Почетна / Архива / НИКОЛА ТЕСЛА:ВАЗДА ОСТАЈЕМ САМО СРБИН И НИШТА ВИШЕ СЕМ ТОГА

НИКОЛА ТЕСЛА:ВАЗДА ОСТАЈЕМ САМО СРБИН И НИШТА ВИШЕ СЕМ ТОГА

ПОРЕКЛО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ НИКАДА НИЈЕ БИЛО СПОРНО,БАР НЕ ОНИМА КОЈИ СЕ ЧИТАВИ СВОЈ НАУЧНИ ВЕК БАВЕ ЖИВОТОМ И РАДОМ ВЕЛИКОГ СРБСКОГ НАУЧНИКА.

 

 

Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и хрватску домовину“, и да је у ствари све време био искључиво Југословен или само – космополита. Тако се на друштвеним мрежама на таласе, као недавно, поведе полемика да ли је он икада изричито говорио о свом пореклу као српском, па је недавно као доказ у некој хрватско-српској или српско-хрватској полемици (опет) цитирано Теслино писмо ВладкуМачеку у којем велики научник говори како је „подједнако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“. Довољно да се (опет) усталасају националистички духови на мрежама.

Чињеница да је Тесла рођен у Смиљану у Лици не говори многобез историјског контекста: била је то гранична област Аустријског царства које је од 1867. прерасло у Аустроугарску монархију, а Смиљан је од 1918. био у саставу државе Југославије и тек од проглашења независности државе Хрватске 1991. постао њен део. За свог живота је Тесла био држављанин Аустрије, па од 1867. Аустроугарске, а од 1891. држављанин САД. У етничком и религиозном смислу био је православни Србин, а тако је и заведен по рођењу (погледати крштеницу) и по смрти (опело је држао српски прота у Њујорку).

Ипак, како никада није крио да је Србин, у неким ситуацијама тога доба било је посебно важно нагласити. Проучавајући доступну грађу, аутори Светислав Љ. Марковић и Братислав Стојиљковић, у делу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, помињу колико је за тадашњи српски народ било важно да пренесу вести о „српском Едисону“ и његовом успеху у свету.

У његовој биографији је неизбежно поменути да му је отац био „српско православни свештеник Милутин Тесла“, који је, како се наводи у чланку, „пре десет година умр’о у Госпићу као прото. Мати му је Ђука рођ. Мандића, удовица узорита међу попадијама српскијем. Жива је, дакле дочекала је славу свога сина. Узгред буди речено, вриједна ова старица, и ако не зна читати ни писати, знаде н.пр. из народних пјесама, из ‘Горскогвијенца’ и т.д. рецитирати читаве партије…“ Тесла је, према речима аутора, знао да рецитује Бајрона, Шекспира, Гетеа, али и ЛазуКостића, Шилера, Змаја, Бранка, Његоша, Леопардија…
Сам Тесла је, према речима стручњака, 1919. године, у часопису Моји проналасци објавио серију аутобиографских прича, где помиње анегдоту из Париза и тренутак када на питање рецепционара хотела у којем је одсео „која је његова титула“, каже да је „она највећа могућа“. „Виша од краљевске, ја сам Србин.“

Приликом једине посете Београду 1892. године, као већ светски признат научник, имао је посебну поруку за српски народ:

„Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више… Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао.“

Даље је Тесла окупљенима говорио о „исконској борби наших предака на Косову“, и захвалио им следећим речима:

„Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету.“

извор Недељник

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

КО ШТИТИ ДИРЕКТОРА ГЕОДЕТСКОГ ЗАВОДА И КОМЕ У ВЛАДИ ПЛАЋА ДА ОСТАНЕ НА ФУНКЦИЈИ И СЛОБОДИ?

Овде је реч о припреми и извршењу тешких кривичних дела чије последице нису само огромни …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *