Повезане објаве
ВЕЋ ГОДИНАМА НЕ КАЖЊЕНО УЖИВАЈУ У ПЛОДОВИМА ПЉАЧКЕ (СТАНОВИМА, АУТОМОБИЛИМА, ПУТОВАЊИМА…).
Антикорупцијски тим, са саветником министарке енергетике Љубишом Милановићем на челу, још 2013 године чешљао је и документацију о запошљавању и фиктивном ангажовању у Заводу за заштиту природе. Тада је утврђено да је директор Завода Ненад Ставретовић чак и са самим собом потписивао хонорарне уговоре , али да су хонорари у тој институцији несебично неосновано дељени и сестрама, женама, кумовима и осталој родбини руководства и да су сви имали обавезу да врате део новца или комплетну уплату директору. Провером смо утврдили да тадашњи директор а ни његови најближи сарадници нису кажњени због пљачки већ да чак и уживају у плодовима својих превара.
Јавни коментар студенткиње најбоље говори о каквом се кадру и професору ради који и дан данас без обзира на преваре и нестручност предаје на овом факултету
Јој људи драги, дао је он оставку на место директора у Заводу, али сада смо тек ми студенти на Шумарском награбусили. Човек је и овако зестоко исфрустриран, арогантан, никада, али буквално никада није на факсу и не држи консултације (њему испод нивоа), сујета и его су му невиђени, постројава студенте на табли на предавањима, прекида, вређа, а при томе држи предавања на нивоу јефтиног курса, не користи стручне термине, квалитет његовог рада као професора је катастрофалан. Нека нам је Бог у помоћи јер код њега се знање не вреднује јер га ни он нема довољно да би био професор, па се оцене деле како му се која студенткиња допадне посто је реч о смеру где су махом девојке уписане.
Ненад Ставретовић,иначе кадар Уједињених региона Србије (УРС) и близак пријатељ Млађана Динкића, бивши директор Завода за заштиту природе Србије, сам је себи комотно исплатио 1.169.382,99 динара бруто, односно 819.737,48 динара нето за „пријављених“ 1.326 сати прековременог рада! Ово је само један детаљ до ког је дошао антикорупцијски тим Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, истражујући корупцију, сукоб интереса и непотизам у Заводу за заштиту природе Србије, на чијем челу се од 2008. године налазио Ставретовић.
Ставретовић је на функцију директора постављен 28. августа 2008. године, а идеја о прековременим сатима јавила му се већ у септембру. Од тада па све до јула 2012 године наплатио је 1.326 сати наводног прековременог рада. Наплатио би он још да је смело да се пише више од 40 прековремених сати недељно. На пример, у јулу прошле године себи је исплатио 30.598 динара нето за наводних 36 сати прековременог рада и тако појачао своју плату, која износи 125.000 динара, потписе на фиктивне сате директора стављала његова помоћница, коју је претходно запослио у Заводу. Овај алави директор је писао за четри године мандата више од 300 путних налога од којих су већина били фиктивни и само у сврху појачавање плате дневницама.
Ставретовић, о чијим је баснословним хонорарима за извесни прековремени рад, одличан је пример пресипања државног новца у страначке касе. Наиме, Ставретовић је у неколико наврата донирао новац странци Млађана Динкића, а како је до новца долазио, најбоље показује и следећи случај он се налази се на списку донатора УРС-а. Како показује завнични листинг.
