Почетна / Архива / ВУКОВАР ЈЕСТЕ СРБСКИ
Вуковар / Слика: западнисрби.цом

ВУКОВАР ЈЕСТЕ СРБСКИ

ВУКОВАР ЈЕСТЕ СРБСКИ

Да би се утврдило присуство једног народа на одређеним просторима, морамо се позвати на археолошке налазе, артифакте, топониме…

Вучедолски артифакт са Србским симболима / слика: Ђорђе Петковић

Ја овде износим непобитне чињенице које доказују присуство Срба пре помена било каквих хрвата на тим просторима:
Саборна црква Светог Николе у Вуковару изграђена је 1690.године, у време велике сеобе под Пећким Патријархом Арсенијем III Црнојевићем.

Пошто нема писаних докумената о ранијем постојању Србске православне цркве, узет ћу ову годину као меродавну и користит ћу је као адекватан аргумент.

На темељима те цркве ( наводно је грађена од дрвета, што би био јединствен пример тог времена, пошто нам је познато да су цркве брвнаре грађене у 5., 6., 7. веку), изграђена је нова црква у периоду од 1733. до 1734. године, Манастир Св. Антуна, који се данас зове Црква Светих Филипа и Јакова. Ту цркву односно манастир изградили су Фрањевци 1723. године. Тај манастир ни данас није у власништву хрвата, дат им је на управљање, али власник је Ватикан. Једина црква за коју знам да су изградили хрвати налази се у Борову, Трпињска цеста и та црква је грађена у време када сам ја био клинац. Било какав траг неког објекта из ранијег периода, а да су га градили хрвати, не постоји.

Србски Дом

Још један доказ о присуству Срба у Вуковару је Србски Дом, који је изграђен 1733. године.

Слика: Ђорђе Петковић

И хрвати су се потрудили да измисле свој Хрватски дом, о томе има један писан текст: Изградњу овог пројекта иницирало је 1919. године Хрватско пјевачко друштво Дунав. Сматра се да је ово друштво на неки начин ангажирало Фреуденреицха нека некако припреми идејно рјешење. Могућност мјеста градње зграде није још била сигурна, будући да је планирано мјесто градње било на земљишној парцели која је онда још била власништвом грофа Елтза.
Пројектирао ју је познати хрватски архитект Александар Фреуденреицх. Ова је грађевина била његов први успјех као архитект. Његов је пројект добио 1. награду.

Зграда је грађена од 1922. до 1923. године. … Уништавање хрватских атрибута није стало на томе. Индикативно је да је приземље Хрватског дома 1960-их срушено као и оближњи класицистички хотел К лаву. Новонастали „трг“ био је заправо чистина, те је проширен „Центар за културу“ архитектонски непримјереним анексом.

Овако хрвати објашњавају историјат свог „хрватског дома“, а као доказ аутор овог текста прилаже некакву скицу.

Александар Фреуденреицх Хрватски дом у Вуковару-1919. године. Овај објекат никада није постојао, скица која је највероватније плод маште.

Gepostet von Đorđe Petković am Mittwoch, 7. November 2018

 

Храм Преподобне матере Параскеве на Доброј Води саграђен је у раздобљу од 1807.-1811. године. Наводи се да је на том месту један Вуковарац, који је био слеп од рођења, прогледао јер га је Света Петка довела до извора и рекла му да се умије те да ће прогледати. Тако су православни Срби саградили храм Преподобне мученице Параскеве (Свете Петке), а прва литургија је служена 1808.године.
Сва моја родбина, као и ја, крштени су у Светој Петки.

Слика: Ђорђе Петковић

Уз Цркву био је изграђен и женски манастир, на старим фотографијама ти објекти се виде, а када сам ја као клинац долазио у Свету Петку, виђао сам остатке темеља у близини. У Свету петку је долазио и велики Србски песник Бранко Радичевићевић који је у Вуковару имао родбину, ујака Јустина Михаиловића и тетку Катарину Поповић.
На Доброј Води Бранко се дружио са напредном Србском омладином, а ту је писао и неке песме. Ту је постављена спомен плоча на којој пише: „Србски песник Бранко Радичевић,1824-1853, долазио на Добру Воду у срећним данима свога живота.“

 

Питање које се намеће само од себе је: да су хрвати живели на просторима Вуковара, зар не би било логично да они на том месту изграде неки свој сакрални објекат, а не да препусте Србима да то ураде.
Желим да додам да су хрвати када су се вратили у Вуковар у неколико наврата скрнавили Храм Свету Петку, а то за мене није никакво изненађење.

Све што желите да сазнате о храму Свете Петке потражите на фејсбуку ОВДЕ.

Света Петка – Добра Вода / слика: Ђорђе Петковић

 

Топоними: Вуков-Вар, Вука, Вуков-Дол(Вучедол) су искључиво Србског порекла, као и артифакти који су пронађени на археолошком налазишту Вучедол.

На крају да поставим и хрватску историју о Србима и хрватима у Вуковару, коју једноставно морам да назовем „усташка пропаганда“

– Срби
Прво насељавање становника православне вјере на вуковарском подручју услиједило је у 16. стољећу. Православни Власи, као помоћне турске чете (мартолози) насељавају се у мањим скупинама. Послије ослобођења од турске власти крајем 17. и почетком 18. стољећа неколико стотина српских обитељи насељава се у опустјелим селима и нешто у Вуковару. Тада је настала српска енклава од десетак села на вуковарском подручју и одржала се као релативно затворена цјелина. У новијем раздобљу планско насељавање Срба у Вуковар услиједило је за вријеме постојања југославенских држава дијељењем обрадивих површина и запошљавањем. Највећи приљев Срба у Вуковару услиједио је послије 1945. године и одласка Нијемаца.

–  Хрвати
Насељавање Хрвата у Подунављу на данашњем вуковарском подручју услиједило је крајем 6. и почетком 7. стољећа, када су Хрвати дошли и на остала хрватска подручја. Тринаестстољетна насељеност Хрвата допушта да о њима говоримо као о старосједиоцима на овом подручју. За вријеме хрватских народних владара у 10. и 11. стољећу већ су сви хрватски крајеви од Драве и Дунава на сјеверу до Јадранског мора на југу уједињени у јединственој хрватској краљевини. Хрватско становништво на вуковарском подручју претрпјело је највеће губитке за вријеме турске владавине (1526.-1687. године), али се успјело одржати.

Толико о томе чији је Вуковар!

 

Ђорђе Петковић

Информације о Јасмина Палић

Погледајте такође

ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА

ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА Европски комитет за људска права – по скраћеном поступку до …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *