Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Архива / КОНСТАНТИН ЗЕЛЕНОВИЋ ЈЕ ПОСЛУЖИО РИМО-КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ ДА ИСПЕРЕ СВОЈУ БИОГРАФИЈУ И НАПИШЕ НОВУ СТРАНИЦУ ИСТОРИЈЕ !
Фото: Ђорђе Петковић

КОНСТАНТИН ЗЕЛЕНОВИЋ ЈЕ ПОСЛУЖИО РИМО-КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ ДА ИСПЕРЕ СВОЈУ БИОГРАФИЈУ И НАПИШЕ НОВУ СТРАНИЦУ ИСТОРИЈЕ !

САМО ЗА ЉУБИТЕЉЕ ИСТОРИЈЕ СА ИСТАНЧАНИМ УКУСОМ

КОНСТАНТИН ЗЕЛЕНОВИЋ ЈЕ ПОСЛУЖИО РИМО-КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ ДА ИСПЕРЕ СВОЈУ БИОГРАФИЈУ И НАПИШЕ НОВУ СТРАНИЦУ ИСТОРИЈЕ !

 

Кренимо редом: битка на „Милвианском мосту“ је бајка коју су „наводно“ написали Еузебије Цезарски и Лактанциус, а можда је то дело „папиних маринаца“ језуита из 16-ог века. Намера је да се Константин прикаже како је визија коју је имао у ноћи пре саме битке „крст на небу“, допринео да се он преобрази у Хришћанина, међутим поузданих доказа да је Константин прешао на Хришћанство, па и на самрстној постељи (како неки тврде) нема.

Прочирај текст са преводом испод!

Ко је био Максентиус?

 

Био је Србин од оца Србина Максимиана из Сирмиума (Сремска Митровица). Кога је оженио (друга супруга) Константинов отац? Сестру од Максимиана, а кога је оженио његов син Константин, сестру од Максентиуса.

Дакле ради се о дубокој крвној и породичној вези!

According to chroniclers such as Eusebius of Caesarea and Lactantius, the battle marked the beginning of Constantine’s conversion to Christianity. Eusebius of Caesarea recounts that Constantine and his soldiers had a vision sent by the Christian God. This was interpreted as a promise of victory if the sign of the Chi-Rho, the first two letters of Christ’s name in Greek, was painted on the soldiers’ shields. The Arch of Constantine, erected in celebration of the victory, certainly attributes Constantine’s success to divine intervention; however, the monument does not display any overtly Christian symbolism.

Према хроничарима као што су Еусебие из Цезарије и Лактанциус, битка је означила почетак Константиног конверзије у хришћанство. Еусебиус из Цезареје прича да су Константин и његови војници имали визију коју је послао Хришћански Бог. Ово је тумачено као обећање о победи ако је на штитовима војника обележен знак Цхи-Рхо, прва два слова Христовог имена на грчком језику. Константинова капија, подигнута у славу победе, свакако се приписује Константиновом успеху божанске интервенције; међутим, споменик не показује никакву хришћанску симболику.

 

МИЛАНСКИ ЕДИКТ

 

Као што сам и раније писао Милански едикт није осмишељн како би се регулисале одредбе и право на Хришћанску вероисповест него је намера да се преко тог „едикта“ Римској цркви врати конфискована имовина од стране Јована (Диоклециана), пошто је сва земља и сви грађевински објекти које је Римо-Католичка црква градила, куповала са лажним новцем.

Када је Јован дошао на власт „Римске Империје“ први његови кораци су били да се уведе стабилност динара и уведе економска стабилност, а да би то успео морао је да подузме одређене мере. Због конфискације Римо-Католичке имовине од Јована су направили највечег непријатеља и прогонитеља Хришћанства, а познато је да су његова супруга, као и ћерка биле Хришћанке, а такође и његова војска је била мање-више Хришћанска. Преко пута Јованове палаче у Никомедији налазио се велелепни Хришћански храм, ако је Јован доиста прогонио „све“ Хришћане, зашто није срушио или конфисковао и тај храм?

Рани развој алхемије одиграо се у хеленистичком Египту. Болус из Мандеса, око 200. године старе ере, написао је књигу о прављењу злата, сребра, драгог камења и боја, у којој су били садржани и рецепти занатлија. Нагласак је био на мењању боје метала, чинећи га жутим или светлијим, како би изгледао као природно злато или сребро. Сматрало се да промене у боји показују истинске промене у материји и на тржишту је било много врста „злата“ и „сребра“.
Негде око 300. године у писању Зосима из Панаполиса, у Египту, повучена је паралела између прављења злата и духовног напретка, и алхемија је постала мешавина металургије, визионарског искуства, грчке филозофије, високе магије, астрологије, паганских митова и мистичних религија, гностицизма и хришћанства, изражена у заносном високопарном стилу, пуном тајанствених симбола и скривених алузија.

 

КОНСТАНТИНОВА ДАРОВНИЦА

 

Фото: Ђорђе Петковић

Константинова даровница (лат. Donatio Constantini) је исправа Римокатоличке цркве у којој стоји да је римски император Константин Велики (307—337) даровао папи Силвестеру I (314—315) право на световну и духовну власт над Италијом и свим другим западноевропским земљама. Овим документом служиле су се папе у средњем веку да докажу своје право да владају (види Папска држава) над другим државама и да истакну своју световну супремацију. Лоренцо Вала, хуманиста и папин секретар, 1440. године доказао је да је даровница фалсификат (кривотворина) који је настао у 8. веку и да је требало да оправда папске тежње на световну власт.

С овим текстом сам имао намеру да вам отворим очи, а ви даље истражујте сами!

 

 

 

Ђорђе Петковић

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

„А ЗА ПРИЗРЕН КАД МЕ ПИТАШ – РАСТУЖИ СЕ СРЦЕ МОЈЕ..“

„Немој никад да ме пустиш да заборавим; Косово моје, Бистрицу, Шару, зар да изгубим? „ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *