ВИШЕ ОД 3000 ЖАЛБИ ЗБОГ УСКРАЋИВАЊА ИНФОРМАЦИЈА
Неопходна ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ директоре јавних установа не боли када државним новцем плаћају казне

БЕОГРАД – Повереник за информације од јавног значаја примио је прошле године 3.474 жалбе иż области слободног приступа информацијама, од којих су 670 жалбе поднете због одбацивања захтева за приступ информацијама, речено је Бети и ЕурАктиву у Канцеларији повереника.
Укупан број поднетих жалби је нешто мањи него 2015. године када их је примљено 3.817, док се број жалби због одбијања захтева за приступ информацијама повећао за 120, односно за 21,8 одсто.

Према подацима Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, медији су 2016. године поднели 353 жалбе, што је 31,7 одсто више него 2015. када су поднели 268 жалби.

У Канцеларији повереника наводе да од почетка рада те институције пре 12 година расте број жалби грађана и медија због одбацивања захтева за приступ информацијама од јавног значаја или такозваног ћутања институција када оне не дају одговор.

Према подацима те институције, укупан број жалби се удесетостручио од 2005. године када је поднето 345.

Предраг Благојевић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) рекао је да “после дуге узлазне путање” у области приступа информацијама, “где је уз мање изузетке много тога функционисало прилично добро, у последњих неколико година утврђено је алармантно повећање броја озбиљних проблема”.

“Показатељ тога је огромно повећање броја жалби које грађани шаљу Поверенику због тога што представници власти одбијају да им доставе тражене информације или једноставно игноришу те захтеве”, рекао је он.

Благојевић је рекао да забрињава то што Влада не обезбеђује примену одлука Повереника и навео да, према подацима које је НУНС добио из кабинета Повереника, Влада није од 2004. године спровела ниједну његову одлуку.

“У таквој ситуацији излазимо из домена права и прелазимо у поље политике”, рекао је он за Бету и ЕурАктив.

Изменама Закона о слободном приступу информацијама у мају 2010. године Поверенику је омогућено да новчано казни сукцесивним казнама максималне укупне вредности од 200.000 динара одговорне за уксраћивање информација.

Повереник може да се, ако казна нема ефекта, обрати Влади да мерама принуде обезбеди извршење његовог решења.

Благојевић је рекао и да се очигледно државним институцијама, јавним предузећима и установама више “исплати” да плате велике новчане казне, него да спроведу одлуку Повереника и грађанима доставе информације.

“Један од недостатака постојећег закона је то што чак и у случају када Повереник изриче новчане казне, формално то плаћају институције, а не појединци који их воде. Тако заправо испада да казну за то што директор јавног предузећа крши закон плаћају грађани, порески обвезници. Треба дефинисати личну одговорност”, рекао је он.

Извор РТВ

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

ШЕШЕЉ НАУЧИО СИНОВЕ, НАЈБОЉИ БИЗНИС СУ ПАТРИОТИЗАМ И ПОЛИТИКА

Шешељ “јуниор”  ПОСТАО посланик. Александар Шешељ је студент, а рођен је 1993. године. Он је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *