Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Вести / БИТКА НА КОШАРАМА ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ…

БИТКА НА КОШАРАМА ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ…

Битка на Кошарама
Ратне приче са Кошара – погледајте документарац
Битка на Кошарама почела је 9. априла 1999. године и трајала је 67 дана.
Караула Кошаре налазила се између Пећи и Ђаковице, на Јуничкој планини (део планинског венца Проклетија), на само 200 м од државне границе са Републиком Албанијом.

Одбрана овог дела границе СР Југославије била је отежана и тешким географским и климатским условима. На суровом планинском венцу од преко 2000 метара надморске висине снег се дуже задржавао. Припадници терористичке групе ОВК су зато изабрали најнепроходнији пут за напад, како би добили на фактору изненађења.

У бици на Кошарама погинуло је 108 војника СР Југославије. Просечна старост палих бораца била је 25 година. Највеће бреме борбе понели су младићи који су у том тренутку били на редовном одслужењу војног рока. Од 2017. године једна улица у Београду носи назив по овим храбрим људима који су дали свој живот за отаџбину: Булевар Хероја са Кошара.

Догађаји који су претходили Бици на Кошарама из 1999. године
Већ 1998. године на границама између Републике Албаније и СР Југославије десило се преко 60 инцидената. Могло би се рећи да је за 53. Гранични батаљон то била ратна година. Прве жртве терористичког делања ОВК око карауле Кошаре погинуле су током јула и септембра 1998. године. Војници СР Југославије на овој караули били су изложени нападима и са стране Албаније и од ОВК јединица које су нападале и терористички делале унутар Косова и Метохије.

Хронологија догађаја на караулама 1998. године:
Марта 1998. код карауле Морина (караула поред Кошара) заплењена је војна опрема (велики број наоружања и муниције) ОВК терористима;
У априлу је започета акција против ОВК снага која је успешно спроведена. У селу Јуник, надомак Кошара било је веће терористичко упориште. Тако да је војска Југославије била на опрезу и унутар своје државе, и осматрајући дешавања иза границе.
У мају 1998. године погинуо је први војник на државној граници Албаније и Југославије (караула Богићевица) – Ђула Дорин, војник Граничног батаљона;
У јулу 1998. године погинула су 4 војника из Падобранске бригаде на Кошарама;
Септембра 1998. године граничарима долази у помоћ и Извиђачко-диверзантска јединица из Ниша. У терористичком нападу ОВК код карауле Морина је тада убијено 5 војника СР Југославије.
Већ тада гранични војници су били под сталним опрезом, а нови напади почињу следеће године, почетком пролећа. Отприлике у исто време почиње и НАТО бомбардовање читаве СР Југославије.

Караула Кошаре, април 1999. године
Деветог априла 1999. године група ОВК војника креће у напад на Караулу Кошаре . У то време врх Јуничке планине је и даље прекривен снегом. Артиљеријском ватром прво нападају суседну караулу Морину. Војници Југославије са заседног места Ц4 крећу по воду и наилазе на ОВК снаге, које су том случајношћу брже откривене.
Напад је кренуо и преко врха Раса Кошарес, што је ОВК снагама дало доминантну тачку видљивости на српску војску. ОВК осваја овај врх, а затим следеће заседно место, Главу / Колибице, које је било у непосредној близини саме карауле. Освајањем Раса Кошарес виса, ОВК снаге су ушле чак 1,5 км у територију Југославије. Ово се десило већ првог дана борбе, а следећег дана заузимају и саму караулу Кошаре јер је она и била позиционирана на неповољном положају када је у питању њена најближа одбрана.
Граничарима стиже у помоћ и вод Војне полиције током првог дана.
10ог априла стиже и 125. Моторизована бригада. Она је била дубинска подршка. Деловали су на унутрашњем обезбеђивању границе. Они су водили борбе у дубини територије Косова и Метохије. Треба имати у виду да је борба наших војника била додатно отежана сталним надлетањем НАТО авијације. Уз подршку 125. Бригаде формирана је линија одбране те је самим тим и спречено даље надирање непријатељских ОВК снага.
14 – 19. априла даљи напади ОВК војника су заустављени. Наша војска тада креће у контра-напад како би повратила заузете територије. Из карауле Морина крећу ка заседном месту Ц4 (Маја Глава). Војници Југославије иду у контра-офанзиву и ка Раса Кошарес вису. ОВК снаге су се брзо организовале и крећу да делују минобацачима. После првих пар дана ратовања, битка на Кошарама се полако претвара махом у борбу минобацачима, јер су их обе стране користиле.
19ог априла на Кошаре стижу и специјалне јединице Војске Југославије. 63. Падобранска бригада добија задатак да освоји Маја Главу, као и 72. Специјална бригада и Војна полиција. ОВК снаге се повлаче, а самим тим се повлачи и линија фронта.
21ог априла 72. Специјалној бригади у помоћ из позадине стиже 125. Бригаде код стене на вису Раса Кошарес. Ту се наредних дана априла 1999. године воде сталне борбе против ОВК терориста.
Караула Кошаре, мај 1999. године
10 – 11. маја Моторизована бригада креће да осваја врх Маја Зез. НАТО авијација започиње да гађа положаје Војске Југославије. Бомбе које су испаљене биле су касетне бомбе (распрскавајуће бомбе која у себи садржи субмуницију).
12ог маја Војска Југославије креће у контра-напад. Иако се борба водила на великој надморској висини, наша војска је успела да дође на вис са два тенка. Морал војске је додатно био подигнут овим успешним подухватом. Надморска висина је била преко 1800 метара.
После 13. маја није било већих напада ни са стране наше војске, ни од ОВК снага. Ипак, војници су гинули у свакодневним мањим борбама.
Караулу Кошаре су ОВК војници користили као базу, али је она погођена 21. Маја. НАТО авијација тврди да су је они погодили, док наша војска говори другачије: да је караулу погодила Војска Југославије.
Крај борби на Кошарама
Циљ ОВК снага био је да разбију и раздвоје Војску Југославије, а самим тим да се њихове терористичке трупе из правца Албаније споје са ОВК снагама у Метохији.
Уз подршку регуларних једница војске Албаније и НАТО деловања, ОВК снаге су напале Војску Југославије која је на Кошарама остала непобеђена.
Копнена офанзива ОВК снага је онеспособљена, и они тада крећу другим правцем, преко планине Паштрик.
Јединице Војске Југославије које су учествовале у Бици на Кошарама
53.гранични батаљон;
125.моторизована бригада;
Дивизион 52. артиљеријске бригаде;
Посада Стрела 2м 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО;
Пети батаљон војне полиције;
72.специјална бригада;
63.падобранска бригада;
52.батаљон војне полиције;
Добровољци.

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

НАЈЖЕШЋИ УДАР НА СРБИЈУ И СРПСКИ НАРОД: ПОКРЕТАЊЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА ЛЕГАЛИЗОВАЊЕ ИСТОПОЛНИХ БРАКОВА

 Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог објавило је пре два дана три …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *