Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Вести / ДИНКИЋЕВИ КАДРОВИ ПЉАЧКАЛИ А И ДАЉЕ ЗАШТИЋЕНИ У СРБИЈИ

ДИНКИЋЕВИ КАДРОВИ ПЉАЧКАЛИ А И ДАЉЕ ЗАШТИЋЕНИ У СРБИЈИ

ВЕЋ ГОДИНАМА НЕ КАЖЊЕНО УЖИВАЈУ У ПЛОДОВИМА ПЉАЧКЕ (СТАНОВИМА, АУТОМОБИЛИМА, ПУТОВАЊИМА…).

Антикорупцијски тим, са саветником министарке енергетике Љубишом Милановићем на челу, још 2013 године чешљао је и документацију о запошљавању и фиктивном ангажовању у Заводу за заштиту природе. Тада је утврђено да је директор Завода Ненад Ставретовић чак и са самим собом потписивао хонорарне уговоре , али да су хонорари у тој институцији несебично неосновано дељени и сестрама, женама, кумовима и осталој родбини руководства и да су сви имали обавезу да врате део новца или комплетну уплату  директору. Провером смо утврдили да тадашњи директор а ни његови најближи сарадници нису кажњени због пљачки већ да чак и уживају у плодовима својих превара.

Јавни коментар студенткиње најбоље говори о каквом се кадру и професору ради који и дан данас без обзира на преваре и нестручност предаје на овом факултету

Јој људи драги, дао је он оставку на место директора у Заводу, али сада смо тек ми студенти на Шумарском награбусили. Човек је и овако зестоко исфрустриран, арогантан, никада, али буквално никада није на факсу и не држи консултације (њему испод нивоа), сујета и его су му невиђени, постројава студенте на табли на предавањима, прекида, вређа, а при томе држи предавања на нивоу јефтиног курса, не користи стручне термине, квалитет његовог рада као професора је катастрофалан. Нека нам је Бог у помоћи јер код њега се знање не вреднује јер га ни он нема довољно да би био професор, па се оцене деле како му се која студенткиња допадне посто је реч о смеру где су махом девојке уписане.

Ненад Ставретовић,иначе кадар Уједињених региона Србије (УРС) и близак пријатељ  Млађана Динкића, бивши директор Завода за заштиту природе Србије, сам је себи комотно исплатио 1.169.382,99 динара бруто, односно 819.737,48 динара нето за „пријављених“ 1.326 сати прековременог рада! Ово је само један детаљ до ког је дошао антикорупцијски тим Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, истражујући корупцију, сукоб интереса и непотизам у Заводу за заштиту природе Србије, на чијем челу се од 2008. године налазио Ставретовић.

Ставретовић је на функцију директора постављен 28. августа 2008. године, а идеја о прековременим сатима јавила му се већ у септембру. Од тада па све до јула 2012  године наплатио је 1.326 сати наводног прековременог рада. Наплатио би он још да је смело да се пише више од 40 прековремених сати недељно. На пример, у јулу прошле године себи је исплатио 30.598 динара нето за наводних 36 сати прековременог рада и тако појачао своју плату, која износи 125.000 динара, потписе на фиктивне сате директора стављала његова помоћница, коју је претходно запослио у Заводу. Овај алави директор је писао за четри године мандата више од 300 путних налога од којих су већина били фиктивни и само у сврху појачавање плате дневницама.

Ставретовић, о чијим је баснословним хонорарима за извесни прековремени рад, одличан је пример пресипања државног новца у страначке касе. Наиме, Ставретовић је у неколико наврата донирао новац странци Млађана Динкића, а како је до новца долазио, најбоље показује и следећи случај он се налази се на списку донатора УРС-а. Како показује завнични листинг.

Ставретовић је, као директор Завода за заштиту природе Србије, тражио од сарадника Драгана Цвијића да хонорар од 150.000 динара који му је уплатио за наводни рад на студији заштите Бојчинске шуме (Цвијић није учествовао у изради ове студије) уплати на његов текући рачун! Недуго потом Цвијић је добио стално запослење у овом јавном предузећу, а Ставретовић је Уједињеним регионима Србије само у једној уплати донирао 40.000 динара!
На питање да ли је тачно да је хонорар који је добио за рад на студији заштите Бојчинске шуме подигао и истог дана вратио директору Завода, иначе кадру УРС-а Млађана Динкића, Цвијић као из топа каже: „Јесте, тачно је“.
Одрекао сам се свог хонорара у висини од 150.000 динара тако што сам новац уплатио на текући рачун директора Ставретовића, а то сам урадио у договору са њим. Рекао ми је да му је новац неопходан како би другим стручним сарадницима из Завода који су радили на пројекту били равномерно исплаћени хонорари. Не знам шта је он урадио са новцем и то није на мени. Свој посао за договорену студију сам одрадио – каже Цвијић за „Ало!“ и потврђује да је месец и по дана касније, крајем 2011. године, засновао радни стални однос у Заводу. Он објашњава да је на радно место стручног сарадника за послове просторног планирања дошао преко конкурса и да то „не треба доводити у везу са чињеницом да је директору уплатио 150.000 динара“.
Не бих волео да се ствар протумачи на тај начин да сам ја посао добио након што сам директору уплатио новац. Свестан сам да је такво тумачење могуће, али мислим да је то само коинциденција и да су у питању две одвојене ствари. Зато, чим сам чуо да некоме могу да испричам све ово, дао сам изјаву антикорупцијском тиму Министарства енергетике, коју сам и потписао. Остајем при томе што сам њима и вама рекао – каже Цвијић и додаје да јесте члан странке Г17, али тврди да себе „не сматра активним чланом, јер је у току трансформација странке Г17 у нову странку, УРС“.
Јавно предузеће Национални парк „Ђердап“ дало је сагласност за легализацију угоститељског комплекса „Капетан Мишин брег“ на заштићеној територији парка, Живораду Стефановићу, оцу Срђана Стефановића – директора овог јавног предузећа, објавио је антикорупцијски портал “пиштаљка”.
Ставретовић је водио рачуна о својим страначким колегама и кумовима па је куму Стефановићу који  је постављен  на место директора  2009. године као члан странке Г17 плус излазио у сусрет и ван закона. Позитивно мишљење за легализацију угоститељског комплекса добијено је на основу захтева Завода за заштиту природе Србије, на чијем челу је у то време био Ненад Ставретовић, члан УРС-а, али и кум директора Националног парка, открива овај портал.
Завод за заштиту природе Србије 2010. и 2011. године, дакле у време када је Ставретовић био директор Завода, извршио је три уплате у укупном износу од око 95.000 динара за „промет робе и услуга“ на рачун етнокуће „Капетан Мишин брег“, односно фирме Живорада Стефановића „КМБ Босоног“, оца његовог кума Срђана Стефановића, директора Националног парка.
Извор ало,пиштаљка, сведочења запослених

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

Умиру само они којима Вучић дозволи

Umiru samo oni koje Vučić dozvoliPreminuli od korone donosi 20 hiljada evraNestatusni konsiljere Aleksandra Vučića, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *