КОЛИКО БУЏЕТСКОГ НОВЦА ВУЧИЋ ТРОШИ НА САМОРЕКЛАМИРАЊЕ
Којим новцем се плаћају маркетиншке агенције

Колико новца из Буџета Србије узима Вучић плаћајући да га хвале у свету?
Прање будућег мртваца

Десетине милиона евра су из републичког буџета исплаћене разним маркетиншким агенцијама, које су требале да у иностранству поправе имиџ Александра Вучића. Уместо тога, још је више укаљана слика саме Србије. Оно што ни једна од агенција не може да улепша, јесте истина како је премијер Србије баксуз који са собом у понор повуче сваког са ким дође у контакт. Због тога светски лидери више не желе са њим ни да се рукују.

Игор Милановић

Александар Вучић има велико искуство у узимању пара од грађана за своје личне потребе. Још пре него што је дошао на власт, он је каријеру градио туђим новцем, плаћајући своје „саветнике” и „пријатеље” да му помогну да изгради каријеру, мада су они на тај начин уништавали сопствену.

Када је 2012. кренуо у поход на место градоначелника Београда, Вучић се у јавности појавио са особом коју је од тада упорно представљао као „великог пријатеља”. Ради се о некадашњем градоначелнику Њујорка Рудолфу Ђулијанију, који је у то време увелико радио као саветник разних организација и страних влада. Лобиста из Америке, Обрад Кесић је тада потврдио српским медијима како је Ђулијани плаћен да дође у Београд, указавши да такве посете не коштају мање од 100.000 евра, а да бивши градоначелник Њујорка спада међу најскупље лобисте. “Неw Yорк Публиц Радио” је за време саме посете објавио како је Ђулијани „плаћени саветник” Александра Вучића.

И Вучић и Ђулијани су у то време најоштрије демантовали да је посета плаћена, али се у међувремену открило како је посету организовала британска лобистичка фирма ПЛМР, као и да су јој спонзори СНС-а уплатили пола од 850.00 евра за ту и сличне услуге. У извештајима које је Српска напредна странка предала Агенцији за борбу против корупције нигде се не спомиње плаћање било којој страној консултанстској, маркетиншкој или лобистичкој компанији. Очигледно је и у овом случају новац уплаћен са неког од тајних рачуна ове странке, или са рачуна неког од уцењених донатора.

Чим је на америчким председничким изборима победио Доналд Трамп, у чијем је најужем сарадничком кругу био и Ђулијани, Вучић је изјавио како ће „његов стари пријатељ” помоћи да он буде први лидер са Балкана који ће се сусрести са новим америчким председником и да ће се то десити још пре инаугурације 20. јануара. Ова незабележена нетактичност једног политичара, представљала је кап која је прелила чашу стрпљења америчке јавности, па је Ђулијани био приморан да у последњем тренутку одустане од било какве функције у новој администрацији.

Десетине милиона долара су из српског буџета дате „Клинтон фондацији” као подршка изборној кампањи Хилари Клинтон. Четири милиона долара преко тога је дато наменски за подмићивање неког у америчкој администрацији како би се Вучић срео и фотографисао са тадашњим председником Бараком Обамом. Осим тога, било је замишљено да се он сретне и са Хилари Клинтон када она, како је било планирано, победи на америчким председничким изборима.

Клинтонова није победила, а ФБИ је покренуо истрагу против брачног пара Бил и Хилари Клинтон, као и против других сарадника њихове фондације, сумњајући да су, како то амерички закон дефинише, ковали заверу за плаћање мита високим државним функционерима. Због тога је Бил Клинтон средином јануара најавио гашење своје фондације које је већ и покренуто.

Следећа на списку маркетиншких агенција које су радиле за Вучића, била је још једна британска, „Белл Поттингер”, која је била ангажована највероватније само годину дана после ПЛМР-а, односно 2013. године, иако за ту годину нису били планирани никакви избори у Србији. Без обзира на то, ови спин мајстори су пуних осам месеци плаћено промовисали Вучића и његову политику и то од пара које су добили из републичког буџета Србије.

„Белл Поттингер” је стара и веома утицајна маркетиншка и лобистичка агенција Велике Британије. Оснивач предузећа, Тимоти Бел, један је од најзаслужнијих за стварање имиџа Маргарет Тачер као „Челичне Леди”. Заузврат га је она предложила за добијање аристократске титуле, тако да је он данас Тимоти Џон барон Бел од Белгравие, са доживотним правом да буде ословљаван са „лорд Бел”.

„Белл Поттингер” се од друге половине 2011. налази под истрагом невладине организације „Биро за истраживачко новинарство” из Лондона. Један од разлога за овај поступак је откриће како је агенција за укупно 520 милиона долара хонорара за рачун Пентагона производила лажне прилоге чије је ауторство било приписивано исламистима, а који су затим постављани на интернет. Безбедносне службе САД су потом пратиле гледаоце тих садржаја проглашавајући их за исламске терористе. Захваљујући овим монтажама, многа села у Ираку су била осумњичена као упориште исламиста, а затим сурово бомбардована.

Особа која је била најзаслужнија за ангажовање „Белл Поттингера” за овај прљави посао, који је живота и слободе коштао многе, био је тадашњи командант здружених коалиционих снага у Ираку, амерички генерал Дејвид Петреус. Новинар Адам Кари у свом изванредном истраживачком чланку под насловом „УС паид фор факе Ал Qаеда видеос, Белл Поттингер анд формер ЦИА цхиеф Петраеус инволвед” наводи како је Петреус лично одобравао сваки прилог који су производили сарадници агенције “Белл Поттингер”.

У истом чланку Кари одмах указује на долазак у међувремену пензионисаног генерала Петреуса у Србију. Наиме, пошто је напустио америчку армију, Петреус је само годину дана био директор ЦИА, одакле одлази 2012. после афере са давањем поверљивих информација својој љубавници и преузима функцију директора инвестиционог фонда ККР који одмах стиже на Западни Балкан, где почиње да улаже у оснивање и куповину медија. Прво је купљена музичка продукција „Гранд” са припадајућим новинама и ТВ емисијама, затим је основана „Гранд ТВ”, као и „Н1 ТВ”, а коначно су купљени портал блиц.рс и највећи провајдер кабловских ТВ програма СББ.

По питању СББ, своју дозволу за куповину је морала да да Комисија за заштиту конкуренције која је то учинила одмах после сусрета Петреуса и Вучића у Београду. Шта су се током тог разговора њих двојица све договорила било је до сада, осим њима самима, познато једино још њиховим најближим сарадницима.

Новинар истраживач Кари у поменутом чланку указује на то да је управо Петреус повезао Вучића са „Белл Поттингером”. Колико је познато, да би без проблема могао истовремено да буде власник и телевизије и кабловске мреже која преноси телевизијске програме (што је у демократским земљама незамисливо) Петреус је Вучићу понудио сарадњу са британском ПР агенцијом и то скоро за џабе.

Да је клијент „Белл Поттингера” била Српска напредна странка, а да је рачуне за то платила српска Влада и то из буџета, први је обзнанио 14. марта 2014. године познати сарадник ЦНН-а, Тим Џуда, тврдећи како је то сазнао у самој поменутој маркетиншкој агенцији. Не треба заборавити како је тада у пуном јеку била кампања за ванредне парламентарне изборе у Србији.

Како је из извештаја самог „Белл Поттингера” познато, српске власти су му за осам месеци рада у 2013. години и пола године у 2014. платиле 450.000 евра, што је за ову агенцију безначајно мала свота. Иако је и овај новац исплаћен из државног буџета, а не са рачуна Српске напредне странке или самог Александра Вучића, председник српске владе је одлучио да се разлика у цени исплати услугом која ће Србију далеко више да кошта, а то је управо право фонда на чијем је челу Петреус, да по Србији оснива и купује медије мимо закона.

По извештају који је „Белл Потингер” предао ” британској Асоцијацији професионалних политичких консултаната” (Ассоциатион оф Профессионал Политицал Цонсултантс) стоји како су 2013. и 2014. његови клијенти били и српска Влада исто као и Српска напредна странка. У финансијским извештајима које је СНС предао Агенцији за борбу против корупције нигде се не помиње да је та странка платила макар један динар лондонској агенцији. Са друге стране, једино што је познато да су Британци учинили за званичну Србију била је медијска подршка за пројекат “Сербиа Инвестмент Даy 2014″. Скоро пола милиона евра из српског буџета плаћено је за неке друге услуге, а не за промоцију Републике Србије. Нешто је потрошено за личну промоцију самог Александра Вучића, мада је највећи део хонорара за то исплаћен поменутим услугама учињеним ККР-у и Петреусу, док је остатак отишао на плаћање урушавања имиџа Срба и Србије, односно на резолуцију о Сребреници коју је припремила и осмислила Баронеса од Милбанка, у обичном животу позната као Арминка Хелић из околине Тузле.

Хелићева је од раније радила за „Белл Поттингер”, иако је званично била запослена у кабинету тадашњег британског министра спољних послова, Вилијама Хејга, кога је шпијунирала за потребе поменуте агенције (о чему постоје веродостојни извештаји британских служби и медија). Она се са Вучићем упознала на самом почетку сарадње „Белл Поттингера” са њим, коју је осмислио Петреус, и то на једном састанку у Београду. Она је поновила обећања која је раније дао и представник „Белл Поттингера” да ће српски председник Владе бити званично примљен од министара у Лондону, као и да ће бити „опрана” његова званична биографија.

Истовремено, Хелићева је тражила да јој се плати рад на резолуцији о Сребреници, којом је српски народ означен као починилац геноцида, а коју је требало да усвоји Савет безбедности УН. Наводно ће на тај начин, тврдила је она, Вучић на најбољи начин целом свету показати да се одрекао својих ранијих идеала, чиме ће најефективније бити „опрана” његова биографија. Вучић је на то пристао и највећи део поменутих скоро пола милиона евра је отишло Хелићевој за резолуцију која није прошла због руског вета.

Да су информације о сарадњи Вучића и Хелићеве тачни, види се из даљих покушаја „Белл Поттингера” да „опере” биографију првог човека СНС-а. У своје услуге које пружа клијентима, лондонска агенција наводи и утицај на Wикипедиу, отворену интернет енциклопедију. Енглеској редакцији крајем 2013. долази мејл: „Добар дан, ја радим за ‘Белл Поттингер’ и Влада Србије је мој клијент. Желео бих да вам сугеришем да промените чланак помињући Вучићеве активности као првог потпредседника Владе”. У септембру исте године особа пријављена као Вивј2012 извршила је промену чланка хвалећи Вучићеве напоре да се у Србији искорене корупција и криминал, али и његову улогу у смиривању Срба на Косову.

Потпуно у складу са „прањем” прошлости самог Вучића, аутор поменуте измене је истицао како је тадашњи први потпредседник Владе апеловао на косовске Србе „да забораве прошлост и окрену се будућности”.

На Wикипедии на српском језику је један од администратора чланак о Вучићи 15. јуна 2016. прокоментарисао речима: „Чланак је раније, у још горој мјери, био пун хвалоспјева и политикантства. Политичког обожавања. Сада је то пристојно.”

За добијених пола милиона евра „Белл Потингер” није скоро ништа учинио за Србију, док је за Вучића и Српску напредну странку само помогао да се формирају тимови ботова који до дана данашњег тероришу сајтове на интернету. Остатак су услуге плаћене ККР-у и Петреусу, а односе се на израду резолуције о Сребреници.

Не зна се ни ко плаћа друге промоције Александра Вучића од којих он нема никакве користи, али Србија има штету. Сваке године он учествује на већем броју „привредних” форума који се организују о државном трошку. Осим „Бизнис форума Копаоник”, и сличних, ту су и разни билатерални форуми, као што је онај српско – баварски чији је једини учинак то што се премијер прошетао Минхеном.

Вучић је и неизбежан гост на „Светском економском форуму” у швајцарском градићу Давосу. Ове године он се ничим изазван по трећи пут узастопце обрео тамо, а да јавност није осетила никакве бенефите од његова претходна два боравка.

Сваки учесник Форума мора да плати котизацију од 19.000 долара, али упркос томе он је дужан да трошкове свог и боравка чланова делегације сам сноси. У време Форума, најјефтиније преноћиште по госту кошта 1.000 долара, док је за пристојан ручак потребно платити 300 долара. Није вероватно да Вучић сам плаћа свој боравак, као ни да користи најјефтинија преноћишта. Све трошкове сноси републички буџет, без обзира да ли плаћа директно, или посредно као у случају Петреуса и ККР-а.

Ове године је члан Вучићеве пратње и Александар Влаховић, министар привреде из времена почетка пљачкашке приватизације. Као да му је мало оно што је онда отео од гладног народ, па се сада на рачун тог истог народа луксузира по Швајцарској.

Током свог првог боравка у Давосу, 2015. године, Вучић је преко домаћих медија поручивао да је обавио значајне разговоре којима је обезбедио завршетак брзих пруга у Србији до октобра 2017. (ни једна до данас није ни почела да се гради), као и да ће Србија до 2019. испунити све услове за пуноправно чланство у Европској Унији. Страни државници и представници правог џет-сета те године још нису познавали малог аутократу са Балкана, па је Вучић у холовима огромне конгресне дворане успео да препадне немачку канцеларку Ангелу Меркел и да се са њом слика, као што би то урадио и сваки други туриста на његовом месту. Већ следеће, 2016. године, светски лидери су добро пазили да не буду на овај начин заскочени.

Разлог због кога сваке године осиромашени и опљачкани српски порески обвезници морају да плате најмање 100.000 евра за пут и боравак Вучића и његове свите у Давосу, јесте његов неиспуњени сан да буде гост на најпрестижнијем пријему који се тамо организује.

Традиционално средом у најлуксузнијем хотелу у Давосу, „Штајгенбергер Белведере”, немачки издавач и милијардер Хуберт Бурда (власник „Хуберт Бурда Медиа” групе) организује журку под називом „Нигхтцап” (енглески израз за алкохолно пиће које се узима пред спавање). Позвани су само представници праве елите, па је то и својеврсни „Ко је ко” лексикон најбогатијих и најтраженијих гостију Давоса. Онај ко није на Бурдиној журци џаба се гура у џет-сет и плаћа папрене трошкове да би био виђен у Конгресном центру.

Прошле године је улаз успео да себи обезбеди шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан, некадашњи велики Вучићев пријатељ. За српског премијера ни те, као ни претходне године, није било места. Због тога је он одлучио да поново ангажује ПР агенцију ПЛМР да би макар једном у животу био заједно са најмоћнијим и најбогатијим људима на планети. Колико ће ово његово лудило да кошта српски буџет, сазнаће се ускоро.

А 1. Нашминкан и у Wикипедији

О томе да је српска Влада из државног буџета платила услуге „Белл Поттингера” пружене председнику Спске напредне странке известила је и невладина организација „Опен соурце инвестигатионс” на својој званичној интернет презентацији, тврдећи да за то поседује материјалне доказе.

У време када се лондонска агенција обратила Wикипедии са предлогом да се побољша имиџ Александра Вучића, она је већ била под лупом администратора ове слободне енциклопедије управо због сумње да износи „пречишћене”, односно улепшане информације о својим клијентима, тврди ОСИ.

Завршавајући свој извештај о томе како је и о чијем трошку Вучић ангажовао „Белл Поттингер”, ОСИ закључује: „Неспособни и корумпирани лидери унајмљују лобисте да им у лепшем светлу прикажу режиме. Александар Вучић има пуно тога да сакрије. Због тога је Влада Србије, једне од најсиромашнијих, најмање демократских и најкорумпиранијих држава Европе, највећи клијент лобистичких фирми”.

Ово указује на то да ОСИ располаже подацима о ангажовању већег броја агенција које се плаћају из републичког буџета.

А 2. Случај шареног воза

Без обзира што се из републичког буџета плаћају милиони евра да би се у иностранству поправио имиџ Александра Вучића, страни политичари и медији о њему имају лоше мишљење. За разлику од већине српских бирача, они знају праву истину.

Угледни немачки дневни лист „Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг” (ФАЗ) недавно је објавио чланак из пера свог новинара Михаела Мертенса, у коме се каже: „Као и Митровића, и Вучић је двострук: постоји у верзији за извоз, за иностранство, где иступа као трезвени прагматичар, што заиста и уме да буде. Али, постоји и Вучић за домаће тржиште…”

Објашњавајући читаоцима како постоји редовна линија Краљево – Косовска Митровица, која функционише без проблема, немачки новинар закључује свој текст констатацијом: “Власт у Србији је на случају шареног воза показала како уме да истовремено креира неки проблем, па да се онда појављује као неко ко ће тај проблем да реши.”

Странци су прочитали Александра Вучића.Ни све маркетиншке агенције овога света не могу више да га “оперу”.

Извор Таблоид

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

Upozorenje RHMZ: Stiže sneg, cela Srbija pod “alarmima”

Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje zbog snega na području Srbije, a početak snežnih padavina se …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *