Почетна / Вести / УБИЈАЛИ НАМ ДЕЦУ А САДА СЕДЕ У СРЕД БЕОГРАДА Овде је и списак убијене деце

УБИЈАЛИ НАМ ДЕЦУ А САДА СЕДЕ У СРЕД БЕОГРАДА Овде је и списак убијене деце

Током НАТО агресије на СРЈ која је трајала 78 дана, убијено је више од 2000 људи међу којима и 126 деце. Стравичне последице које је оставио рат осећају се и данас

НАТО агресор је у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. убио 126 деце свих националности док је више стотина малишана тешко рањено.

Географски гледано највише деце је страдало на подручју Косова и Метохије, затим на подручју средње Србије док је на подручју Црне Горе убијено четворо деце.

Симбол страдања Срба током Нато агресије је трогодишња Милица Ракић која је погинула у Батајници. Милица је рођена 1996. године а убијена је 17. априла 1999. у 21 час и 45 минута. У малом купатилу у улици Димитрија Лазаревића Раше бр. 8 на првом спрату, шрапнели су разбили мали прозор и поцепали завесу…Врата на купатилу су била отворена. Зачула се јака детонација, стакла су попуцала, плочице и фасада, све се разлетело! Како је раније испричао, Жарко, отац страдале девојчице утрчао је у купатило. Тај призор ће му заувек остати у сећању: дете му је лежало мртво на поду, око ње је било препуно крви, али надао се да је Милица и даље жива… Узео ју је у руке, сјурио се низ степенице, однео у ауто и превезао у болницу, међутим тамо су могли само да констатују смрт. 27. и 30. априла 1999. бомбардована је Сурдулица а црни биланс трагедије је био 33 мртвих и више десетина рањених. Само у кући у Улици Дринске дивизије 16 погинули су: Стаменка (66), Александар (37), Весна (37), Миљана (15), Владимир Милић (12), Миомир Миловановић (17), и комшије Драган Ивановић (37), Станиша Ђорђевић (32) и Станица Рашић (48). За тугу Браниславе Павловић нема лека. Под рушевинама куће у којој су потражили уточиште, у Раљи под Авалом, 27. маја страдала су њена деца, осмогодишњи Стефан и петогодишња Дајана. Пројектил је, око 23 часа, погодио кућу у којој су Павловићи мислили да никако не може бити мета. Живели су до тада у Новом Београду, у Улици Јурија Гагарина. Бранислава и њен супруг Владимир желели су да овде, на сигурно, склоне децу. Али у секунди, колико је трајао удар ракете, све је постало рушевина. Као да је пилот, који је, са ко зна колико хиљада километара упутио пројектил на уснулу породицу негде за мету имао управо скромну кућу у Раљи. Комшије се сећају како су испод цигала извлачили пострадалу децу.
– Дајана, као да је заспала, а мало даље згужвано Стефаново тело – испричале су комшије. – Остао је дечији бицикл, ципелице, лутке, свеске… На јабуци је се још њихала љуљашка. Под рушевинама тешко повређен Владимир, давао је знаке живота. Покушавао је да телом да заштити децу. Подлегао је повредама неколико дана после, у Ургентном центру. Бранислава се од тог губитка никада није опоравила..Једнако болна трагедија се догодила и 12. априла 1999. када су злочинци из ваздуха гранатирали воз код Алексинца и том приликом угасили преко двадесет живота. Био је други дан православног Ускрса, понедељак, кад је брзи воз бр. 393 из Ниша за Врање прошао кроз Грделицу. Мало касније, у 11 сати и 39 минута, јака експлозија затресла је куће, изваљујући врата и прозоре из лежишта. На споменику постављеном уз железнички мост данас је уклесано 14 имена, уз напомену да нека тела нису идентификована. Шестогодишњи Бранимир Станијановић из Алексинца се тог 12. априла затекао у возу. Убијен је са оцем Видосавом (45) и мајком Дивном (40). У возу су страдали и трудница Ана Марковић и њен супруг Иван. Бојана Тошовић имала је само 11 месеци и три дана када је 11. априла 1999. године бомбардовано Мердаре. Ујутро, у тренуцима када се већина деце света радује сунцу и новом дану, прекинут је живот ове недужне девојчице која тек што је стигла на свет. Страдала је у својој кући у наручју оца Божине. Тачно месец дана касније бомбардовано је и село Старо Грацко код Липљана. Убијено је пет мештана међу којима и четворогодишња Драгана Димић. Извештачи су јавили да су мета НАТО пројектила, тих ратних дана, биле и радничке бараке избегличког, “Мајиног насеља” код Ђаковице, у коме су уточиште у лето 1995. године, нашле прогнаничке породице из Хрватске. У овом избегличком центру, у нападу 14. априла убијено је 11 цивила, међу којима деца Марко Ивановић (4), Иван Иванчевић (7) и Предраг Илмић (13). Истог дана од касетне бомбе у Липљану је страдала шестогодишња девојчица Арта Лугићи. Крај априла, али није и крај бомбардовања. Мета су поново деца. Варошица Мурино, код Плава, Црна Гора. Овде су од бомби из Приштине нашле уточиште девојчице Оливера Максимовић (13) Јулијана Брудар (10). Биле су у игри када су пале бомбе. Са њима је тог дана страдао и њихов друг Мирослав Кнежевић, стар 13 година. Кобног 11. маја, у сумрак је погођен мост у Владичинином Хану, на коме је у том тренутку било двоје заљубљених и загрљених тинејџера: Гордана Николић (18) и Милан Игњатовић. Гордана трећи гимназије, Милан – матурант, намеравао је да упише економију на Универзитету у Крагујевцу. Верица Игњатовић је, годину дана после, у писму “Новостима” написала: “Зашто су и коме сметала загрљена и заљубљена наша деца”. Крајем маја извршен је страховит напад на Нови Пазар. Био је ово дан трагедије породице Симић и Роглић. Убијен је Марко Симић. Имао је само две године. Страдао је са оцем, у загрљају. Истог дана пројектили НАТО су убили Марка Роглића, дечакла од 16 година. Погодили су га на путу од школе до куће. У бомбардовању моста у Варварину, 30. маја, по подне, убијена је Сања Миленковић (15) даровити математичар, чији су резултати у овој науци наговештавали олимпијски успон. Била је ђак свих генерација школе у Варварину, која никад није имала тако бриљантног ђака. Немачки адвокат Улрих Дост, у тужби против своје државе, за Сањино убиство и убиство цивила у Варварину навео је да је у овом српском градићу учињен страшан злочин. У нападу на Приштину убијена је петочлана турска породица Гаши: Месут, његова супруга Ардиана и њихове три ћерке Дениза (5), Реа (7) и Деа (9). На празник рада 1. маја 1999. гранатиран је аутобус који се кретао преко моста у Лужанима код Приштине. Од 43 путника, преживео је само један. Убијено је дванаесторо деце српске и албанске националности. Брат и сестра Никола (17) и Марија Петровић (15) су тога дана погинули са баком Смиљаном. Кренули су што даље од ратом захваћене територије али злочиначки пројектил је био бржи. У истом аутобусу погинула је и сестоточлана породица Рамадани – отац, мајка и њихово четворо деце: Бислим (3), Бесарта (6), Беса (8) и Музафера (13). У дворишту породичне куће у селу Павловац страдала је Милица Стојановић (13), а Ирена Митић (15) је убијена док је са оцем радила у пољу, недалеко од Врања. Код Врања је погинуо и Далибор Тасић, који је ускоро требао да прослави 18-и рођендан. Ромкиња Ђула Зулфури, иначе трудница, је затрпана испод рушевина заједно са двоје деце: двогодишњом Касандром и двогодишњим Максумом, након што је агресор погодио њихову кућу. Са њима је погинуо и њихов рођак Бећир Зулфури, стар 14 година. Пет дечака је погинуло, а двојица су тешко рањени од експлозије касетне бомбе авијације НАТО-а, која се догодила у суботу 24. априла око подне, у селу Догановић, 15 километара јужно од Урошевца, сапштио је Медиа центар у Приштини. Погинули су Едон (3), Фисник (9), Осман (13), Бурим (14) и Ваљдет Коџа (15), а два рањена дечака су пребачена у приштински болнички центар, где су оперисани. Велика трагедија је задесила и породицу Мунчај из Велике Јабланице код Пећи. Малени Адем Мунчај је пронашао касетну бомбу и донео је кући. Од експлозије која је потом уследила страдали су његова мајка, брат Мухамет (10) , стрина, стриц и њихова ћерка Флорије (16). Први масовни злочин догодио се 2. априла 1999. када су НАТО авиони бомбардовали село Ногавац код Ораховца и том приликом усмртили 32 цивила, од чега 15-оро деце. Следећи већи напад је уследио 14. априла 1999. када су авиони НАТО пакта бомбардовали подручје Ђаковице и том приликом усмртили 72 цивила албанске националности, међу којима и шеснаесторо деце. Рањено је више од стотину цивила, махом жена и деце. Тога дана у селу Бистражин погинула је целокупна породица Исуфи. Убијени су глава куће Беки (53), његова супруга Нуша (49) и њихово троје деце Фламур (21), Кујтим (18) и Лавдим (11).

Зоја Краснићи је тог 14. априла 1999. у селу Меја код Ђаковице изгубила супруга Шкељзена (41) и троје деце Влору (20), Сабрију (17) и Бленда (12). 13. маја 1999. злочинци из ваздуха су бомбардовали колону албанских избеглица код места Кориша (Призрен) и том приликом убили 77 цивила, међу којима 25-оро деце. Међу рањенима су биле две бебе, 25-торо деце узраста до 15 година, 27 особа од 15 до 55 година и 16 старијих особа. Мухамет Кукај је тог трагичног дана остао без супруге Зелфије (37) и три сина Нусрета (8),Ахмета (11) и Агрона (12).

Најмлађа жртва НАТО агресије је била двомесечна беба Сука Фитим која је погинула током гранатирања села Кориша код Призрена.

Важно је напоменути да су током бомбардовања СРЈ страдала чак и нерођена деца јер су НАТО бомбе усмртиле чак три труднице: Љиљану Спасић (26), Ану Марковић (26) и Ђулу Зулфури (22).

Списак убијене деце током НАТО агресије:

1. Бојана Тошовић (1998) – погинула 11. априла 1999. у месту Мердаре

2. Марко Симић (1997) – погинуо 31. маја 1999. у Новом Пазару

3. Милица Ракић (1996) – погинула 17. априла 1999. у Батајници

4. Драгана Димић (1995) – погинула 11. маја 1999. у селу Старо Грацко код Липљана

5. Марко Ивановић (1995) – погинуо 22. априла 1999. у Ђаковици

6. Дајана Павловић (1994) – погинула 26. маја 1999. у Раљи код Београда

7. Бранимир Станијановић (1993) – погинуо 12. априла 1999. током гранатирања воза у Грделици

8. Иван Иванчевић (1992) – погинуо 22. априла 1999. у Ђаковици

9. Стефан Павловић (1991) – погинуо 26. маја 1999. у Раљи код Београда

10. Јулија Брудар (1989) – погинула 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)

11. Владимир Милић (1987) – погинуо 27. априла 1999. у Сурдулици

12. Оливера Максимовић (1986) – погинула 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)

13. Милан Игњатовић (1981) – погинуо од гелера бомбе 9. јуна 1999. у Нишу

14. Милица Стојановић (1986) – погинула 14. априла 1999. у селу Павловац

15. Мирослав Максић (1986) – погинуо 6. августа 1999. у Бујановцу од заостале НАТО бомбе

16. Предраг Илмић (1985) – погинуо 22. априла 1999. у Ђаковици

17. Мирослав Кнежевић (1985) – погинуо 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)

18. Миљана Милић (1984) – погинула 27. априла 1999. у Сурдулици

19. Марија Петровић (1984) – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

20. Миленко Малобабић (1983) – погинуо 31. маја 1999. у Сурдулици

21. Сања Миленковић (1983) – погинула 30. маја 1999. у Варварину

22. Ирена Митић (1983) – погинула 17. априла 1999. у селу Рибнице код Пирота

23. Марко Роглић (1983) – погинуо 31. маја 1999. у Новом Пазару

24. Миомир Миловановић (1983) – погинуо 27. априла 1999. у Сурдулици

25. Никола Петровић (1982) – погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

26. Гордана Николић (1981) – погинула 11. маја 1999. у Владичином Хану

27. Далибор Тасић (1981) – погинуо 22. априла у месту Содерце код Врања

28. Касандра Зулфури (1997), ромске националности – погинула 28. априла 1999. у Призрену

29. Максум Зулфури (1997), ромске националности – погинуо 28. априла 1999. у Призрену

30. Ернест Краснићи (1996), ромске националности – погинуо 1. маја 1999. у Призрену

31. Есад Бериша (1987), ромске националности – погинуо 1.маја 1999. у Призрену

32. Бећир Зулфури (1985), ромске националности – погинуо 28. априла 1999. у Призрену

33. Менсур Морина (1984), ромске националности – погинуо 1.маја 1999. у Призрену

34. Елвис Бериша (1982), ромске националности – погинуо 1.маја 1999. у Призрену

35. Бесмиља Бериша (1982), ромске националности – погинула 1.маја 1999. у Призрену

36. Зенија Бериша (1982), ромске националности – погинула 1.маја 1999. у Призрену

37. Дениза Гаши (1994), турске националности – погинула 7. априла 1999. у Приштини

38. Реа Гаши (1992), турске националности – погинула 7. априла 1999. у Приштини

39. Деа Гаши (1990), турске националности – погинула 7. априла 1999. у Приштини

40. Сенад Дацић (1983), бошњачке националности – погинуо 26. марта 1999. у месту Бесник

41. Арта Лугићи (1983), албанске националности – погинула 24. априла 1999. у Липљану

42. Мухамет Муцај (1989), албанске националности – погинуо 3. маја 1999. у Великој Јабланици

43. Кујтим Кастрати (1988), албанске националности – погинуо 26. маја 1999. у селу Радосте

44. Флорије Муцај (1983), албанске националности – погинула 3. маја 1999. у Великој Јабланици

45. Сабит Хазроли (1981), албанске националности – погинуо 6. јуна 1999. у селу Клечка

46. Дритон Пацаризи (1981), албанске националности – погинуо 6. јуна 1999. у селу Клечка

47. Валентина Ћелај (1981), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Призрену

48. Валдет Коџа (1984), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић

49. Фисник Коџа (1990), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић

50. Бурим Коџа (1985), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић

51. Едон Коџа (1996), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић

52. Осман Коџа (1985), албанске националности – погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић

53. Мирјета Копала (1997), албанске националности – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

54. Бислим Рамадани (1996), албанске националности – погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

55. Бесарта Рамадани (1993), албанске националности – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

56. Беса Рамадани (1991), албанске националности – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

57. Музафера Рамадани (1986), албанске националности – погинула 1. маја 1999. током бомбародвања аутобуса код Лужана

58. Арјета Копала (1985), албанске националности – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

59. Ђавит Копала (1984), албанске националности – погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

60. Бесник Рамадани (1983), албанске националности – погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

61. Флоринда Копала (1981), албанске националности – погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана

62. Фитим Сука (1999), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

63. Ардор Ахметај (1998), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

64. Бледион Кукај (1998), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

65. Флорентина Ахметај (1997), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

66. Ринор Ахметај (1997), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

67. Саранда Џафери (1997), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

68. Арбеса Ахметај (1995), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

69. Фајтон Сука (1995), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

70. Арбнор Ахметај (1994), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша
(Призрен)

71. Флоринда Кукај (1994), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

72. Диана Палуши (1994), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

73. Резарта Џафери (1993), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

74. Арбен Ахметај (1992), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

75. Арбереша Ахметај (1992), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша
(Призрен)

76. Леотрим Ахметај (1992), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

77. Егзон Ахметај (1991), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

78. Нусрет Кукај (1991), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

79. Агон Ахметај (1989), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

80. Ахмет Кукај (1988), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

81. Шерифе Кукај (1988), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

82. Агрон Кукај (1987), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

83. Влора Ахметај (1986), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

84. Перпарим Дакај (1986), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

85. Саранда Ахметај (1985), албанске националности – погинла 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

86. Албон Кукај (1985), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

87. Авни Сука (1984), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

88. Арбнора Ахметај (1983), албанске националности – погинула 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

89. Валон Ахметај (1983), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

90. Теута Дакај (1983), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

91. Бурим Кукај (1982), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

92. Лумнија Сука (1982), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

93. Дорунтина Ахметај (1982), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

94. Валбона Бајселманај (1982), албанске националности – погинуо 13. маја 1999. у селу Кориша (Призрен)

95. Дрилон Тахирај (1996), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

96. Блерина Бајрами (1995), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

97. Мергим Нурај (1995), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

98. Блерина Салихај (1994), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

99. Бесмира Салихај (1993), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

100. Ваљета Исуфи (1992), албанске националности – погинула14. априла 1999. у Ђаковици

101. Ћендрим Нурај (1992), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

102. Бесарта Смајиљи (1991), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

103. Лавдим Исуфи (1988), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

104. Блен Краснићи (1987), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

105. Флорета Алијај (1984), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

106. Хатмане Алијај (1982), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

107. Сабрија Пајазити (1982), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

108. Виолета Пајазити (1982), албанске националности – погинула 14. априла 1999. у Ђаковици

109. Арбен Тафа (1982), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

110. Кујтим Исуфи (1982), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

111. Влазним Салихај (1982), албанске националности – погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици

112. Аделина Бериша (1990), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац
(Ораховац)

113. Адтхетар Бериша (1998), албанске националности – погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

114. Албулена Бериша (1990), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

115. Дафина Бериша (1990), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

116. Елхама Бериша (1998), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

117. Лезие Бериша (1997), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

118. Њомеза Бериша (1993), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

119. Сахиме Бериша (1998), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

120. Шуртеса Бериша (1995), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

121. Шкипрон Бериша (1987), албанске националности – погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

122. Валмира Бериша (1992), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

123. Валон Бериша (1986), албанске националности – погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

124. Ариан Краснићи (1995), албанске националности – погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

125. Валон Краснићи (1983), албанске националности – погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

126. Саранда Лези (1987), албанске националности – погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)

Извор: Политика – „Бомбама на децу“
Вечерње Новости – „Дани смрти и разарања“

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

КАРАЂОРЂЕВИЋИ НАС ПРОДАВАЛИ ВАТИКАНУ

За време владавине Карађорђевића дошло је до договарања и потписивања Конкордата са Светом столицом (Ватиканом), …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *