Почетна / Архива / КУЦАТИ ПО ТАСТАТУРИ ИЛИ ШЕТАТИ ПИТАЊЕ СА ЈАСНИМ ОДГОВОРОМ

КУЦАТИ ПО ТАСТАТУРИ ИЛИ ШЕТАТИ ПИТАЊЕ СА ЈАСНИМ ОДГОВОРОМ

БОЉЕ ЈЕ СТО ГОДИНА ТРАЖИТИ ИСТИНУ (АКО ТРЕБА У ТУ СВРХУ КОРИСТИТИ И ТАСТАТУРУ) НЕГО ЈЕДАН ДАН СВЕСНО ТУМАРАТИ  ЗА ЛАЖНИМ ИДЕАЛИМА.

Најгоре што човеку може да се деси јесте да изгуби памет и моћ расуђивања. Тако је и са народом. Политика као општа ствар свих нас изискује саборно промишљање а главни актери у Србији својски раде на томе да нам баш то одузму. Власт влада Бернајсовим пропагандим методама, али ни опозиција није ништа боља. И то и јесте главни проблем, јер да би се власт променила или бар поправила потребна је ваљана опозиција. А, шта ради наша „опроба“, како она пласира своје идеје. Њихове пароле подсећају ме на Орвелову Животињску фарму и оне гуске које су понављале мантре које им свиње кажу. Једна од тих мантри јесте: „Доста је ударања по тастатурам – сви у шетњу!“ Оно што је интересантно са овом бедастоћом јесте што се она поунутрашњује, као у Хакслијевом Врлом новом свету, те је чујем од неких мојих приајтеља чију моћ расуђивања ценим, да ову колективну мантру изговарају као своју властиту мисао. Пропаганда је најмоћнија кад је човек неосети. Зашто је она бедастоћа, то је јест бесмислица и „третирање малог мозга“? Зато што је боље СТО ГОДИНА ТРАЖИТИ ИСТИНУ ( ако треба у ту сврху користити и тастатуру) НЕГО ЈЕДАН ДАН СВЕСНО ТУМАРАТИ ЗА ЛАЖНИМ ИДЕАЛИМА. Нама се,поново, као ’48-е избор свео ИЗМЕЂУ ТИТА И СТАЉИНА, а представља нам се као Армагедон, као борба добра и зла. Не, драги моји пријатељи ни „Тито“ ни „Стаљин“ нису оличење добра, нити је увиђање зла и једног и другог довољно да се мисли да смо на страни добра. Жеља да се акцијом, макар каквом, победи фрустираност не може бити застава слободе, позив на борбу добра против зла и завет вечних вредности. „Како ћу без акције читав дан“?! То је основни мотив ових шетњи. И могу и то да разумем али не и да нам „уфуравате истине црно – бијеле“, да нас позивате у некакве „свете ратове“ а заправо вам фали мало забаве и акције.Нема ту солидарности, патриотизма, већ само личног „ћеифа“. Зато су били важни локални избори 96/97, али не и пад Крајине, Олуја и колона избеглица. Као што су и сад важни локални избори у Лучанима али не и проглашење стране војске на Косову и Метохији. Вама шетачима жеља је да обојите своје животе а не да учините нешто за Србију. Шетајте до миле воље, али немојте да смарате нас који млатимо по тастатурама. Шта се то вас тиче кад ви и онако сматрате да је то бесмислено.

Дејан Перишић,Патриот

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

Отворено писмо поштара Србије – пошта Србије издише у канџама ПУПС-а

  Отворено писмо поштара Србије Пошта Србије издише у канџама ПУПС-а    „Поштовани, Овим путем …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *