Повезане објаве
Ворон Рејвенски
Дневник, недеља 18.06.17.
Хајде ипак мало да вам пишем, мада знам да вадим тигру пелцер из д*.
Инспирисан сам са одлуком владе балканске узданице Mivogore, да својој јуначкој војсци набави нове тенкове Abrams.
То је, као што је опште познато, најбољи и неуништиви тенкић.
Тиме ће гњездо соколова постати непобједиво у космосу а и шире. Што им ја и желим, као и пријатан дан.
У свету се од 2003. води један рат о коме нико не пише. Зато што о њему није нити лепо, нити демократски писати. То је рат у Ираку.
Па тако и ми, ни да га споменемо.
Дакле, то је један весели сукоб у коме раздрагани људи, ето, већ 14 година воде жестоке беорбе око високих цивилизационих циљева, какви су рецимо демократија или грађанска права.
И голема је срећа па нема жртава, поготово не цивилних.
Главни јунак ове шторије је ипак поменути тенкић. Дуго су се хвалили да није уништен ни један. Ја не знам зашто су престали да га тако рекламирају. Леп, секси, лаган за маневрисање, пуца и пева и спреда и од позади, ергономичан, бљештав, прангија увек како треба… Ко га неби пожелео у дворишту?..
Прави голијат демократије. Кад њега видиш срце ти се оједе од радости…
Да видим само новосадски Паркинг сервис да га уклони једном месечно, требало – нетребало…
Свако се у њему осећа цивилизовано и у духу еуро-атлантских интеграција. Значи, правилно и напредно ( прогресивно ).
Кажу да у Ираку не гину амерички војници. То је радосно и хумано. Таман посла да у колоратурном тенкићу страда неко. Сама помисао на то би ме растужила.
Ето, зато реших да вам пустим мало музике за плес. Да вам дам мало живости уз ову недељну кишу…
