Повезане објаве
Вештачко језеро и хидроцентрала „Газиводе“ су од стратешког значаја за опстанак и будућност српског народа на Косову и Метохији, а заједно са „Трепчом“ и трафостаницом „Валач“, стратешки веома важне и за Србију у целини, оценио је председник општине Зубин Поток Стеван Вуловић. Уверен је да ће Србија успети да их сачува као своју имовину.
Стеван Вуловић истиче да су „Газиводе наш опстанак, наш развој“ и да без њих Косово и Метохија не би ни постојали.
Ако би се, објашњава, искључила вода у термоелектранама, оне би остале без производње.
„То би као последицу имало престанак снабдевања електричном енергијом, престао би сваки вид производње, престало би снабдевање пијаћом водом преко 700.000 људи, угасиле би се информационе технологије, угасио би се живот на КиМ“, објашњава Вуловић због чега су „Газиводе“ важне и Приштини и један од главних разлога за њихову борбу да преузму контролу над севером КиМ.
Сви аргументи да је питање власништва над хидросистемом „Газиводе“ којим управља Јавно предузећа за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије „Ибар“ са седиштем у Зубином Потоку, неспорно су на српској страни што би требало да буде и пресудно у евентуалној „корекцији граница“ или „разграничењу“ Приштине и Београде, убеђен је Вуловић.
Око 80 одсто површине језера „Газиводе“ налази се у општини Зубин Поток на северу Косова са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар, навео је Вуловић.
Подсећа да је градња бране и целог пројекта хидросистема финансирана из развојних средстава Светске банке седамдесетих година прошлог века, а да је целокупни кредит у износу од нешто више од 900 милиона евра отплатила Република Србија и један део „Ђердап“.
„Имао сам прилике да погледам све те оригиналне уговоре које је потписао Јосип Броз Тито. Учешће КиМ је у расељавању српског становништва са тих простора, заправо само у делу експропријације, која када ви видите колико је плаћен квадрат земље у односу на оно што им је Светска банка признала као капитал, он је нешто око 70 милиона евра тако да је њихово учешће у градњи мање од један одсто“, рекао је председник општине.
Додао је да се преко 95 одсто инфраструктуре тог предузећа налази на територији општине Зубин Поток, као и да се 100 одсто профита остварује на истој територији, која од тога нема никакве користи.
„На годишњем нивоу Газиводе остварују приходе веће од 10 милиона евра, али ми од тога немамо баш никакве користи, а искључиво улаже Република Србија и локална самоуправа. По свим законима, Албанци су обавезни макар да плате за воду, али они и то користе бесплатно, заправо отимају уз одобрење међународне заједнице“, рекао је Вуловић.
Према његовим речима, данас у одржавање „Газивода“ улаже искључиво Република Србија и локална самоуправа, а за четири и по године ЈП „Ибар“ које се раније могло, каже, назвати рупом, данас представља једно од најугледнијих предузећа у Републици Србији, које поседује бонитетску оцену АА плус и ради се на томе да се дође до бонитетске оцене ААА, најјаче оцене на свету.
Упитан да ли би потпуна контрола Србије над „Газиводама“ могла да доведе до нових сукоба између Срба и Албанаца, Вуловић је рекао да је Косово и Метохија тренутно простор на којем се мало тога решава договором, већ се договори углавном постижу уз помоћ претњи.
Тако када, каже он, Косовској Митровици и Звечану које се тренутно снабдевају водом из јужног дела Митровице, Албанци искључе воду, због наводно неплаћања електричне енергије, из „Газивода“ запрете да ће до 14.00 искључити воду, па ће 700.000 људи јужно од Ибра остати без воде, на шта Албанци у наредних пола сата пусте воду.
„Све ради наше предузеће, а Албанци на југу узимају профит“
Директор Јавног предузећа за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије „Ибар“ Срђан Вуловић наводи да у овом предузећу тренутно ради 48 запослених, годишње производи 100 гигават-сати и према Приштини испоручује око 120 милиона кубних метара воде.
„Са овим бројем радника и оваквом производњом, годишњи реални профит може да буде до десетак милиона евра. Све ради наше предузеће, ми одржавамо, производимо, испоручујемо воду, а Албанци на југу све то наплаћују и узимају наш профит“, рекао је Вуловић.
Наводи да сву електричну енергију коју произведу испоручују ЈП „Електро-Космет“ из Косовске Митровице, што задовољава 40 одсто потребе северног Косовау
Навео је да се, с обзиром на то да електричну енергију коју произведу нису у прилици да наплате, финансирају тако што имају договор да „Електро-Косметом“ да на њихов трошак пребацују личне дохотке и трошкове неопходне за одржавање свих објеката…
Вуловић је подсетио је да је градња хидросистема Ибар – Лепенац почела 1972. године, те да су објекти постројења завршени осамдеседих година, када је и хидроелектрана почела са радом.
Како је навео, предузеће је пословало и радило у Приштини до ратних дешавања 1999. године, а од тада се средиште и управа сели у општину Зубин Поток, зато што се 90 одсто свих постројења којима газдује ЈП „Ибар-Лепенац“ налази на територији те општине.
С обзиром на то да није било могуће да се контролише рад у јужном делу српске покрајине, Влада је одлучила да 2004. године формира ново јавно предузеће са називом ЈП „Ибар“, које и данас ради и послује у општини Зубин Поток и газдује са имовином предузећа.
Имовина предузећа подразумева велико језеро, са великом браном Газиводе, мало језеро са браном Придворица, канал за водоснабдевање и са две станице за наводњавање.
Велико језеро је дугачко 24 километара, површине је 11 квадратних километара и запремине воде од 380 до 420 милиона кубних метара, а брана Газиводе је и највећа насута брана у Европи, висине 107 метара.
„Мала брана и акумулационо језеро Придворица служи за снабдевање водом у два правца, од којих један иде у јужни део покрајине, према хидроелектрани Обилић и за водоснабдевање јужних делова покрајине и за наводњавање“, навео је Вуловић и додао да је запремина бране до пола милиона кубних метара.
Предузеће газдује и хидроелектраном, инсталисане снаге два пута 17,5 мегавата, и годишње произведе око 100 гигават-часова електричне енергије.
Извор РТС
