Почетна / Вести / ПОТВРЂЕНО, АНА БРНАБИЋ ПОСТАВЉЕНА ОД СТРАНЕ ЕНЕРЕГЕТСКЕ МАФИЈЕ

ПОТВРЂЕНО, АНА БРНАБИЋ ПОСТАВЉЕНА ОД СТРАНЕ ЕНЕРЕГЕТСКЕ МАФИЈЕ

Загребачки лист Национал потврдио је спекулације по којима је енергетска мафија која хара Србијом наредила или платила Вучићу да постави Ану Брнабић, директорку фирме која се бави производњом и продајом електричне енергије а која је у власништву Лидије Удовички, сестре злогласне Кори Удовички, у премијерску фотељу * У аферу муљања с порезом преко оф-шор компанија умешана и фирма Ане Брнабић * Струја је у Србији све скупља а производња све јефтинија, уништавају се масовно све реке Србије док се енергетска мафија енормно богати

ЕКСКЛУЗИВНИ ДОКУМЕНТИ ОТКРИВАЈУ ШТО АНУ БРНАБИЋ ПОВЕЗУЈЕ С МАГЛОВИТОМ ХОБОТНИЦОМ твртки прикривеног власништва чије ће вјетроелектране Србији продати струју за више од 500 мил. еура у 12 година, али ондје избјегавају плаћати порез

Ана Брнабић, србијанска премијерка хрватског поријекла, могла би бити умијешана у једну дубоко забрињавајућу аферу прожету избјегавањем плаћања пореза, скривеним власништвом и опасним мијешањем јавних и приватних интереса. То се може закључивати након увида у ексклузивне документе из пројекта Малта Филес у посједу Еуропске истраживачке сурадње (ЕИЦ), у којој је Национал службени члан од почетка 2018.

Ти документи, које Национал ексклузивно објављује, показују да је србијанска премијерка на свом бившем радном мјесту била упозната с неким комплексним оффсхоре операцијама мреже енергетских развојних твртки међу којима се налазила и твртка Цонтинентал Wинд Србија гдје је она била директорица прије уласка у државну администрацију. Ондје је била упозната са стварањем српског дијела оффсхоре корпоративне структуре за пројект обновљиве енергије вјетра.

Та је твртка дио сложене корпоративне структуре, очито створене за порезну оптимизацију, која би тијеком дванаест година требала од србијанског државног дистрибутера електричне енергија примити 523 милијуна еура, захваљујући Правилнику о државним потицајима који је одобрен док је она била министрица у србијанској влади. Ана Брнабић за Национал је, међу осталим, изјавила: “Нисам била укључена или имала икакве везе са законодавством које се тиче обновљивих извора енергије.” Међутим, прије но што је ушла у државну администрацију, Ана Брнабић се залагала за доношење нове регулативе о обновљивој енергији у Србији.

Након што је постала премијерка нестале су све законске и регулаторне препреке за највеће приватно улагање у Србији у које је укључена мрежа тих тајновитих оффсхоре компанија, међу којима се налази и она у којој је она била директорица. Како се чини, то велико приватно улагање у Србији локалном становништву неће смањити цијену електричне енергије. У том мултимилијунском пројекту у који су укључени и неки надалеко познати моћни свјетски инвеститори, изгледно је да србијански државни прорачун неће од тога имати значајнијих порезних прихода. Све то засад шутке проматра и најмоћнији србијански политичар Александар Вучић, иако је на рачун тих инвеститора раније износио оштре критике.

Документи у посједу истраживачке мреже ЕИЦ показују да су Ана Брнабић и њезини сурадници у Цонтинентал Wинду Србије асистирали у припајању још једне српске подружнице матичне малтешке твртке која је добила бескаматни и неосигуран зајам од 200.000 еура, чиме је, како се чини, прекршена србијанска регулација о минималној каматној стопи на зајмове међу повезаним тврткама.

Након што је Ана Брнабић 2017. именована за Вучићеву насљедницу на челном мјесту у Влади Србије, капитална инвестиција енергетске развојне твртке Цонтинентал Wинд у Србији – пројект вјетропарка Чибук – добила је дозволу за почетак градње, уз до 190 милијуна еура зајмова Међународне финанцијске корпорације (ИФЦ) и Еуропске банке за обнову и развој (ЕБРД). Масдар, државна твртка Уједињених Арапских Емирата, такођер значајно улаже у тај пројект, што не би било могуће без зајамчених будућих прихода од произведене електричне енергије.

Унаточ томе што се Цонтинентал Wинд представља као “америчка” твртка, на америчком тлу има само тзв. схелл твртку у порезном уточишту Делаwареу. Твртка и њезин оснивач, бивши запосленик Гленцореа и Трафигура Марк W. Црандалл, амерички држављанин који живи у Београду, нагомилали су приходе од развоја и продаје пројеката обновљивих извора енергије користећи многе оффсхоре јурисдикције, укључујући Луксембург, Гуернсеy, Британске Дјевичанске Отоке, Ципар, америчку савезну државу Делаwаре и Малту. Ни у једној од тих земаља твртка не посједује нити јавно развија вјетроелектране. Откако су развили пројект вјетропарка Чибук, Цонтинентал Wинд Партнери продали су својих 40 посто дионица под контролом ципарске твртке финским и њемачким инвеститорима у студеноме 2017. и сијечњу 2018., али вриједност тог посла остала је непозната. Нешто раније, крајем 2015. Црандалл, бивши шеф Ане Брнабић, и његови партнери основали су малтешки узајамни фонд који је омогућава да се замете траг и сакрије праве власнике. Неки од њих ће зарадити милијуне од продаје вјетропарка Чибук.

Све то су кључни елементи који показују како се рађала и развија се једна од највећих и уједно тајновитијих инвестиција у Србији, а та прича детаљно открива како с подршком ИФЦ-а и ЕБРД-а послују страни инвеститори у транзицијским државама. Алеx Цобхам, извршни директор организације Таx Јустице Нетwорк, међународне скупине за посредовање у подручју међународне утаје и избјегавања пореза, са сједиштем у Великој Британији, за Национал је изјавио како сматра да је то дубоко забрињавајућа прича о финанцијским преварама, скривеном власништву и опасном мијешању јавних и приватних интереса. Обриси те приче почели су се назирати у рујну 2015. када је Србију потресао велики скандал око прислушкивања, укључујући и тешку оптужбу за примање мита. У медије је процурио транскрипт приватног телефонског разговора између војвођанског премијера и предсједника опозицијске Демократске странке Бојана Пајтића и Лидије Удовички, жене Марка W Црандалла из Цонтинентал Wинда и сестре Кори Удовички, тадашње министрице државне управе и локалне самоуправе.

Према том транскрипту, Лидија Удовички рекла је Пајтићу да ју је уцјењивао Никола Петровић, директор Електромреже Србије (ЕМС), државног оператера електричне енергије. Наводно је затражио два милијуна еура у готовини како би одобрио прикључак вјетропарка Чибук у Долову у Војводини, што је капитална инвестиција Цонтинентал Wинда, на Електро мрежу Србије. Осим што је био шеф велике државне твртке, Петровић је био и кум на вјенчању Александра Вучића, тадашњег премијера и предсједника владајуће Српске напредне странке, а данашњег предсједника Србије.

Након што је Ана Брнабић постала премијерка нестале су све препреке за највеће приватно улагање у Србији у које је укључена мрежа тајновитих оффсхоре компанија
Пајтић је касније потврдио да је транскрипт његова телефонског разговора аутентичан, док Удовички у почетку није ни потврдила нити оповргнула објављено. Годину касније рекла је полицијским истражитељима да никада није сусрела Петровића нити с њим разговарала, а Петровић је занијекао да је затражио мито. Међутим, прича је свакако додатно придонијела стварању перцепције која Србију означава као легло корупције на највишој разини, што је један од хендикепа Србије на путу у Еуропску унију.

Истога мјесеца у којем се догодио телефонски разговор, рујна 2015., Александар Вучић допутовао је у државнички посјет Wасхингтону. Тамо су га дочекали просвједи. Пет америчких конгресника потписало је тада писмо које су предали тадашњем америчком потпредсједнику Јоеу Бидену, с појединостима о корупцији у Србији. То писмо показује како је малена група, укључујући Вучићева брата Андреја и Николу Петровића, учврстила свој утјецај у “свим великим подузећима у Србији”.

Вучић је оптужио “тајкуне” за организацију тог америчког просвједа, тврдећи да они стоје и иза случајева уцјена у Србији, а локални таблоид који је подржавао Вучића именовао је Марка W Црандалла једним од њих. Такве калкулације потакнуо је сам Вучић.

“Неки желе градити вјетроелектране у Србији, гдје не постоји одговарајућа регулација, с идејом да ће продавати троструко скупљу струју”, рекао је Вучић и додао: “Укључени су једна америчка твртка и рођак једног од наших министара. Желе добити тај посао по сваку цијену.” Црандалл је за Национал демантирао да је на било који начин био укључен у писање тог протестног писма.

Убрзо након тога дошла је нова премијерка.

Датум је 4. листопада 2015., директорица локалне подружнице Цонтинентал Wинда је Ана Брнабић. Управо је навршила 40 година и стекла МБА диплому Свеучилишта у Хуллу у Великој Британији, а иза себе је имала искуство конзултирања у УСАИД-овим пројектима у Србији. Један од њених главних послова у то вријеме био је развој вјетроелектране у Долову.

Одржала је тисковну конференцију у Влади Србије, на којој је истакнула да у њеној твртки нема илегалних активности, да нема проблема у комуникацији твртке с Владом Србије и да тијеком поступака није било коруптивних активности. Тако је ефектно окончан скандал око прислушкивања и примања мита.

Потом је јавно поднијела оставку на директорско мјесто у твртки.

У то вријеме о Ани Брнабић се у србијанском тиску доста писало као о најизгледнијој кандидаткињи за водитељицу Јединице за испоруку резултата (енг. Деливерy Унит), неформалног тијела у склопу уреда србијанског премијера које је одговорно за координацију србијанских министарстава. Како се извјештавало, Јединица за испоруку основана је према напутку бившег британског премијера Тонyја Блаира.

Но Ана Брнабић није преузела ту позицију. Унаточ јавној оставци остала је директорица Цонтинентал Wинда Србије сљедећих десет мјесеци, до 19. коловоза 2016. Након тога њена каријера у србијанској влади напредовала је стреловитом брзином.

У коловозу 2016. Ана Брнабић је замијенила Кори Удовички на мјесту министрице државне управе и локалне самоуправе, а у липњу 2017., када је Вучић постао предсједник Србије, српски парламент је на опће изненађење поставио Ану Брнабић на мјесто премијерке, што ју је довело на насловнице новина широм свијета као прву отворено геј шефицу владе у источној Еуропи. Њени приоритети постали су борба против сиве економије, смањење бирокрације и сузбијање корупције у држави чија највиша олигархија скрива своје богатство у оффсхоре тврткама. Ана Брнабић је такођер најавила да ће њена влада у парламенту изгласати закон према којем ће сви држављани морати открити поријекло своје имовине. Након девет мјесеци, то још увијек није испуњено.

Документи у посједу Еуропске истраживачке сурадње (ЕИЦ) у оквиру пројекта Малта Филес, у којем сурађује и Национал, откривају да је Ана Брнабић као директорица Цонтинентал Wинда Србија, била упозната с неким оффсхоре операцијама његове међународне матичне твртке.

Дана 11. рујна 2014. извршни директор Цонтинентал Wинд Партнерса и Црандаллов пословни партнер, талијански држављанин Фабризио Цагнассо, који је резидент Монака, послао је е-маил малтешкој правној и савјетодавној твртки Цреденце. Цагнассо је власник твртке Депројен, са сједиштем у Монаку, стопостотног власника Цонтинентал Wинда Србије. Депројен је такођер био власник Wарм Wатерс Лтд-а, твртке регистриране на Малти 16. рујна 2014.

“Ми бисмо што прије жељели укључити српску ТПН – твртку с посебном намјеном у власништву Wарм Wатерс Лтд-а”, написао је Цагнассо дужносницима малтешке твртке и затражио правне документе потребне да би се основала нова твртка кћи у Србији, која ће бити у власништву малтешке матичне твртке. Уз три затражена документа навео је двије особе и њихове приватне податке. Једна од њих била је Ана Брнабић. Мање од мјесец дана од његове прве е-маил поруке, 10. листопада 2014., у Београду је основана српска подружница Wарм Wатерса – Ривер Поwер Солутионс, са 100 српских динара (око један еуро) темељног капитала. Из споменутог е-маила није јасно коју је улогу Ана Брнабић имала у твртки Ривер Поwер Солутионс нити је видљива њезина улога у малтешким тврткама.

Међутим, тједан дана раније, 3. листопада 2014., Ана Брнабић је као директорица Цонтинентал Wинда Србије потписала амандман бр. 2 на уговор о закупу с локалним српским земљопосједником, који је укључивао Ривер Поwер Солутионс. Уз нову твртку малтешког власника, у том је документу наведено још неколико енергетских твртки, које су све дијелиле исту адресу: Ђуре Јакшића 6/5, Београд. Ријеч је о тврткама Ветроелектране Балкана, Ветроелектране Балкана Запад и Српска удруга за енергију вјетра СЕWЕА.

Ана Брнабић: ‘За мене је као директорицу Цонтинентал Wинд Србије било једино важно пословати у сугласју са законима и легислативом Србије’
И неки други запосленици Цонтинентал Wинда Србије појављују се у е-маил преписци с Малтом. Правни савјетник Жељко Ђурић, који је имао посебну пуномоћ за Ривер Поwер Солутионс, одговорио је 18. рујна 2014. Фабризију Цагнассу. Послао му је копије властитих особних података и података Марине Петровић, финанцијске директорице Цонтинентал Wинда Србије, која је била именована директорицом нове српске твртке Ривер Поwер Солутионс. Цагнассо је прослиједио свој е-маил и малтешкој твртки Цреденце. Жељко Ђурић је такођер послао копију свог е-маила тадашњој директорици Цонтинентал Wинда Србије Ани Брнабић.

Било је још размјена е-маилова између Београда, Монака и Малте, а тицали су се оснивања Ривер Поwер Солутионса. Према Малта Филесима, Ана Брнабић примила је копију другог Ђурићева е-маила 29. рујна 2014. У њему је Ђурић затражио од Цагнасса додатну документацију малтешке матичне компаније у свези њених правних заступника.

Трећи е-маил који је Ана Брнабић примила као копију, датиран је с 8. липњем 2015. Била је ријеч о битној ствари за ту српску твртку кћер малтешке твртке. Пријашња директорица поднијела је оставку па је један од њених подређених замолио Цагнасса да му пошаље нове потписане и овјерене документе за именовање новог директора. Према документима Малта Филеса, Ана Брнабић никада није одговорила на те е-маилове, које је добила као копије у ЦЦ-у. У ожујку 2015. Ривер Поwер Солутионс постао је велика прича када су србијански медији извијестили да би топлинске пумпе могле загријати становништво Београда користећи енергију из градских ријека Дунава и Саве. Тај пројект презентиран је на бриселској конференцији твртке Стар Ренеwабле Енергy из Гласгоwа, која је уско сурађивала с Ривер Поwер Солутионс. Усто, медији су открили да је локална српска твртка припремила пројект обновљивих извора енергије за државну енергетску твртку Београдске електране. “Пројект на којем радимо усмјерен је изградњи топлинарства у Србији, користећи топлинске пумпе за екстракцију топлине из ријеке Саве у Београду”, рекао је Црандалл на конференцији у Софији у листопаду 2015. и додао да се очекују инвестиције од 100 милијуна еура.

Пројект касније није заживио, али годишња финанцијска извјешћа малтешке матичне твртке Wарм Wатерс (која је преименована у Ривер Поwер Солутионс Лтд) показују да су операције твртке финанциране путем малтешке заобилазнице.

Према годишњем извјешћу за 2015., малтешка матична твртка без запосленика дала је 198.000 еура бескаматног и неосигураног зајма својој јединој подружници у Београду. Тај зајам требао је бити враћен до 1. травња 2018., а дјеломице је био отплаћен 25. вељаче 2016. у износу 140.000 еура. Међутим, србијанско министарство финанција службено је одобрило Правилник о каматним стопама у складу с принципом “изван дохвата руке” за све зајмове између повезаних странака. Тиме је одређена минимална камата за дугорочне зајмове између повезаних твртки, у еурима, која би у 2015. и 2016. требала износити 5,07 посто годишње.

Српска твртка кћи стога је примила најмање 10.000 еура могуће добити у форми неплаћених камата на зајам у 2015., с регулираном отплатом. Али до краја 2016. зајмови Малте Београду досегнули су 298.000 еура. Ти зајмови били су без камата, неосигурани и отплативи до 1. травња 2018., што је значило додатне добитке за српску подружницу малтешке твртке. Међутим, годишња финанцијска извјешћа српске подружнице нису била доступна у србијанском пословном регистру до тренутка објаве овога текста.

Србијанска премијерка за Национал каже: “Вјерујем да је све било направљено у сугласју с процедурама и да су све обавезе према држави Србији плаћене на вријеме.” Нагласила је да Србија има строге законе за трансакције у страним валутама и да су сви такви зајмови пријављени Народној банци Србије. Црандаллов одвјетник објаснио је да је 200 тисућа еура потрошено на техничку феасибилитy и инжењерску студију и да су све финанцијске структуре пласиране на темељу и србијанских и малтешких порезних савјетника те да су годишње ревидиране сугласно међународним рачуноводственим и ревизорским стандардима. Како је малтешка твртка у 2015. и 2016. имала губитке, није плаћала порез на добит. Инвестиције у српску твртку Ривер Поwер Солутионс тако су се слијевале у Србију из Луксембурга и Монака кроз малтешку посредничку твртку под контролом Цагнасса и Црандалла, који су такођер међу главним власницима бивше твртке Ане Брнабић Цонтинентал Wинд Партнерс, припојене порезној оази у Делаwареу у САД-у.

Пуно више новца вјеројатно ће проћи кроз Ветроелектране Балкана, које граде вјетропарк Чибук 1 у Долову, у Војводини. Бит ће постављено 57 вјетротурбина на 37 четворних километара, с капацитетом од 158 Мегаwатта, које би требале напајати више од 110.000 домова. Изградња је започела у српњу 2017., а завршетак се планира у 2019. Инвестицију вриједну 300 милијуна еура финанцирале су Међународна финанцијска корпорација (ИФЦ), приватни инвестицијски огранак Свјетске банке, и Еуропска банка за обнову и развој (ЕБРД). ИФЦ је издвојио 130 милијуна еура, а ЕБРД 60 милијуна еура у зајмовима. И ИФЦ и ЕБРД дужни су провести детаљну анализу друге стране прије одобравања било каквих зајмова. Према ИФЦ-ову извјештају, власник пројекта у цијелости су Ветроелектране Балкана, а електрична енергија продават ће се србијанском добављачу електричне енергије Електропривреди Србије (ЕПС), под дванаестогодишњим уговором о купњи електричне енергије. Прије одлуке вјеровника ИФЦ-а и ЕБРД-а, у липњу 2017. србијанска влада измијенила је правилник о потицајним мјерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора, која је била усвојена годину дана раније. ИФЦ је драфтирао четири кључна декрета око тржишта обновљиве енергије које је србијанска влада прихватила, а ИФЦ савјетници такођер су придонијели драфтирању “пионирског” споразума о купњи енергије од чибучке вјетроелектране.

Према новом правилнику, вјетроелектрана Долово требала би сваке три године имати право на 130,8 милијуна еура од ЕПС-а – или до 523,3 милијуна еура тијеком 12-годишњег раздобља, ако ће њене вјетротурбине бити учинковите најмање трећину сваке године. Ако вјетроелектрана премаши ефективну стопу од 33 посто у том раздобљу, ЕПС ће купити додатну електричну енергију за 35 посто цијене наведеног израчуна, који је израдио Национал.

Годинама је Цонтинентал Wинд лобирао за потицање обновљивих извора енергије и повољније законодавство и регулације, а у посљедње двије године бивша директорица његове србијанске подружнице Ана Брнабић не само што је догурала до министрице државне управе, него је напосљетку постала премијерка, док су истовремено одобравани нови закони и прописи у корист твртке. Био је то велики тренутак.

Дана 16. листопада 2017. српски предсједник Вучић присуствовао је представљању пројекта Цонтинентал Wинда вриједног 300 милијуна еура. Његов став према пројекту био је позитивнији него двије године раније, када је пакосно коментирао стране инвеститоре у српску обновљиву енергију. Србијански министар рударства и енергетике Александар Антић најавио је тијеком представљања да је ријеч о “највећој приватној инвестицији у Србији”.

Службени власник Ветроелектране Балкана је српска твртка Тесла Wинд. Обје твртке регистриране су на истој адреси, Ђуре Јакшића 6/5, Београд, а Тесла Wинд је у 60-постотном власништву Абу Дхаби Футуре Енергy Цомпанy Пјсц (Масдар), државне твртке Уједињених Арапских Емирата, познатих по повољном порезном режиму. Према писању српског дневног листа Данас, управо су Уједињени Арапски Емирати платили твртки Тонy Блаир Ассоциатес бившег британског премијера Тонyја Блаира, да савјетује Србију, укључујући и успоставу владине Јединице за испоруку резултата. Осталих 40 посто Тесла Wинда било је у власништву ципарске оффсхоре подружнице Цибук Wинд Холдинг Лимитед. У просинцу 2017. и сијечњу 2018. Цонтинентал Wинд продао је својих 40 посто дионица финском инвеститору у обновљиву енергију Таалиери Гроупу и њемачкој подружници државне извозне банке ДЕГ. Вриједност те продаје остала је непозната.

Кључна фигура иза твртке Цонтинентал Wинд у Делаwареу искусни је инвеститор који иза себе има партнерства у великим мултинационалним корпорацијама. Према Блоомбергу, 59-годишњи Марк W Црандалл био је 1984. суоснивач енергетског одјела Морган Станлеyја, а касније је био на челу производње и трговине твртке Гленцоре која тргује нафтом. Након тога био је суоснивач Трафигуре, једне од највећих трговачких и логистичких твртки у свијету. И Гленцоре и Трафигуру, са сједиштима у Швицарској, интензивно су због неправилности у пословању истраживали британски медији. Твртке које су покушали истражити често су успијевале на британским судовима исходити забране да се о њима пише. Црандаллов службени профил у још једној твртки на Балкану која се бави обновљивом енергијом, словенском ГГЕ-у, показује да је он почео улагати у пројекте обновљивих извора енергије 2005., да би 2007. основао Цонтинентал Wинд Партнерс, улажући властити новац у развој вјетроенергије у Пољској и Румуњској. Касније је укључио и вањске инвестиције те 2007. службено оформио Цонтинентал Wинд Партнерс ЛЛЦ. Пословну каријеру започео је у Америцан Аирлинесу, на чијем челу је тада био његов отац Роберт “Боб” Црандалл, пионир иновација у глобалној туристичкој индустрији.

Најкасније од 2014. Црандалл има пребивалиште у Београду, али је остао држављанин САД-а и дужан је плаћати порез на доходак америчком министарству финанција. У е-маилу који је Цонтинентал Wинд послао Цреденцеу у просинцу 2015., Црандалл је такођер споменут као политички изложена особа (ПЕП) према правилима ОЕЦД-а из свибња 2014., када је сестра Маркове жене постављена на мјесто министрице србијанске владе. “То је без сумње битно за пројект Долово у Србији и ЦWП ЛЦЦ покренуо је поступке како би осигурао да то неће утјецати на пројект Долово”, додао је одвјетник Цонтинентал Wинда у том емаилу.

Документи Малта Филеса откривају да Цонтинентал Wинд Партнерс, у србијанском тиску и од ИФЦ-а представљен као “америчка твртка”, готово искључиво дјелује у оффсхоре тврткама без запослених. У САД-у, на примјер, имају само поштански сандучић. На регистрираној адреси 2711 Центервилле Роад, Суите 400, Wилмингтон, Делаwаре 19808, још је 385 активних твртки. На њиховој службеној интернет страници нема истакнутог телефонског броја на који се Цонтинентал Wинд може контактирати. Према ЦWП-овом оперативном споразуму из 2009. “примарна сврха твртке је стјецање, управљање и располагање, изравно или неизравно, интересима, субјектима и пројектима који се односе на развој пројекта вјетроенергетског сустава од стартупа до стјецања грађевинских дозвола и остале пројектне документације” у источној Еуропи и Аустралији.

Данас се операцијама Цонтинентал Wинд Партнера управља из Бугарске, али су успјешно развили и продали неколико вјетроелектрана диљем источне Еуропе и Аустралије. Црандаллов одвјетник за Национал је објаснио да малтешка или ципарска холдинг компаније омогућава инвеститорима да започну развој разних пројеката у различитим земљама под једним холдингом. Он каже да таква структура омогућава инвеститорима усмјерити своје инвестиције према оним перспективним пројектима, што без таквих холдинг компанија не би било могуће. Он наводи да су све корпоративне структуре порезно транспарентне, као и да профит одлази ултимативном инвеститору и опорезиван је сукладно резидентној јурисдикцији тог инвеститора. Додао је да је ЦWП компанија с ограниченом одговорношћу с Делаwареа, да се ради о порезно транспарентној компанији, чији су профити плаћени њеним члановима и опорезовани као њихови особни приходи.

Алеx Цобхам, извршни директор организације Таx Јустице Нетwорк, међународне скупине за посредовање у подручју међународне утаје и избјегавања пореза, са сједиштем у Великој Британији, сматра да је то дубоко забрињавајућа прича о финанцијским преварама, скривеном власништву и опасном мијешању јавних и приватних интереса. Та прича потврђује важност кључних политика транспарентности, како би се јавност заштитила од ризика корупције и злоупорабе порезне политике.

“Прво, од пресудне је важности да имамо јавне регистре крајњих стварних власника твртки, узајамних фондова и заклада. Таква мјера, коју ЕУ сада захтијева кроз ревидирану Директиву о спречавању прања новца, нови је међународни стандард. У вези с тиме, владе би у својим земљама требале допустити пословање само оним тврткама које објаве све податке о стварном власништву и својим рачунима. Осим тога, политичари и виши државни службеници морају објавити податке о свом имовинском стању како би се избјегли потенцијални сукоби интереса. Као друго, овај случај јасно показује да сви државни уговори морају бити у јавној домени. Не може постојати добар разлог да јавност не види како изабрани представници народа троше њихов новац, а та се логика једнако односи на субвенције и порезне потицаје. Важност потицаја за глобални пријелаз на енергију обновљивих извора чини ту индустрију изузетно битном па ће вјеројатно привући бескрупулозне операторе без правог интереса за одрживи развој”, рекао је Цобхам.

Власници вјетроелектрана, којима је дозвољено градити на најбољим положајима уз значајну помоћ локалних власти, могу очекивати редовите и високе приходе од вјетра
Он је додао и да ова прича баца свјетло на шокантне пропусте ИФЦ-а Свјетске банке и ЕБРД-а: “То су институције које тврде да улажу у јавно добро, али упорно одбијају осигурати финанцијску транспарентност или одговарајућу порезну регулацију својих пројеката – и тако се још једном сусрећу с ризицима корупције и злоупорабе пореза. Срамотан је њихов политички избор прихваћања финанцијских тајни без обзира на јавну штету”, додао је Цобхам.

Откад је бивша лобистица вјетроенергије и локална директорица Цонтинентал Wинда Ана Брнабић задобила највишу политичку моћ у држави, нестале су све законске и регулаторне препреке за највеће приватно улагање у Србији. Али по закључењу мултимилијунског улагања ИФЦ-а, ЕБРД-а и Уједињених Арапских Емирата у највећу вјетроелектрану у Србији, сиромашна српска кућанства могла би плаћати скупље рачуне за струју, с обзиром на зајамчене високе цијене електричне енергије вјетроелектрана у склопу државних мјера потицаја.

Нитко не посједује вјетар, али власници вјетроелектрана, којима је дозвољено градити на најбољим положајима, углавном уз значајну помоћ локалних власти, могу очекивати редовите и високе приходе од вјетра тијеком година и десетљећа. Или могу очекивати велику зараду од продаје вјетротурбина на престижним локацијама, што се догодило у српском случају. Зато је бизнис с енергијом из обновљивих извора постао сличан рударској и нафтној индустрији, с пуно лобирања, државних иницијатива и оффсхоре пословања. Као бивши трговац нафтом и стратешким ресурсима у тврткама Гленцоре и Трафигура, Марк W Црандалл тога је вјеројатно итекако свјестан.

Брнабић: “Нисам била укључена у стварање власничке структуре изван Србије и немам идеју како она изгледа”
Један од одговора на које је премијерка Србије Ана Брнабић поготово жељела ставити нагласак јест да је приликом уласка у владу Србије дала оставку у твртки Цонтинентал Wинд Сербиа, СЕWЕА-и и на све остале функције. “Антикорупцијској агенцији пријавила сам да сам била директорица ЦWС-а и да не желим имати било какав утјецај на одлуке које генерално односе на политику обновљивих извора енергије у Србији. Као министрица државне управе и локалне самоуправе сигурно нисам била умијешана и нисам имала никакве додирне точке са законодавством око обновљивих извора енергије”, написала је у свом одговору премијерка Србије. “Особно нисам била укључења у писање и прихваћање уредбе о државним потицајима јер у том раздобљу нисам била у влади, већ сам представљала једног инвеститора”, додала је Ана Брнабић. Она је задовољна и с пројектом вјетроелектране Чибук те је написала да су “сви порези плаћени Републици Србији и да су одувијек настојали бити друштвено одговорна твртка, што потврђују и бројне донације и уговори с локалном заједницом те чињеница да се дио профита твртке директно уплаћује у прорачуне локалних заједница”. На питање о оффсхоре структури Цонтинентал Wинд Партнерса Ана Брнабић је одговорила: “Нисам била укључена у стварање власничке структуре изван Србије и немам никакву идеју како она изгледа.” Није одговорила на питање какав је њезин особни, али и политички став према тврткама које су регистриране у порезним оазама како би се сакрила власничка структура и како би се избјегло плаћање пореза. На питања која су му постављено преко његова кабинета предсједник Србије Александар Вучић није одговорио. Бугарски држављанин Димитар Енцхев, извршни партнер у луксембуршкој твртки Постсцриптум Вентурес, потврдио је да је Валео Гроуп с Британских Дјевичанских Отока, између осталог, и власник луксембуршке твртке, али није ни потврдио нити демантирао да је баш он власник Валео Гроупе. “Остале информације које чини се имате о власничкој структури и нашим инвеститорима су неточне”, додао је те је потврдио да је твртка Постсцриптум Вентурес примила уплату након продаје вјетроелектране Саппхире, али је навео и да су та средства реинвестирана у друге инвестиције. “ПСВС није имао никакав промет од његова оснутка те је једина порезна уплата била у Луксембургу. ПСВС је подложан луксембуршком порезном суставу, а његови власници спадају под јурисдикцију овисно о мјесту пребивалишта. Када након расподјеле примим одређену добит твртке платит ћу порез у Бугарској, односно бит ћу подложан порезу на доходак који у Бугарској износи 10 посто”, објаснио је Енцхев. Ангелов на наша питања није одговорио, док су у име Ђурића и Петровића одговорили одвјетници ЦWП-а. Њих двојица више нису запосленици твртке, а тијеком њихова рада они су одговарали управама разних компанија у којима су пружали савјетничке услуге те су одрађивали задатке који су им додијељени. На питања о дуе дилигенцеу прије одобравања кредита за вјетроелектрану Чибук и јесу ли твртке Цонтинентал Wинд Партнерса на Ципру, Малти, Британским Дјевичанским Отоцима, Луксембургу, Гуернсеyју, Монаку, америчкој савезној држави Делаwареу и Сингапуру, гдје немају ниједну вјетроелектрану, легитимне или су основане како би се избјегло плаћање пореза, гласноговорник ИФЦ-а Фредерицк Јонес дао је сљедећи одговор: “ИФЦ, члан Wорлд Банк групе, и ЕБРД одобриле су у листопаду 2017. кредитни пакет од 215 милијуна еура за развој највеће вјетроелектране на западном Балкану Цибук 1. Пројект ће помоћи Србији да покрене производњу енергије из обновљивих извора и да побољша своју енергетску разноликост. (Србија 70 посто своје електричне енергије производи из старих електрана на угљен те је међу највећим емитерима стакленичких плинова у Еуропи). Као и с осталим пројектима које финанцира ИФЦ, подузет је детаљан дуе дилигенце и овог пројекта, а то је укључивало и законито кориштење посредничке надлежности, што осигурава да су се поштовали сви инвестицијски критерији ИФЦ-а. Покровитељи вјетроелектране Цибук 1 су: Абу Дхаби Футуре Цомпанy Масдар из Уједињених Арапских Емирата, Таалери Тесла КY из Финске и ДЕГ, Деутсцхе Инвеститионс – унд Ентwицклунгсгеселлсцхафт мбХ из Њемачке. Цонтинентал Wинд група била је једна од твртки која је на почетку развијала овај пројект, али је у међувремену продала свој удио и више није један од улагача у пројекту.” На слична питања која су постављена ИФЦ-у из ЕБРД-а нисмо примили ниједан одговор.

Луксембуршка схелл твртка с власницима на Британским Дјевичанским Отоцима, у Монаку и Сингапуру
Документи откривају да већински власник ЦWП-а Марк W Црандалл углавном послује у порезним оазама. Године 2015. посједовао је 61,75 посто луксембуршке твртке Постсцриптум Вентурес С.а.р.л. кроз Постсцриптум Вентурес Лтд, регистрираном на Британским Дјевичанским Отоцима. Та луксембуршка твртка преузела је у студеноме 2015. малтешку Ривер Поwер Солутионс која је посједовала српску твртку кћер. Уз то, до краја 2016. луксембуршка твртка Постсцриптум Вентурес посједовала је дионице Силверлине Рецyцлинга у САД-у, затим дионице ГГЕ-а (Низоземска), твртке Интернатионал Поwер Супплy (Бугарска), АПРЛ Ресолутион Труста и Цонтинентал Wинд Партнера ЛЛЦ у Делаwареу (САД). У рујну 2015. најмање 25 посто главне схелл твртке у Делаwареу било је под контролом Црандалла. Постсцриптум Вентурес основан је у српњу 2015. и нема запосленика. Те године твртка је имала 3,7 милијуна еура имовине и завршила је годину с 182.000 еура губитка. Али 2016. године имовина се значајно повећала на 12 милијуна еура, а профит је досегнуо 2,6 милијуна. Унаточ томе, порези на ту добит уплаћени у Луксембургу били су 6420 еура, односно 0,24 посто, према годишњим финанцијским извјешћима. Осим Црандалла, из схелл твртке БВИ Постсцриптум Вентурес Лтд., партнери у Луксембургу у листопаду 2015. били су Фабризио Цагнассо из монашког СЦП Wиндреама с 14,25 посто и бугарски бизнисмен Димитар Енцхев с 9,5 посто. Енцхеве дионице биле су скривене иза Валео Групе на Британским Дјевичанским Отоцима. Једнако велики удио (9,5 посто) посједовао је бивши економски савјетник бугарског предсједника и бивши замјеник бугарског министра господарства Евгениј Ангелов. Ангелове дионице биле су у власништву БВИ твртке Амманно Лимитед, а осим тога он је раније био предсједник управе бугарске националне електропривреде. Међутим, Цонтинентал Wинд није успио развити велике пројекте у Бугарској. Твртка тврди да је “због низа рестриктивних промјена закона и неповољних господарских увјета за развијање енергије вјетра” прекинула пројект изградње вјетроелектране у Миловцима снаге 200 МW. Такођер је пропало улагање у хрватску вјетроелектрану од 120 МW у Удбини. Цонтинентал Wинд намјеравао је 2011. изградити највећу вјетроелектрану у Хрватској са 60 турбина, али се повукао двије године касније. У сусједној Румуњској Цонтинентал Wинд имао је више успјеха. Поставио је вјетроелектрану Фантанеле-Цогеалац снаге 600 МW у граду Доброгеа у југоисточној Румуњској. “Американци” су 2008. продали пројект чешкој енергетској твртки ЧЕЗ која је инвестирала 1,1 милијарду еура у, како ју је назвала, “највећу обалну вјетроелектрану у Еуропи”. Преосталих пет посто дионица луксембуршке твртке Постсцриптум Вентурес држао је Алеx Хеwитт иза Футуре Блуе Интернатионала у Сингапуру, популарној порезној оази. Аустралско-британски држављанин Хеwитт један је од директора Цонтинентал Wинда и одговоран је за његове инвестиције у вјетроелектране у Аустралији, гдје има портфељ од 12 пројеката. Управо је аустралска вјетроелектрана придонијела високим профитима дионичара Цонтинентал Wинд Партнерса у 2016. који су прешли преко Малте. Црандалл и његови партнери посједују другу малтешку твртку Асиа Пацифиц Ренеwаблес Лимитед, некадашњу ЦWП Аустралиа Холдинг која посједује дванаест вјетроелектрана. Године 2016. Асиа Пацифиц Ренеwаблес Лимитед продао је Саппхире, другу по величини вјетроелектрану у Неw Соутх Wалесу, за 19,5 милијуна еура. Након плаћања “бонус трошкова” од два милијуна еура, ти су приходи битно придонијели 17,1 милијуну еура профита те малтешке твртке у 2016. години. Будући да се добит од те продаје водила као изузети приходи, твртка је на Малти платила нула пореза.
Црандаллови одвјетници су објаснили да су ти “додатни трошкови” исплаћени многим судионицима у развоју овог пројекта који су пристали радити без или за смањену плаћу у замјену за исплату бонуса након завршетка пројекта. Црандалл такођер има два труста (закладе), један у Гуернсеyју, а други на Малти. Обично се заклада може користити да би се одредило како управљати нечијим новцем и дистрибуирати га док је та особа жива или након њезине смрти. Структура закладе може и помоћи да се агресивно управља порезним обвезама или да их се чак избергне. Такођер може заштити имовину од вјеровника и одредити увјете насљеђивања за кориснике. Прецизније, узајамна заклада је уговор између двију страна у корист треће, односно особе која имовину ставља заклади на управљање, повјереника који управља закладом за ту особу и корисника. Први труст – Црандалл Фамилy Труст – основан је 2006. под законима Гуернсеyја и стопостотни је стварни власник Постсцриптум Вентуреса Лтд. с Британских Дјевичанских Отока, путем којег Црандалл углавном управља својим царством вјетроелектрана. Документи који су уступљени Националу доказују да је та заклада стварни корисник, а потписали су их представници још двију твртки с Британских Дјевичанских Отока, Цосигн Сервицес Лимитед и Спреад Сервицес Лимитед, које служе као номинални дионичари Постсцриптум Вентуреса Лтд. Марк W. Црандалл је и даватељ и корисник те закладе. У 2014. години његова супруга Лидија Удовички додана је на попис корисника Црандалл Фамилy Труста.
Црандаллови одвјетници објаснили су да је ова заклада основана како би Црандалл платио порез на насљедство у САД-у, а не у Уједињеном Краљевству и да су и БВИ и твртке из Луксембурга које су у власништву те закладе’’доступне’’ америчком Министарству финанција којем плаћају порезе. Међутим, у просинцу 2015. основана је још једна малтешка заклада– АПРЛ Ресолутион Труст, којом као повјереник управља твртка Цреденце Цорпорате анд Адвисорy. Према приједлогу законске изјаве о повјерењу, иницијална имовина састоји се од пренесене имовине у облику 2980 дионица твртке Асиа Пацифиц Ренеwаблес Лимитед и дионичарских зајмова од 16,5 милијуна еура које су пренесене из твртке Делаwаре Цонтинентал Wинд Партнерс ЛЛЦ у новоосновану малтешку закладу и свим њеним корисницима. Аустралске вјетроелектране су главна имовина те закладе. Л. Бурке Филес, међународни финанцијски истражитељ са сједиштем у Аризони, након анализе дијела докумената објаснио је да је сврха те закладе, краткорочне закладе с роком мање од три године због америчких порезних разлога, ликвидирати имовину у корист корисника. “Таква неопозива заклада ствара структуру за прикупљање и управљање средствима која су изузета од могућих правних процедура било даватеља, повјереника или корисника. У већини случајева имовина је изван досега свих вјеровника”, рекао је и додао да би стварни корисник имовине могао бити скривен. А то је значајка која замагљује, односно скрива стварно власништво и контролу. То је добро осмишљена узајамна заклада која је порезно неутрална, што значи да ће добит ићи директно до сваког корисника без порезних посљедица. То свакоме од корисника оставља да се брине о својим порезним обвезама у домовини. “У најбољем случају, ако ћемо искрено, то је одгода пореза и може преусмјерити дистрибуцију у категорију имовине с много нижом каматном стопом. С временом ће се морати платити порез тамо гдје постоји стварни добитак, у овом случају када се прве исплате од вјетроелектрана путем закладе усмјере стварним корисницима. У најгорем случају могу се користити као врло учинковито средство смањивања порезних обвеза”, објаснио је Филес. Филес такођер пропитује квалитету ИФЦ-ова и ЕБРД-ова дуе дилигенце процеса, односно дубинско снимање и контролу твртки прије одобравања зајма за пројект вјетроелектрана у Србији. “Овако на прву се чини да би ИФЦ и ЕБРД били кажњени да су комерцијалне банке, а високи дужносници добили би отказ. Но будући да инертни и успавани бирократи нису изложили своју кожу, ништа се неће десити”, додао је. Црандаллови одвјетници објаснили су да је ова заклада основана како би се одвојила аустралска имовина од Долова. “Фонд АПРЛ Ресолутион неће профитирати од продаје Долова и сваки стварни власник ове закладе пријављивао је порезе у управи којој припада по мјесту пребивалишта те ће и у будућности наставити с том праксом”, закључили су одвјетници.

 

IZVOR: http://www.nacional.hr/srbijanska-premijerka-ana-brnabic-u-offshore-aferi/?fbclid=IwAR1UsQm1PAdWkVGa0Hd9ISDuBhP2pA02FG2EWGMYv7Lp1TqF0vDHjWsNEeE

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

ХОЋЕ ЛИ У СРБИЈИ ИКО ОСТАТИ

Млади у Србији све мање верују да је ово друштво способно да се побољша, због …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *