

„Не друже се сви ван посла, али има и оних које је овај посао посебно зближио, па су постали нераздвојни. Ја сам се више држала по страни јер сам од старта видела да ћу ту бити док не обезбедим неки други извор прихода, неопходан бар за пуку егзистенцију. После смрти моје мајке више ме ништа није ту задржавало. Моје колеге су готово по правилу млади људи свих профила и нивоа образовања јер управо на тај начин ‘ботовањем’ дајемо ‘реалне’ ставове јавног мњења на друштвеним мрежама и у коментарима на разне вести. Иако је данас малтене свима јасно да овакав систем постоји и шта је сврха његовог постојања, он и даље има ефекта и утиче на опште мишљење јавности. Неки људи се препознају у нашим нарученим коментарима и помисле да су нашли истомишљеника. То се рачуна у наш успех.“ Марија и даље не спава мирно и још увек је боли глава.

СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА БОТОВЕ

Како ботове види, шта о њима мисли и који је најбезболнији начин комуникације с њима, пише АстроГ, особа која на Твитеру редовно извештава с ботовског фронта и која је и у овој прилици желела да остане анонимна, јер жели да раздвоји свој реални живот од твитерашког

Моје име је АстроГ, моја страст и потреба је посматрање и анализирање света око себе, моје природно окружење је Твитер. Твитер је, са свим својим манама, дивно окружење, које много волим и у коме проводим баш много времена. Нажалост, у том дивном окружењу постоји и нешто што ремети његов склад изношења, размене и сукоба личних мишљења, а то је изношење туђих мишљења и покушаји наметања тих туђих мишљења другима свим средствима. Другим речима, ботовање.

Пре него почнем причу о ботовима, из угла неког ко пажљиво посматра њихов рад, не неког ко познаје систем изнутра или неког ко је у самом систему, најпре бих да покушам да дам своју дефиницију ове појаве. То је важно, јер бот је реч која се користи у много значења, па и потпуно неоправдано понекад. Рецимо, дешава се да у сукобу мишљења страна која губи проглашава другу страну за бота, из љутње и немоћи да је надвиси аргументима. Такође, ботови знају да проглашавају друге налоге за ботове, у склопу тактике да себе прикажу као неботове. И на крају, често се агресивни и прости налози проглашавају за ботове иако то нису. Агресиван налог не мора бити бот, као што ни бот не мора бити агресиван налог. Што се мене тиче, постоје две основне карактеристике бот налога, прва је папагајско понављање једних те истих порука, без сопственог мишљења, а друга је организованост. Испуњење једног од ова два услова чини налог ботом у ширем смислу, испуњење оба ботом у ужем смислу. Ботови такође могу бити декларисани и недекларисани. Декларисани налози су они чије име или биографија јасно показују чију и коју поруку преносе, недекларисани су они који то не показују, већ на известан начин глуме да су обични припадници Твитер заједнице, неботови.

Устројство бот компаније

Важно је приметити да кад кажем бот, увек мислим на налог, не на човека, увек на Твитер, никад на вантвитерски живот. За небот налоге, човек и налог могу се преклапати донекле, јер налог изражава оно што човек јесте, бар делом. За бот налоге, то су две потпуно одвојене ствари, јер налог не изражава оно што човек јесте, него оно за шта је добио задатак да буде и да представи, оно што му је посао. Бот налог може бити само један од бот налога које води исти човек. Исти човек може имати и небот налог, врло различит од пословних бот налога које води. Дакле, по небот налозима можда се могу доносити закључци и о човеку који стоји иза њих, за бот налоге могу се доносити само закључци о његовим вештинама, задацима, циљевима и послодавцима. Ништа више.

Све политичке странке имају своје ботове, макар у ширем смислу, неорганизоване, али најуочљивији, најбројнији и најорганизованији су СНС ботови, због чега су практично на Твитеру постали синоним за ботове. Односно, кад се каже бот, најчешће се подразумева СНС бот, док се у реткој причи о ботовима других странака додаје и име странке, да би се знало на кога се мисли. И по свему што ја видим, то није случајно. Чак ми је мало неправедно СНС ботове звати бот тимом, јер је реч о озбиљној организацији. Не само по бројности налога него и укупно, по начину деловања. Ја их замишљам попут компаније чији је посао производња жељене слике света на Твитеру. На врху те компаније су они који доносе одлуке како та слика треба да изгледа, ко су у том свету хероји, ко зликовци, која се херојска дела славе, који издајничко-плаћенички падови блате, који ће материјал бити коришћен за нападе, који за хвалоспеве, како ће се координисати рад с пријатељским медијима и слично. Нека врста управног одбора, да га тако назовемо. За спровођење одлука управног одбора задужени су директори, они су ти који одлуке управног одбора доносе на Твитер, било лично, било делегирањем средњем менаџменту, у зависности од важности теме. Директори, дакле, пласирају оно што се сматра важним садржајем и улазе у сукоб кад се то сматра важним, обично с метама напада које је управни одбор изабрао. Ту је затим средњи менаџмент, који реагује на твитове директора, шири их даље, понавља њихове поруке, сукобљава се са свим небот налозима који су вољни да се с њим сукобљавају, слаже се са свим осталим припадницима средњег менаџмента који су на истом задатку и покушава да утиче на мишљење свих неутралних налога који се нађу у дискусији. На крају, ту су радници, чији је посао да задате твитове директора, средњег менаџмента и пријатељских медија фејвују и ритвитују. И, као у свакој компанији, структура је пирамидална, радници су најбројнији, док је менаџера и директора најмање. Да то илуструјем, рећи ћу да на мојој блок листи, која обухвата све нивое ботова, има више од три хиљаде налога. С друге стране, моја бот лајна, на којој пратим само директоре и средње менаџере, има тек нешто преко сто налога.

Чекајући награду

Као у свакој компанији, резултати рада се мере, контролишу, затим се уводе промене којима се унапређује рад. Тако је, рецимо, учестало блокирање ботова резултирало интензивнијим прављењем нових налога. Такође, прављење монтажа, које је некад било препуштено средњем менаџменту, због лошег квалитета радова пребачено је на виши ниво, те монтаже сад спадају у материјал који се добија од управног одбора директно. Или, кад је уочено да се средњи менаџмент суочава са честим оспоравањем на основу анонимности налога, оличеним у поспрдном називању „надимцима“, донета је одлука о повећању броја налога који наизглед имају неко име и презиме и слику, те наизглед нису анонимни. Рекла бих да су сад у току припреме да се радници бар у неком броју замене аутоматизованим верзијама бот налога, али тек ћемо видети јесам ли у праву и да ли ће то бити заиста и спроведено.

Из свега што је до сада речено јасно је да не мислим да постоји нешто што се може назвати „просечан бот“, представник ове појаве. Уобичајен твитерски поспрдни надимак „сендвичари“ само је симбол, не и опис. Иако је ова врста симболичког игнорисања са умањивањем значаја једна од карактеристика комуникације на Твитеру, и тиме разумљива, она поједностављује нешто што је у ствари много компликованије и важније. Њихови задаци су различити, њихов значај је различит, њихове вештине су различите, па је самим тим и њихова мотивација и награда различита, верујем. Као и у свим другим компанијама. Позиције директора и средњих менаџера захтевају виши ниво разних вештина и већу одговорност. Ове вештине су или већ претходно постојеће, то јест реч је о искусним твитерашима који су се накнадно прихватили ботовања, или се, чешће, стичу обуком. То се може видети по томе да тек отворени налог средњег менаџера од старта беспрекорно барата Твитером, цитира, одговара, хаштагује, и што је најинтересантније, познаје важност позиционирања меншна у твиту, што не знају ни многи дугогодишњи твитераши. Њихови твитови увек имају меншн у средини или на крају твита, да би био видљив директно на налогу. Такође, налози са оваквим позицијама су важнији, видљивији и захтевају више вештине и времена за одгајање налога, твитовање и на друге теме, прикупљање пратилаца, пуно је ту посла. Самим тим, логично ми је и да рад на овим позицијама доноси и озбиљније награде у виду добијања неке врсте моћи и позиција у стварном свету у складу са значајем и утицајем који имају на Твитеру, попут државног посла, пристојне плате, посланичке функције, односно места у Скупштини, или позиције у неком правом управном одбору, можда. Радничке позиције, са друге стране, захтевају врло мало вештине, времена и труда и своде се на чисто понављање једноставних радњи. Верујем да ту нема ни неке нарочите обуке, довољно је да им неко други направи налог, запрати кога треба, покаже где је дугме за ритвит, где за фејв, и затим само доставља упутства шта треба ритвитовати а шта фејвовати. Чак понекад и сами праве налоге, без икакве обуке, што се види по томе да у Твитер име ставе мејл адресу, рецимо, и врло су неснађени са ритвитовањем и цитирањем. За овакве позиције, претпостављам, питање је да ли су уопште и награђени директно за свој труд, или то раде због обећања посла, једног дана, или јер им је при учлањењу у странку речено да је то њихова обавеза као члана, или да то морају да раде ако желе да задрже постојећи посао, или нешто слично. Додуше, верујем да одређен број радничких налога воде људи који иначе имају и налоге нивоа средњег менаџера, успут, јер не захтевају пуно додатног времена, а можда добро дођу у доказивању и даљем напредовању на лествици.

Како преживети нападе

И на крају, остаје питање како се понашати према ботовима. По мени, једини исправан начин је апсолутно избегавање било какве комуникације с њима, да ли блоком или потпуним игнорисањем њихових твитова, свеједно, јер комуникација је немогућа кад са друге стране имате савесног извршиоца дневних наредби, што су многи досад и схватили, нарочито мете њихових напада. Ту долазимо до помало парадоксалне ситуације, оно што је највећа снага бот организације, дисциплина и организованост, истовремено је и њена највећа слабост, јер с тако снажном дисциплином и организованошћу у извршењу практично се онемогућава комуникација, што се у непосредном сусрету с ботовима лако уочи, и води директно у блокирање бот налога. Што више блокирања бот налога, то мање оних до којих њихове поруке допиру, и у једном тренутку доћи ће у ситуацију да допиру само једни до других и поруке размењују само узајамно. Немогуће је савесног извршиоца дневних наредби убедити да није у праву, јер он није у позицији да јесте или није у праву, он само преноси поруку. Немогуће га је увредити или посрамити јер, опет, он само преноси дневну наредбу, то није његово мишљење да га може вређати шта о њему мислите, само ће вам узвратити још тежим и горим увредама. Немогуће је демантовати поруке из дневне наредбе, јер су засноване на пакету неистина испреплетаних тако да је немогуће наћи почетак од ког бисте кренули, а и нема сврхе, јер, је ли, то је дневна наредба и он ће игнорисати ваше аргументе и бранити је новим лажима, и тако до унедоглед. Чак и ако сретнете још неискусног и недовољно вештог средњег менаџера, који још није довољно увежбан, опет нећете добити жељени резултат, јер ћете ви од њега добити блок кад види да не успева да спроведе дневну наредбу на жељени начин. Дакле, дефинитивно је комуникација немогућа, са свих страна. Можете испробати то и лично, а можете и послушати туђа искуства уобличена у мој савет да их је најбоље потпуно игнорисати, и спасти себе беспотребног нервирања, на вољу вам.

Ето, то би био мој доживљај бот света, моји утисци, уверења, претпоставке, ставови настали посматрањем њиховог рада. Да ли сам и колико у праву, не знам, то засад знају само они који су у систему, и то у горњем делу пирамиде. Додуше, можда потврду да сам у праву добијем и ја, кроз нове бот нападе на мене, нове монтаже и нове пакетиће, пакете и пакетчине измишљотина о себи које ћу у том случају видети на бот лајни. Видећемо.

ПИШЕ Александар Ðуричић newsweek

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

ШЕШЕЉ НАУЧИО СИНОВЕ, НАЈБОЉИ БИЗНИС СУ ПАТРИОТИЗАМ И ПОЛИТИКА

Шешељ “јуниор”  ПОСТАО посланик. Александар Шешељ је студент, а рођен је 1993. године. Он је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *