Почетна / Вести / ИСТИНА О САРАЈЕВСКОМ ХРВАТУ И СРПСКОМ МАНИПУЛАТОРУ – ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ

ИСТИНА О САРАЈЕВСКОМ ХРВАТУ И СРПСКОМ МАНИПУЛАТОРУ – ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ

Досије Шешељ: Хрват са кокардом и дворска луда сваког режима!

ИСТИНА О САРАЈЕВСКОМ ХРВАТУ ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ
Војислав Шешељ је први пут дошао у Београд јануара 1983. године. Том приликом Вук Драшковић прави интервју са њим, за „Омладинске новине“. На питање „шта је по националности?“, Шешељ је одговорио: „Југословен“ * По изласку из затвора у Зеници и пресељењу у Србију, Шешељ постаје члан Хрватског социолошког друштва и држи серију предавања у Загребу, као члан Хрватског социолошког друштва.

Гротескна карикатура србијанске политичке сцене: Војислав Шешељ, „чистокрвник“

Почетком 1988. године, у порти манастира Љубостиња, угледни комунисти Вук Драшковић, Милан Комненић, Данко Поповић и јос неки, уче Шешеља како се крсти по православном обреду. Он то до тада није знао.
У јуну 1990. године Шешељ формира такозвани Српски четнички покрет. Као „четницки војвода“, а то звање му је доделио Момчило Ђујиц, приликом Шешељевог боравка у Америци, у Кнез Михаиловој улици у Београду, он током лета 1990. године, између осталог, откопчава шлиц и згранутим пролазницима показује свој „војводски“ олни орган. Бесан на Београђане који су га тада сматрали обичним циркусантом и уличним силеџијом, псовао им је мајку „србијанску и цигањску“. Чинио је то увек у пратњи својих послушних горила, односно телохранитеља. Његова патолошка мржња према свему србијанском манифестовала се и избором посланика са листе СРС где су огромну већину чинили његови земљаци Босанци и Херцеговци, Вјерица Радета, Александар Мартиновић, Момчило Дувњак, Немања Шаровић, Александар Вучић…

In This May 18, 1994 file photo, Serbian far right leader Vojislav Seselj, who is accused of war crimes by a U.N. court, points a gun towards reporters at the Federal Parliament building in Belgrade, Serbia. The judgment in Seselj’s case at the U.N. war crimes court is scheduled for Thursday, March 31. (AP Photo/Pedja Mitic, File)

У јулу 1990, у Студентском граду, бејзбол палицама је, све док нису пали у несвест, тукао своје чланове странке Недељка Ашћерица и Влатка Мркајића. Наравно, телохранитељи су их држали за руке док их је Шешељ премлаћивао.

У августу 1990, опет уз помоћ својих телохранитеља, претукао је и једну девојку – спортисткињу. Пре тога она га је ишамарала и џудо захватом треснула о асфалт.

Током целе 1990. године са групом силеџија омета скупове демократске опозиције у Београду.

Априла 1992. године, са својим телохранитељима, потеже оружје на таксисте који су штрајковали пред Савезном скупштином и назива их бандом и стоком.

Јуна 1992. године тукао је, опет у пратњи своје телесне гарде, уцитеље и наставнике пред Скупстином Србије, који су протестовали због бедних плата.

У јулу 1992. године, потезе пистољ и на београдске студенте.

In this May 14, 1994 file photo, Serbian far right leader Vojislav Seselj, who is accused of war crimes by a U.N. court, poses with a rifle on the frontline near Brcko, Bosnia-Herzegovina. The judgment in Seselj’s case at the U.N. war crimes court is scheduled for Thursday, March 31. (AP Photo/Radivoje Pavicic, File)

НАПРАСНА СМРТ ВОЈИНА ВУЛЕТИЦА

Јос није одгонетнуто због цега је Војин Вулетиц, цовек који је био најоданији Сесељу и уз то и потпредседник Српске радикалне странке, напрасно умро у јесен 1992. године.

Покојни Вулетиц је на неки нацин досао у посед једног писма од 2. травња 1991. године, са пецатом винковацког ХДЗ-а и потписом извесног „Гаврана“.
Наиме, неко је 9. марта 1991. годне, за време великих демонстрација, опљацкао неколико златара у Београду и то злато је посебним каналима пребацено Хрватима. Примопредаји је присуствовао тадасњи тајник ХДЗ-а Зденко Мијак и о томе обавестио регионалног сефа полиције Јосипа Кира у Осијеку. Медјутим, непланирано некоме у Београду исплацено је на руке 300.000 марака, па је Кир повео истрагу око тога. Затразио је писмено објасњење од извесног „Гаврана“, а „Гавран“ је одговорио да је налог о исплати добио од „Лисице“ и упозорио Кира да цути о целој ствари.

То писмо хрватског обавестајца Гаврана дословце гласи:

„Увазени господине Кир,

поводом Васих оптузби да си приустујем неконтролирано расипање новца, дајуци тисуце и тисуце марака криминалцима на руке и без икакве потврде, убиједјен сам да нисте информирани или то не каните бити. Тоцно је да сам си приустио несто слицно, али по сифрираној заповједи од Лисице. Тих 300 тисуца марака примили су људи насег цовјека у Бгд, за услуге поцињене 9. озујка.

Ви недвојбено знате да „војвода“ ради за нас и да су нам његови људи испоруцили злата и осталих драгоцјености опљацканих на дан демонстрација у пет пута висој вриједности од награде коју су добили. Унатоц томе, неодговорним изјавама доводите операцију у опасност.

Молим Вас да Васе збире у мом стабу усуткате и за све у вези са овим изволите се обратити Лисици.

За дом спреман.

Винковци, 2. травањ 1991. године“.

У својству потпредседника Српске радикалне странке, Војин Вулетиц трази објасњење од Сесеља да ли се, мозда, то писмо односи на њега. Војин Вулетиц, том приликом, такодје трази од Сесеља да му објасни јос једну мистериозну цињеницу. Наиме, у јеку вец крвавога рата измедју Срба и Хрвата, у лето 1991. године, устаске паравојне јединице биле су заробиле Сесеља. Одусевљено је јављено Загребу како је ухвацена крупна зверка, али је из Загреба сместа налозено да се Сесељ пусти. Вулетицу је ово било веома сумњиво и тразио је од Сесеља објасњење. Посто објасњење није добио, напустио је демонстративно странку и убрзо потом напрасно умро.

ХРВАТСКО ПРЕЗИМЕ

У својству председника Српске радикалне странке, Војислав Сесељ у марту 1992. године одлази у Мадрид, на састанак са једним пробисветом, извесним Долгоруким, коме је тада понудио круну Немањица и Карадјордјевица. Сесељ је, наиме, у то време био ватрени монархиста.

Организатор ове Сесељеве посете и његов пратилац током целог боравка у Мадриду била је господја Мирјана Зелен-Макса, најблиза саветница хрватског председника Фрање Тудјмана. У том моменту Хрватска је вец била народно призната, а рат у Српској Крајини је беснео. Мирјана Зелен-Макса, Тудјманова саветница, је та која организује и Сесељево уцлањење у једну католицку масонску лозу у Спанији. О свему овоме опсирно је известавала и стампа.

Као сто је познато, подигла се била и велика прасина у Скупстини Србије и отворено су износене сумње да је Војислав Сесељ хрватски цовек у Београду. На те сумње, Сесељ преко једног свог цлана у Српској академији наука обезбедјује уверење да је он Србин. Академија наука није медјутим ни матицни уред, ни црква. Родни лист издају матицари и свестеници, а не академици.Поставља се питање: засто Сесељ није показао пред Скупстином ни родни лист, нити крстеницу.

Пре доласка Јосипа Броза у Србију презимена Броз није било у Србији. Нека Војислав Сесељ наведе једног јединог родјака у Србији. Он је, колико знамо, једини Сесељ у Србији. Телефонски именици Загреба, Осијека, Задра, Сибеника, Сплита, пуни су презимена Сесељ. Споменуцемо само неке од њих: Станислава Сесељ, улица Јосипа Дувацица 9, Загреб; Стјепан Сесељ, улица Леа Рукавине 4, Загреб; Влатко Сесељ, улица Субицева 62, Загреб; Марија Сесељ, улица Масларицева 6, Загреб; Кресимир Сесељ, Лудветов бријег 16, Ријека; Владо Сесељ, Саве Југобујкове 12, Ријека; Фабијан Сесељ, улица Слободана Мацуре 20 д, Задар; Фрањо Сесељ, улица Јосипа Колановица 4, Задар; Маријана Сесељ, улица Ривница 4, Задар; Романо Сесељ, Велебитска 16, Задар; Томислав Сесељ, улица Бранимирова обала 2/10, Сплит; Бранка Сесељ, улица С. Концаревица 2, Задар; Иван Сесељ, Пут Мурвице 39, Задар; Марија Сесељ, Слобана Мацуре 20 д, Задар; Раде Сесељ, И. Милутиновица 1д, Задар …

Сви ови Сесељи су Хрвати и католици и не споре своје родјацке везе са „цетницким војводом“ Сесељем у Србији.

Сесељ је за Србију која це се границити са Немацком. Хоце да после свега, ово српске омладине гурне у рат са НАТО-пактом, тобозе са циљем да протегне насе дрзавне границе до немацких дрзавних граница. Крије од Србије да је родно место његовога оца само двадесетак километара далеко од Требиња, у Херцеговини, под власцу Хрвата. Не мозе да од Хрвата ослободи своје село, а хоце да српска омладина гине за заједницке границе Србије и Немацке.

УДБА ЈЕ НАША СУДБА
Звали су га Магистар: Војислав Шешељ на списку 1.423 босанских удбаша?!
Позивајући се на податке из књиге „Чувари Југославије: Сурадници УДБЕ у Босни и Херцеговини“, портал „Грохотом“ је објавио списак 1.423 сарадника УДБА из БиХ. Занимљиво је да се међу њима налази и име „Шешељ (Николе) Војислав“, рођен 1945. године у Сарајеву. Његово шифровано име било је „Магистар“.

Како су Шешељи од Хрвата католика постајали православни Срби !
Опште је позната чињеница да је Војислав Шешељ,и по сопственом признању,генетски Хрват који има многобројну фамилију у Хрватској.Сви Шешељи су добри Хрвати и католици сем наводно овог сарајевског гастарбајтера који се давно преселио у Србију и Београд где је,захваљујући јаком и инфраструктурно изграђеном емигрантском босанском лобију направио успешну политичку каријеру.У томе му је максимално помогао његов кум и духовни вођа Србијанац Томислав Николић који га је и лансирао у политичку орбиту инсталирајући га на место председника новоформиране Српске радикалне странке у Крагујевцу 1992.године.Наиме,преотевши већину чланова Народне радикалне странке чији је рергионални председник био за Шумадију овај виспрени Крагујевчанин а сада србијански председник формирао је Српску радикалну странку и довео Шешеља буквално на председничку инаугурацију.Много касније Николић ће опет морати да преводи чланство у нову партију – овог пута ону чији ће председник бити он лично и са којом ће напокон преузети власт у Србији.

ДЕНИС ШЕШЕЉ: Тетка Војислава Шешеља је цео рат провела у Дубровнику без проблема
Повереник Аутохтоне хрватске странке права (АХСП) за дубровачку регију Денис Шешељ, који је јавности у региону постао познат након што је недавно поднео кривичну пријаву против покојног хрватског председника Фрање Туђмана због геноцида, злочина против човечности и ратног профитерства, тврди да се налази у сродству са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељом!

Наводећи да он и његов много познатији презимењак вуку порекло од исте породице која се доласком Турака у источну Херцеговину поделила на православце и католике, хрватски Шешељ у интервјуу за Пресс РС истиче да га са српским Шешељом везује и “сличан менталитет, као и потпуна посвећеност десничарским политичким идеалима”.

– Можда ће некоме изгледати чудно, али ја, као жестоки хрватски “праваш” и загрижени десничар, по менталитету сам много ближи Требињцима и људима из источне Херцеговине него Хрватима из Загорја – каже Денис Шешељ.

Да ли вас људи у Хрватској гледају “испод ока” када чују ваше презиме?

– Ма колико да вам је необично, у Хрватској постоји презиме Шешељ. Велики број Шешеља живи у околини Задра. Осим тога, није тајна да лидер српских радикала Војислав Шешељ и ја вучемо исте породичне корене.

Како то мислите?

– Сви Шешељи су источни Херцеговци. Вероватно је и национализам Војислава Шешеља тако жестоко изражен јер је наша породична лоза кроз историју водила жестоке борбе са Турцима. Када су Турци окупирали источну Херцеговину, један крак Шешеља се повукао западније на просторе под млетачком власти. Други су остали да живе у околини Требиња.

Откуд је онда Војислав Шешељ велики српски националиста, а ви хрватски?

– Војислав Шешељ је православни Србин, ја то поштујем и нећу оспоравати његово српство. Међутим, он је по пореклу Хрват и у историјском смислу нема шансе да је Србин!

Да није обрнуто?

– Шешељи су пре доласка Турака били католици, а онда су они који су остали у источној Херцеговини прешли на православље како би плаћали мањи данак Турцима. Да се разумемо, немам ништа против тога. Крст је крст и све касније разлике које су настале између католика и православаца су производ несрећних историјских околности. Српство и православље Војислава Шешеља ни на који начин не оспоравам. Његова рођена тетка је цели протекли рат провела у Дубровнику и није јој фалила длака с главе.

Зашто сте поднели кривичну пријаву против Фрање Туђмана?

– Зато што је Туђман уништио хрватски народ, зато што је Хрватска опљачкана и зато што је тај човек био Титов официр. Нажалост, Хрвати то још увек не виде иако се згражавају над именом и делом Јосипа Броза. Тита презиру, а Туђману, његовом оданом генералу, дижу споменике и гледају га као Бога!

Зар свима у Хрватској није познато да је Туђман био Титов генерал?

– Знају да је Туђман био Титов генерал, али не знају чиме се бавио и шта је радио. Он је био официр Озне који је учествовао у покољу хрватских цивила после Другог светског рата. Жалосно је да хрватска држава није урадила ништа на процесуирању комунистичких злочина. То није проблем само Хрватске, већ свих држава насталих распадом Југославије. Нисмо прошли катарзу од комунистичког наслеђа. Залудели смо се национализмом, а пре тога нисмо решили мрачну комунистичку прошлост.

У тужби коју сте поднели хрватском правосуђу Туђмана прозивате и за пљачкашку приватизацију?

– То је можда и темељ тужбе. Од почетка деведесетих до данас почињена је невиђена пљачка Хрватске! Почеци пљачке вуку корене још од комунистичке национализације имовине 1947. године, у којој је Туђман такође учествовао! Када смо изашли из комунизма, та имовина је требало да буде враћена људима којима је била одузета. То им нису вратили. Уместо тога, Хрватска је наставила са комунистичким пљачкањем народа. То је феномен какав у свету није забележен! То сви у свету знају, али нико не реагује. Ни Европска унија, ни Немачка ни Америка.

Да ли очекујете да ће хрватско правосуђе прихватити тужбу?

– Нема шансе. То је практично немогуће.

Зашто сте је онда поднели?

– Хрватско правосуђе не може ништа направити против мртвог човека, али је то био један добар политички спин у циљу расветљавања учешћа врха хрватске државе у злочинима Удбе. Та иста Удба, која је стварала све земље бивше Југославије, сада покушава да многе ствари пребаци на Зорана Милановића и Иву Јосиповића, иако су и њих двојица изашли из исте бранше. Нико не помиње покојног Туђмана. У Хрватској је једна тотално недоречена ситуација. Овде људи не знају да је ХДЗ БиХ настао у Загребу, од људи блиских Удби. То су људи који су се изјашњавали као Југословени, попут Драгана Човића. То су смешне ситуације. Хрвати морају знати да их је затекла велика невоља из које тешко видим излаз. Преобучени бољшевици изазвали су рат да би опљачкали и загосподарили богатим ресурсима које поседује наша земља. Што је још горе, те типове је и пре деведесетих година прошлог века из свог чланства избацила Комунистичка партија, а они су под кринком лажног национализма загосподарили нашим институцијама. Хрватска је и даље комунистичка држава где се људи трпају у затвор без ваљаних доказа и оптужби.

Када сте поменули рат, како гледате на злочине који су почињени над Србима у “Олуји”?

– Злочине који су почињени над Србима у “Олуји” заташкавани су од Младена Бајића и његових сарадника, који би требало да се боре за расветљавање. Као демократска земља, то је требало да процесуирамо, али нисмо. Сада имамо трендове стварање треће Југославије, која се већ два пута распала. Прво смо доживели оно страшно клање између нас, а сада се поново нагло приближавамо?! Погледајте само шта раде ХДЗ и Срби у Републици Српској. Додик и Човић се грле и љубе. Ту нема никакве разлике.

(Прессрс.ба – Бања Лука)

Како је Шешељ добио сертификат да је Србин
Два национална горостаса, Војислав Шешељ и Славенко Терзић, погледаше се у очи и…. и би светлост. Шешељ добија сертификат сертификата, из којег се лепо види да су и он и презиме чистог српског порекла. Тачка. Ако документ направљен у САНУ тако говори, свака прича моментално престаје, све дилеме успешно отклоњене, то је отприлике био резон просечног посматрача. Овај папир није имао тако разорне моћи и популарност као меморандум, али је одмах по настајању упао на топ фиве лудачких аката којим нас с времена на време обрадује Академија

Живот у САНУ, у последњој деценији, рекло би се, тече својим уобичајеним током. Озбиљан научни свет ради, неки други само фингирају, одржавају се избори за пријем нових чланова, објави се нека значајна фашистичка мисао у мемоарима неког од комесарских чланова, неки академици србују по интервјуима оспоравајући право на постојање некој од нација из суседства, тек толико, да се остане у форми. Стање је дакле редовно.

Није додуше као некад, када су угледни чланови Академије били далеко активнији па су договарали хумано пресељење становништва, цртали границе, прекрајали историју, давали имена српским парадржавицама, издавали сертификате о пореклу….

Сертификате? Ах… та сада већ незаслужено заборављена епизода у мору других типичних за САНУ деведесетих, а заправо је песма над песмама када је реч о људској беди, моралном талогу и количини бешчашћа коју је неки упосленик те институције успео да испољи. Дакле неко је, у изузетно оштрој конкуренцији, једним малим чином бар на тренутак успешно надвисио све Ћосиће, Исаковиће, Марковиће, Бећковиће, Медаковиће и остале јахаче апокалипсе. А није чак ни био носилац престижне титуле академика. Мада, никад се не зна. Једнога дана, wхо кноwс…

Дакле, како се ближио Дејтон, Милошевић је схватио да је у конфликту са Западом отишао малчице предалеко, те се изненада прогласио миротворцем, постао ватрени присталица тада предложеног Венс-Овеновог плана, и уопште осетио се некако неугодно у присуству тврдолинијаша насталих у његовој сопственој радионици. Један од тих чија му је близина за тренутак засметала, био је и Војислав Шешељ, фашиста општег смера, који је до краткотрајног разлаза са вођом (за повод је изабран поменути мировни план) одрадио све што је од њега било тражено, као сваки добар службеник, уосталом. Био је вредан, свуда је стизао. И на државну телевизију, где је са спискова читао имена издајника или несрба које треба отпустити, и да шаље добровољце у САО удботворевине по суседним државама, и да по Војводини успешно спроводи омиљену ћосићевску дисциплину. Био је неуморан у сатирању (малобројне) опозиције, и доследан у оружаним инцидентима које је стварао са студентима, таксистима, професорима као и тучама испред Парламента, које је потом пренео у Парламент.

Радило се о заокрету у Милошевићевом крвавом путу, те је тада био принуђен да (осим Шешеља којем ће се вратити) низ воду пусти и само срце своје партије, такозвано тврдо крило СПС-а. Отпуштени су између осталих Бора Јовић, Милорад Вучелић, директор државне телевизије… а из репрезентације САНУ Михајло Марковић који је радио за вођу оно што је Алфред Розенберг радио за Хитлера у Трећем рајху. Изигравао филозофа странке. Но, то су били Слобини људи паковани за отпуст и ове смене прошле су без много прича.

Са напознатијим батајничким силеџијом прича је била нешто другачија. Шешеља, поред дела опозиције који то ради од самог почетка, почиње да напада и диктаторова супруга Мира Марковић и то са позиција веома интересантних. Наиме тадашња фирст ладy у својим дневничким белешкама у часопису Дуга, Шешеља оптужује за несрпско порекло. Најстрашнији од свих злочина, рекао би дежурни циник. Али за четири петине становништва у Србији деведесетих, посебно за њене једноћелијске облике живота који углавном и чине Шешељев гласачки погон, то је било питање свих питања. Скоро шекспировски. Бити или не бити (Србин)… ех, да. Тако је у земљи лудака на брдовитом Балкану било могуће и то да човек који је уз свако друго увео и физичко насиље у политику, док са вербалним ионако никад није прекидао, постао жртва себи најдражих метода, оних фашистичких. И то у стерео техници. Са једне стране Мирјана Марковић која га пореди са агама и јањичарима и тада поручује: “Не, Шешељ није Србин. Он је реинкарнирани турски дахија у лику дезертера са босанског фронта који седи у Београду, живи на туђ рачун. Он је Турчин у најпримитивнијем историјском издању. Није ни Србин, ни мушкарац.”

Са друге стране, већ дуже време, неки опозициони политичари, поједини новинари те истакнути појединци упорно су тврдили да је Шешељ Хрват, подупирући своје тврдње тиме да у Србији нема људи таквог презимена, док су га истовремено пуни телефонски именици разних хрватских градова. Неки су за те тврдње имали јасних политичких мотива, други су у томе видели идеалан материјал за зајебавање. Трећи су се тиме сладили, због понижења која им је својевремено приређивао омиљени Милошевићев опозиционар. Странку су му подругљиво називали Хрватском радикалном странком. Овај реп који је војвода тада зарадио, пратиће га чак неколико следећих година. Тукли су га његовим оружјем. Вођа српских фашиста, схватио је да му код дела присталица то може представљати проблем. Ипак није згодно да српске радикале предводи не(т)ко са хрватским презименом. Требало је одговорити ефектно на такву “кампању” и Шешељ је то знао. Како то већ често бива у тешким тренуцима по нацију и њене вође, на сцену ступа САНУ и ту срећемо главног актера ове тужне приче.

Славенко Терзић, тадашњи директор Историјског института САНУ, професионални Србин, историчар, сенатор републике Мрске, патриота не општег, већ нескривеног руског усмерења. Каријеру је започео као професор историје у великим центрима Алибунару и Ковачици, потом се седамдесетих година удомио у Историјском институту и баш некако 1987. (од свих година) постао директор истог. Истовремено је поносни члан више одбора САНУ.

Дакле, два се национална горостаса погледаше у очи и…. и би светлост. Шешељ добија сертификат сертификата, из којег се лепо види да су и он и презиме чистог српског порекла. Тачка. Ако документ направљен у САНУ тако говори, свака прича моментално престаје, све дилеме успешно отклоњене, то је отприлике био резон просечног посматрача. Овај папир није имао тако разорне моћи и популарност као меморандум, али је одмах по настајању упао на топ фиве лудачких аката којим нас с времена на време обрадује Академија. И заувек остао ту. Као подсетник на такве креатуре, какав је Терзић и њему слични. С обзиром да није академик, а да би читава прича имала ону чувену академску тежину, Славенко се постарао да има адекватног савезника у светој мисији помагања једном ноторном фашисти. Потпис на чувени папир ставио је академик Славко Гавриловић, такође историчар. Важио је за најкомпетентнијег експерта за проучавање Срба на подручју Хабсбуршке монархије. Тиме је све дошло на своје место. Шешељ је добио шта је хтео, необориви доказ да је Србин. Надреално? Ни најмање. Бар не у земљи Србији. Ако сте екстремни десничар а још вас оптуже да имате подријетло уместо порекла, Српска академија наука и уметности послужиће као ваш матични уред. И тиме помоћи борбу за праведну ствар.

А Славенко Терзић врло добро зна шта таква борба подразумева. Он је један од оних увек будних националних прегалника, чије целокупно деловање за циљ има само једно. Да Србе задржи у вечитом пубертету. Колико је само пута током рата у Београд доводио разни полусвет, псеудоинтелектуалце, најчешће из Русије, ликове горе и од Лимонова, који је пред камерама онако радосно пуцао по Сарајеву. Неуморно србујући по разним трибинама, сањао је да ћемо једном ипак бити руска губернија.

А зашто је русофил Терзић одлучио да због Шешеља попије наискап ту повећу чинију гноја? Фашист је фашисти мио, ма које вере… не није то. Није из разлога идеолошке блискости. Разлози су далеко прозаичнији. Сваки великипатриотски чин има цену, па тако и овај није представљао изузетак. После овог сулудог догађаја, по кулоарима кружила је проверена прича о томе да је тих дана неких три стотине немачких марака променило власника и било неравноправно распоређено међу актерима ове првокласне гадости. Славенко Терзић присвојио је две трећине тог износа. Честитамо.

 

Извор ГЛАС СРБИЈЕ ИНФО

 

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

СВИМ КОМАНДАНТИМА КАСАРНИ И НАЧЕЛНИЦИМА ПОЛИЦИЈСКИХ СТАНИЦА!!!

СВИМ КОМАНДАНТИМА КАСАРНИ И НАЧЕЛНИЦИМА ПОЛИЦИЈСКИХ СТАНИЦА!!! ЗАШТО ЋУТИТЕ НА КРШЕЊЕ УСТАВА И ИЗДАЈУ ДЕЛА …

Један коментар

  1. Baš ništa neznate, pa Šešelj je Jevrejin. Šešeljeva majka Mersita je Jevrejka, iz Jevrejskog ešalona koji su dišli iz Šapanije. Šešelj ima svoju ulogu, on je samo izvođač radova Jevrejskog opšteg interesa. Ima ogroman i moćan „BEKAP“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *