Почетна / Вести / ШТА ЈЕ АРЧИБАЛД РАЈС ПИСАО О ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ

ШТА ЈЕ АРЧИБАЛД РАЈС ПИСАО О ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ

Човек ванредно доброга срца, необичне интелигенције и проницљивости а несавладиве енергије. Сем тога, има војвода још једну врлину: остао је природан и скроман упркос велике славе, коју је стекао својим сјајним подвизима.

Многи историчари, писци и новинари су писали о Војводи Живојину Мишићу али нико није тако добро проникао у личност и карактерне црте великог војсковође као што је то пошло за руком Арчибалду Рајсу.Његов текст нам открива другу, ону људску, страну славног српског војводе и приближава нам Живојина Мишића у другачијем светлу, попут првог комшије.

Интересантно је да су данас две најпозитивније фигуре из периода Великог рата управо Живојин Мишић и Арчибалд Рајс.

Живојин Мишић због своје брилијантне војничке каријере и свог праведног става који није желео да мења ни по коју цену све до своје смрти.

Арчибалд Рајс због своје стручности, хуманости и објективних описа догађаја из Великог рата које је оставио као невероватно сведочанство и путоказ  покољењима која долазе.

Зато је изузетно драгоцен рукопис из пера Арчибалда Рајса посвећен војводи Живојину Мишићу, написан на Солунском фронту 22 фебруара 1918. године.

У Великом рату истакао се извесни број војсковођа али тај број није толико велики, као што би се могло претпоставити. То никако не значи да Савезници, па чак и њихови непријатељи нису имали способних људи. Имали су их а имају их и сада у великом броју. Али баш зато, што много способних има, они, који су учинили више од осталих, ретки су.

Србија, земља изванредних подвига, истакла се такође својим војсковођама, чије су их заслуге учиниле популарнима у целом свету. Ко не зна за славно име старога војводе Путника, који је сурван болешћу често у постељи спремао победоносну акцију српске војске у првој периоди рата? Име његовога наследника ђенерала Бојовића такође је познато, јер је великим делом његова заслуга, што су тако добро биле организоване трупе, чије су победе у јесен 1916. изненадиле и задивиле свет. Сви који су пратили догађаје на Балкану знају за важну улогу, коју је у њима играо стара војвода Степа Степановић. Ћутљив. живећи само за своје војнике и за своју земљу, извршио је он велика дела.

А војвода Живојин Мишић ужива данас углед, који далеко надмашује оквире армија на Истоку. Живојин Мишић је прави тип српскога ратника и ја не могу одолети задовољству да покушам скицирати силуету тога шефа. Нећу говорити о његовим славним ратним подвизима. Ко год се интересује за развој светског рата зна, колико се има његовим заслугама да захвали за сјајне победе у јесен 1914. и за победе српске војске пред Битољем у току последња три месеца 1916.

Ја хоћу да покушам, да дам психолошку анализу тога човека, који дивно оваплођава све врлине, које одликују красну српску расу. Средњега стаса, изразитога лица, проседих бркова, војвода Мишић представља својом спољашношћу сјајне сељаке из предела Колубаре. Он је сељачки син и тиме се са правом поноси. Живот га је одвојио од очеве малене беле куће окружене зеленим воћњаком.

Војвода Мишић је врло отмен господин, високо образован, али његово срце остало је тамо у брежуљцима, који окружују његово родно место, лепо село Струганик. Кад је крајем године 1914. цео свет запљескао готово невероватној чудесној победи српске војске и подвизима њених вођа а нарочито Мишића, он не иде у Београд да га тамо славе, није му стало до одушевљенога клицања престонице и ако је толико заслужио њену хвалу, он хита у своје село да се тако одмори неколико дана у дому свога брата, једног сељака, и да се ту наужива лепоте свога села. Војвода Мишић је скроман и мудар мислилац. Дубоко религиозан, али нимало фанатик у религији. Он је примеран родитељ. Врло љубазан, радо и лепо прима многобројне сгранце, који долазе да му се поклоне, и за свакога има љубазну реч. Међутим врло је резервисан и сасвим се поверава само онима, за које се уверио, да су му прави пријатељи. И то је једна од великих особина, које је наследио од својих сељачких предака.

Диван је то шеф, кога обожавају његови официри и његови војници. Он захтева строгу дисциплину, али уме да охрабри све, који имају добру вољу. Војвода је врло правичан и сви, који су под његовом командом, од пуковника до последњега војника, знају, да ће он увек саслушати свакога и да ће му молба или жалба, ако је умесна, бити уважена. Са својим официрима одржава пријатељске односе. Мишић зна, да само онај шеф, који може потпуно да рачуна на оданост својих потчињених, може да изврши велика дела. Он поступа са својим официрима као са сарадницима и не даје им познати, да су му потчињени. Ако се ко год од њих или какав војник нарочито одликује, може бити сигуран, да ће му његов војвода признати заслугу и да ће га наградити. Је ли онда чудо, што је сваки од њих готов да се радо жртвује за свога љубљенога шефа? Ја сам често био са војводом Мишићем у разним местима, где га је рат натерао да подигне свој шатор. Увек сам имао утисак да се налазим у средини једне велике породице. Само велике војсковође способне су да створе такво повољно душевно стање код својих потчињених, тако потребно за успешне ратне операције. За време битке војвода је миран. Његова кратка и одлучна команда извршује се брзо и тачно. Кад га човек види, како мирно пуши многе цигарете, инстинктивно осећа да тај ћутљиви човек господари борбом и да ће своје трупе одвести победи. Такав је војвода Живојин Мишић. Прави српски тип. Човек ванредно доброга срца, необичне интелигенције и проницљивости а несавладиве енергије. Сем тога, има војвода још једну врлину: остао је природан и скроман упркос велике славе, коју је стекао својим сјајним подвизима.

извор Недељник

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА

ОВО СЕ КРИЈЕ ОД СРБА Европски комитет за људска права – по скраћеном поступку до …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *