Повезане објаве
Тешко приступачан кањон реке Вратне познат је од давнина по каменим капијама и необичним вировима, чудом природе. То су камени лукови или капије, изнад реке који су у далекој прошлости настали урушавањем пећина тунелског типа. Географи ова камена чудеса називају прерастима.
Прва капија удаљена је око 200 метара од средњовековног манастира, а први детаљан опис овог подручја оставио је Аустријанац Феликс Каниц, цувени балканолог и велики пријатељ српског народа. Убрзо је ту стигао и наш географ Владимир Карић (1887) а потом и родоначелник савремене српске географије Јован Цвијић (1885).
Професори Географског факултета у Београду др Драгутин Петровић и др Душан Гавриловић утврдили су у међувремену да је Мали прераст дугачак 15 метара, ширине 30 и да је висина његовог отвора 34 а дубина свода десет метара. Велики прераст, или друга Вратњанска капја, има дужину 45 метара, ширину 23, висину 26 и дубину свода 30 метара, а Суви прераст има дужину од 34 метра, ширину 15, висину 20 и дубину свода десет метара. Овај трећи је најмање приступачан и млађи од прва два. Истовремено, он је и најлепши и најизазовнији за истраживаце.
У близини трећих капија откривене су три до сада неистражене пећине. Реч је о „правим драгуљима природе“. Детаљна истраживања ових пећина тек предстоје, али утврђено је, кажу спелеолози, да је пећина најближа трећој капији дугачка око 400 метара, друга је нешто краћа али атрактивнија, јер у себи скрива мало језеро необичне лепоте. Трећа пећина је изузетно велика и компликована, испреплетана бројним ходницима и тунелима.
Лепоту Вратњанских капија употпуњују и средњовековни Манастир Вратна, као и истоимено ловиште са великим стадом муфлона и крдом јелена лопатара.
